Možda je priča o snazi obrve Italijana u perfektu preuranjena, možda ne treba prejudicirati ništa iz dva razloga – prvi jer je to Real Madrid, drugi jer je to Arsenal. Možda je Real Madrid na nestvarne načine nadoknađivao gol ili dva zaostatka, ali ovog puta bi morali da budu deo istorije kao što je njihov arhineprijatelj bio dvaput, tokom čuvene “La Remontade” nad PSŽom i one noći sa brzo izvedenim Trentovim kornerom na Enfildu kada je Barsa bačena na kolena. Morali bi dati bar tri gola timu kom nisu dali nijedan ikada, timu koji ove sezone nijednom nije primio tri gola na meču, timu koji ne gubi derbije. Da li Karlo ima u sebi još to jedno, reklo bi se poslednje, dizanje obrve ili ju je Arteta sinoć počupao?

Poslednje jer deluje da kako god se stvari budu odvijale do kraja sezone, biće to njegova poslednja na klupi Reala, a možda i u klupskom fudbalu. Sve to zavisi od toga da li će reprezentacija Brazila moći da sačeka još par meseci ili će se odlučiti za Žorža Žezusa. Ali reklo bi se da Florentino Perez, sentimentalan kakav nije, neće oprostiti ovako slabu sezonu najuspešnijem treneru u istoriji kluba. Pogotovo što je dobio i Embapea na tacni i što ima, mada verovatno samo po njihovom mišljenju, najboljeg fudbalera sveta u svojim redovima uz još par zvezda koje imaju iste aspiracije. Na pragu su ispadanja iz Lige šampiona, zaostatak za Barselonom koja igra galaktički fudbal, pogotovo su to radili u direktnom okršaju sa njima, deluje nenadoknadivo, a sledeći ligaški “El Klasiko” se igra u Kataloniji, tako da ostaje samo onaj u finalu Kupa kralja kao šansa da se izbegne sezona bez srebrnine za “kralja”. 

Nije sinoć bilo samo do igrača, naravno, jer je i sam Anćeloti loše spremio utakmicu. Njegov kolega sa suprotne strane se u njenoj pripremi bez imalo ega čak konsultovao sa svojim profesorom Gvardiolom i iskoristio njegov “masterpiece” kada je na Etihadu Real pregažen sa 4:0. Anćeloti je sa svojim stručnim štabom, pak, očekivao mnogo drugačiju utakmicu u kojoj će Madriđani imati mnogo više kontrole, što ukazuje i pojava Luke Modrića u prvoj postavi. Iako je bio lišen usluga mnogih igrača zbog povrede i suspenzije, mislio je da će mu Valverde biti potrebniji na desnom beku nego u vezi u takvoj postavci snaga. Uvideo je tu grešku čim je primio drugi gol i uveo Asensija umesto Modrića kada je Španac preuzeo ulogu desnog beka, a Valverde prešao u sredinu. Druga velika greška je bila početi ovako bitnu i tešku utakmicu sa Davidom Alabom, koji zbog povrede nije odigrao nijedan ozbiljan meč ove sezone, iako je imao dostupnog Frana Garsiju. 

A možda u Realu i nisu mislili da će ovo biti teška utakmica jer je govor tela većine fudbalera delovao potcenjivački. Čak i kada su kamere nakon golova prikazale Embapea i Belingema posle prvog i drugog gola delovalo je kao da nisu shvatili situaciju ozbiljno i da će lako doći makar do izjednačenja koje bi bilo dovoljno za lagan prolaz u revanšu. Zvezde Reala su počele da se znoje tek kada je Merino postigao i treći gol za domaćina, shvativši da nije dovoljno puko postojanje njihove aure na Emirejtsu i da će morati da zapnu, ali je bilo kasno. O učinku Vinisijusa, Belingema i Rodriga dovoljno govori podatak da je Mikel Merino sinoć sam generisao veći xG nego njih trojica zajedno! Posebno treba istaći Vinisijusa koji je nakon sveopšteg lamenta nad neosvojenom Zlatnom loptom obećao da će raditi 10 puta jače ukoliko je potrebno i da nismo spremi na to. Istina je, pak, da je mnogo slabiji od tada jer u proseku beleži 0.66 golova i asistencija po meču u odnosu na 0.87 pre “najveće krađe u istoriji sporta”, kako su pristalice španskog kluba opisivale osvajanje priznanja za najboljeg fudbalera sveta od strane Rodrija, takođe Španca (!?).

Kada smo kod Španaca, treba pohvaliti Mikela Artetu za njegov master rad u ovom meču. Fudbal možda jeste igra u kojoj 22 igrača jure loptu i na kraju pobede Nemci, ali i Real Madrid, pogotovo u Ligi šampiona. Međutim, da bi pobedio, u većini slučajeva je potrebno da se igra, a Arsenal im nije dao da igraju fudbal. Sasekli su u korenu svaki pokušaj bujanja Realovih napada. Iako je desna strana Arsenala kvalitetnija, utakmica je dobijena na levoj strani jer je na njoj Arsenal izdejstvovao kontrolu. 

Sjajni Majls Luis-Skeli je kao levi bek sve vreme ulazio u sredinu pored Partija u izgradnji napada, time povlačeći sa sobom Rodriga kao najodgovornijeg iz Realovog napadačkog trozupca, koji prelazi u 4-4-2 bez lopte, gde su Vini i Embape najistureniji. To je otvorilo mnogo prostora i opcija svemoćnom Deklanu Rajsu koji je sa Martinelijem onda imao 2 na 1 protiv Valverdea kome je ponekad pomagao istrošeni Modrić. Kamavinga, koji je uz loše iskorišćenog Valverdea, najveći radnik Reala nije mogao da zakrpi sve rupe koje svojim (ne)zalaganjem prave njegove kolege iz napada. Uz sve to, Merino kao lažna devetka koja se često spušta niže u ravni sa Rajsom i Edegorom, dodatno je gušio vezistu Reala. Dva gola jesu postignuta iz savršenih slobodnjaka, ali je treći gol primljen iz nečije lenjosti. Dobro se zna (ili je neko ignorisao talentovanog tinejdžera) da je najveći kvalitet Luis-Skelija prevaljivanje desetine metara sa loptom i dolazak u ili ispred protivničkih šesnaest, što se i dogodilo kada je neometano asistirao Merinu. Doktorski rad će Arteta početi da piše u nastavku takmičenja, a eventualna odbrana će biti 31. maja u Minhenu na Alijanc Areni.

Šta nas čeka u revanšu? Bilo bi veliko iznenađenje ako trener Arsenala na Bernabeu ne doveze dva crvena londonska dabl-dekera. Nije se stideo u septembru da posle crvenog kartona Trosara ne izađe iz sopstvenog šesnaesterca celo poluvreme protv Sitija u trenucima kada ni Siti, ni Arsenal, ni ceo fudbalski svet nisu znali da to nije taj Siti. Čak bi eventualna brojčana prednost koju bi Real nekim čudom stekao u magičnim noćima na Bernabeuu bila savršeno opravdanje da bez imalo griže savesti ponove defanzivnu taktiku sa Etihada, pogotovo sada kada je ulog mnogo veći. Zbog suspenzije, u Madridu neće biti Kamavinge i to je velika prednost za Arsenal jer, iako se vraća Čuameni, on sam neće biti dovoljan da kao fizikalac pokrije sve tranzicije Sake i Martinelija ili Trosara u meču u kome će izvođači finih, završnih radova Reala još manje igrati odbranu. A videli smo da je njihova odbrana u porazu od Valensije prošlog vikenda ranjena upravo iz kontre. U tome i leži težak zadatak Anćelotija da u trenucima kada bi radije razmišljao o revanšu sa Arsenalom, mora za vikend da pobedi na gostovanju Alavesu ukoliko žele da zadrže kakve-takve šanse za osvajanje Primere. Sa druge strane, “tobdžije” u subotu dočekuju Brentford, ali je jasno da ta utakmica ne zanima ni samog Artetu i sigurno će odmoriti glavne igrače, iako je Liverpul u prošlom kolu prosuo bodove. 

Navolela se sreća Reala prethodnih decenija, a i oni su voleli nju. Opet, ako je iko sposoban da i ovaj zaostatak nadoknadi nekim nebeskim silama, vudu lutkama, šamanima, crnom i belom magijom, Anćelotijevom obrvom i kvalitetnim fudbalom, onda je to Real Madrid. Ostaće onda pitanje da li je Real samo uradio nešto što Real radi ili je Arsenal, u slučaju da mu ni tri gola prednosti nisu dovoljna, opet ispao Arsenal.