Zelenortska Ostrva
„Hajde da se zabavimo. Plasirali smo se na Svetsko prvenstvo, sada je vreme da zajedno uživamo.“ - Dajlon Livramento. „Plave ajkule” sa Zelenortskih Ostrva plivaju u potpuno nepoznatim vodama dok debituju na Svetskom prvenstvu, ali ne bi bilo pametno kladiti se protiv njih. Ova mala ostrvska država nadomak obale Zapadne Afrike odigrala je svoju prvu kvalifikacionu utakmicu za Mundijal tek 2003. godine, ali ako postoji tim koji može da se nosi sa pritiskom meteorskog uspona u vrh svetskog fudbala, onda je to Zelenortska Republika. Na kraju krajeva, nacionalni slogan ove zemlje - morabeza - u slobodnom prevodu znači „bez stresa“. Taj mentalitet će im i te kako biti potreban u grupi H, gde ih čekaju Španija, Urugvaj i Saudijska Arabija.
Sastav koji je okupio Pedro Leitao Brito, poznatiji kao Bubišsta, čini jedna raznovrsna grupa igrača. Među 26 odabranih nalaze se predstavnici 25 klubova iz 14 različitih zemalja, a zanimljivo je da u timu ima više igrača rođenih u Roterdamu (šestorica) nego u glavnom gradu Praji. Ipak, za naciju izgrađenu na imigraciji, balansiranje između složenih identiteta i jezika ne predstavlja problem, već nešto što se rado prihvata.
„Jedinstvo među ljudima sa različitim mentalitetima i načinima života može se postići samo poštovanjem jedinstvenosti svakog igrača“, izjavio je Bubista za Gardijan nakon što je plasman obezbeđen pred fanatičnom domaćom publikom u Praji.
Ova uigrana ekipa je na okupu već skoro pola decenije. Iako su fizički jaki i nemaju problem da se brane, igrači Zelenortskih Ostrva neguju prepoznatljiv ostrvski fudbal koji oličavaju tehnički potkovani napadači kao što su Rajan Mendeš, Vili Semedo i Žovane Kabral. „Samo zato što smo mala nacija ne znači da se odričemo poseda lopte“, izjavio je za podkast On The Whistle Piko Lopes, štoper Šamrok Roversa rođen u Irskoj. „Uvek imamo taj kvalitet i neku vrstu ubilačkog instinkta koji želimo da pokažemo u fazi napada.“
Jedino pitanje koje verovatno lebdi nad ovim timom jeste fizička sprema Logana Koste. Štoper Viljareala je bez sumnje jedini igrač vrhunske klase u ovoj ekipi punoj fudbalskih nomada, ali ovaj defanzivac rođen u Francuskoj još uvek nije odigrao ni minut ove sezone nakon što je prošlog leta pokidao prednje ukrštene ligamente.
Selektor
Bubista potiče iz skromne porodice. Njegov otac je delio vreme između posla operatera u liftu i posla pastira, dok se majka brinula o njihovih desetoro dece na ostrvu Boa Vista. „Sva pažnja porodice bila je usmerena na obrazovanje. Svu decu su školovali, čak su kupili i kuću u Mindelu (na ostrvu Sao Visente) kako bi dečaci imali gde da borave tokom studija“, ispričao je Bubistin rođak Paulo Santos.
Međutim, njegova ljubav prema fudbalu je prevagnula, pa je tokom karijere igrao u Portugaliji, Španiji i Angoli, a skoro čitavu deceniju bio je i kapiten „Plavih ajkula”. Dok je igrao, bio je poznat kao „tihi kapiten”, a i danas je čovek od malo reči koji ne trpi gluposti. Njegova čelična volja i insistiranje na tome da igrači govore isključivo kreolski jezik kada su u reprezentaciji pomogli su mu da skuje uspešan tim tokom šest godina na kormilu selekcije.
„To je zvanični jezik nacionalnog tima“, rekao je Bubista. „Momci ponekad pokušavaju da pričaju na drugim jezicima među sobom, ali ja to ne dozvoljavam, kako bismo očuvali naš zelenortski identitet netaknutim.“
Zvezda tima
Godine 2012. skaut Lestera Stiv Volš otputovao je u francuski Avr, gde će otkriti Rijada Mareza - budućeg osvajača Premijer lige, Lige šampiona i Afričkog kupa nacija. Međutim, Volš je tada zapravo išao da uživo gleda momka koji je u tom trenutku važio za najveći biser čuvene akademije, Rajana Mendeša. Pre nego što je Lester potpisao Mareza, Mendeš je prešao u Lil kao zamena za Edena Azara. Teška povreda skočnog zgloba usporila je njegovu klupsku karijeru, ali kada je reč o „Plavim ajkulama”, on je verovatno najveći igrač u istoriji ove nacije. Mendeš je kapiten, najbolji strelac i igrač sa najviše nastupa u reprezentaciji, a na Svetskom prvenstvu je na putu da postane prvi fudbaler sa 100 odigranih utakmica u istoriji Zelenortskih Ostrva. U 36. godini njegova zvezda možda polako gubi sjaj, ali on je i dalje samo srce tima. „Rajan je tu već toliko dugo i svaki put kada je pozvan, on se odazove, pojavi se na terenu i postiže golove“, kaže defanzivac Zelenortskih Ostrva Piko Lopes.
Igrač na koga treba obratiti pažnju
Malo je igrača koji su imali momentalan i snažan uticaj na nacionalni tim kao Dajlon Livramento. Ovaj centralni napadač pridružio se „Plavim ajkulama” pre nešto više od dve godine, a već je zacementirao svoj status legende. Postigao je četiri gola u kvalifikacijama, uključujući dva pogotka u Angoli, pobedonosni gol u ključnom okršaju protiv Kameruna i vodeći gol protiv Esvatinija koji je trasirao put ove zemlje ka Svetskom prvenstvu. On je bio deo slagalice koji je nedostajao timu koji ima pregršt talentovanih krilnih igrača, ali mu je falilo pravo prisustvo u samom špicu napada. Rođen je u Roterdamu, a majka mu je zelenortska pevačica Marizija. I sam se bavi muzikom, dok je njegov brat Jerzi član uspešne holandske hip-hop grupe Broederliefde, koja je nastupala na proslavi koju je tim organizovao sa navijačima u Praji nakon što je obezbeđen plasman na prvenstvo.
Heroj iz senke
Kevin Pina je Rusiju učinio svojim domom, predvodeći Krasnodar do prve titule šampiona Rusije prošle sezone. S obzirom na to da je Pina potpisao za „bikove” pravo iz druge portugalske lige, on je prilična nepoznanica van Zelenortskih Ostrva. Zajedno sa Derojem Duarteom, Pina čini motor veznog reda, obavljajući lavovski deo „prljavog posla” koji omogućava napadačkim talentima „Plavih ajkula” da zasijaju. Ovaj krakati vezista, međutim, uopšte nije neoprezan sa loptom i verovatno je najbolji igrač Zelenortskih Ostrva kada je reč o tranziciji i prenosu lopte napred. Možda ne trese mrežu često, ali kada to učini, obično su u pitanju spektakularni golovi.
Verovatni sastav
(4-3-3): Vozinja - Stiven Moreira, Logan Kosta, Piko Lopes, Sidni Kabral - Kevin Pina, Deroj Duarte, Žamiro Monteiro - Rajan Mendeš, Dajlon Livramento, Žovane Kabral.
Šta očekivati od navijača?
S obzirom na potrebu da se izdvoji depozit od 15.000 dolara za ulazak u Sjedinjene Američke Države (što je u maju ukinuto za vlasnike FIFA propusnica, ali prekasno za većinu ljudi), očekivalo bi se da broj navijača „Plavih ajkula” bude minimalan. Ali, to je greška. U SAD živi više od 500.000 Zelenorćana (otprilike isto koliko i na samim ostrvima), tako da će oni stići u velikom broju, i u punom koloritu. Očekujte plave dresove, plave zastave, kape sa motivima plave ajkule, sjajnu atmosferu i, iznad svega, fantastičnu muziku, koja je najveći izvozni brend Zelenortskih Ostrva. Od Euženija Tavaresa, preko Sezarije Evore, pa do Livramentove majke Marizije, kultna nacionalna muzika ove zemlje, morna, vrti se oko iskustva odlaska sa ostrva i njihovog predstavljanja u inostranstvu, što savršeno pristaje Svetskom prvenstvu. Pesma Soraje Ramos „Nha terra” već je prihvaćena kao himna turnira.
Odnos sa SAD/Trampom?
„Mnogo (navijača) je reklo da želi da ide, ali su potom odustali rečima: ’Zbog Trampa nećemo ići’“, izjavila je Andreja Levi, vođa grupe 12Tubaron, jedinog kluba navijača Zelenortskih Ostrva. Za zemlju koja vuče korene iz Pokreta nesvrstanih, ali uveliko zavisi od novčanih doznaka koje stižu uglavnom od brojne dijaspore iz SAD, balansiranje u odnosima sa Amerikom je delikatan zadatak za zelenortske političare i narod. Međutim, pojavljivanje ove nacije na Trampovoj bizarnoj listi „stopa imigranata koji primaju socijalnu pomoć prema zemlji porekla”, nepopularni rat u Iranu, kao i problemi sa kojima su se navijači suočavali pri ulasku u SAD, izazvali su ogroman bes među Zelenorćanima. „Toliko ljudi bojkotuje SAD. Da nije u pitanju reprezentacija Zelenortskih Ostrva, čak ni ja sama nikada ne bih kročila u Ameriku“, kaže Levi. „Ali moramo da podržimo momke.“
