Još po dolasku Amorima u toku prošle sezone, tačnije 1. novembra, znalo se da Junajted čeka krucijalno leto na transfer pijaci jer se vrlo retko ozbiljni poslovi završavaju u januaru. Mnogo je rupa trebalo zakrpiti i mnogo igrača kojima paše njegov sistem dovesti da bi se zaista videlo da li su loši rezultati i očajan procenat pobeda posledica Amorimovog nemanja pravih igrača ili Junajtedove nove greške sa menadžerom.

I leto je počelo zaista sjajno. Relativno brzo su dovedeni Kunja i Embeumo kao provereni premijerligaški igrači za koje se pretpostavljalo da će odmah unaprediti igru „crvenih đavola“ i pružiti priliku za kombinovanje u ofanzivnoj liniji. Ona je pojačana i Benjaminom Šeškom pred kraj prelaznog roka, pa je time Junajted ušao u sezonu sa kompletno novim napadom koji je obećavao kvalitet. 

STATISTIČKI NAPADAČKA SILA, U PRAKSI NE JOŠ

I nije samo obećavao, već ga je i doneo – bar na papiru. Statistika posle prva 3 kola u kojim su se susreli sa Arsenalom, Fulamom i Barnlijem za Junajted glasi:

- najbolji su u ligi po broju šuteva sa 58, čak 14 više od prvih pratilaca Čelsija i Bornmuta koji imaju po 44

- najbolji u ligi po broju šuteva unutar protivničkog šesnaesterca sa 42, što je 11 više od ista dva kluba

- najbolji u ligi po broju očekivanih golova (xG) sa 6.78

- drugi najbolji po broju očekivanih golova iz otvorene igre (xG OP) sa 4.05, iza Sitija

- drugi najbolji po broju šuteva u okvir protivničkog gola, iza Liverpula

- peti po broju šuteva iz prekida

Tu je i fantastičan individualni učinak Junajtedove udarne trojke Fernandeš – Embeumo – Kunja koji su svi do sada uputili po 8 udaraca na gol i samo su Haland, Gordon, Semenjo i Bruks više šutirali, a treba uzeti u obzir i da je Brazilac na utakmici protiv Barnlija izašao iz igre na samom početku zbog povrede. 

Uz to, Bruno je kreirao najviše šansi u ligi (12), a upravo samo on i Lidsov Štah imaju više kreiranih prilika od Embeumovih 9. Sigurno bi i Kunja, poznat kao jedan od najkreativnijih napadača, imao više od dosadašnjih 3 da nije igrao u samom špicu napada, već malo iza njega kao u Vulverhemptonu, ali očekuje se da se vrati na tu poziciju kada se oporavi od povrede, a Šeško se adaptira na Premijer ligu. 

Prostora za napredak, osim u postizanju golova pošto su dali samo 4, ima u stvaranju velikih šansi jer su, i pored svih tih šuteva, stvorili samo 6 zicera, od čega su 2 bili penali, i po tome su 7. ekipa lige. Uzrok toga verovatno leži u činjenici da do sada nisu imali pravog „targetmana“ u kaznenom prostoru koji bi završavao sve stvorene šanse i koristio centaršuteve.

Iako svu odličnu statistiku i dalje ne pretvaraju u prave golove, ona obećava i definitivno je muka manje u odnosu na to kada ne bi bili dobri ni kroz nju.

Posao u ofanzivnom delu je time obavljen odlično, ali je utisak da je Junajted počeo da gradi kuću od krova. Kada se očekivalo da se taj dobar rad na pojačanjima nastavi i na pozicijama koje su zaista neophodne – zadnji vezni i golman, a možda i bar jedan provereni vingbek -  usledilo je zatišje. 

PRESPAVALI ZADNJEG VEZNOG, ISTE MUKE KAO SITI PROŠLE SEZONE

Iako ovaj tim i sam Amorim vape za pravim zadnjim veznim, destruktivcem protivničkih napada koji je uz to iole dobar u dodavanju, Junajted je prespavao prelazni rok kada je ta pozicija u pitanju. Tačnije, spomenuo se nakratko Brajtonov Karlos Baleba, ali kako bi „galebovi“ zahtevali i celih 100 miliona funti, ta se priča brzo ugasila. Nisu tražili dalje, a nisu morali da traže daleko, pošto bi donedavni Amorimov igrač u Sportingu, Morten Julman, bio savršeno prelazno rešenje. Ovako, ostaju im Kazemiro koji odavno ne liči na sebe i Ugarte koji od priprema ne liči na profesionalnog fudbalera. 

Jer, Junajted sada ima sličan problem sa kojim se suočavao Siti prošle sezone nakon povrede Rodrija – ne dozvoljavaju veliki broj šuteva, ali je većina dozvoljenih šuteva velika šansa. Samo Njukasl i Sanderlend su dozvolili manje šuteva od Junajtedovih 28, a samo su se te dve ekipe i Brajton suočili sa manje šuteva unutar svog kaznenog od Junajtedovih 20 u uvodna 3 kola. Ipak, „crveni đavoli“ su dozvolili 6 velikih šansi, što će reći da je gotovo svaki 3. šut protivnika „pola gola“. Napadi koji se završavaju takvim šansama najčešće dolaze iz tranzicije i polukontri, a glavna uloga zadnjeg veznog je da baš takve napade zaustavi.

Na sve to, kanteovski tip zadnjeg veznog koji bi igrao bliže desnoj strani bi „otključao“ i Bruna Fernandeša, a pogotovo Amada Dialoa, koji ne bi morali toliko da brinu o prostoru koji ostavljaju iza sebe i slobodnije krenu bliže golu protivnika.

MARTINESA SU MORALI DOVESTI KAKO SU ZNALI I UMELI

Najveća Junajtedova boljka već duže vreme jeste branjenje prekida, a pogotovo kornera. I ne da se to nije promenilo ove sezone, nego je još izraženije – dele prvo mesto sa Totenhemom po broju dozvoljenih šuteva posle prekida sa 17. Jeste da udela u tome imaju i igrači u polju, ali golman mora da bude gospodar u svom petercu, a to ni Onana, ni Bajindir nisu bili, štaviše, protivnički izvođači kornera su ih ponižavali neretko šutirajući u gol direktno iz kornera.

Stvari oko dolaska novog golmana uskomešale su se tek u poslednjih nekoliko desetina sati. Donaruma ih je ranije odjavio i odabrao plavu stranu grada, pa su u završni izbor ušli Emilijano Martines i Sene Lamens. Sa Martinesom su bili dogovoreni lični uslovi, ali je problem pravila Vila koja nije želela da ga pusti. Mada, da je Junajted u taj delikatni posao ušao ranije, velike su šanse da bi on bio uspešno obavljen. A kada već postoji i tračak nade da dovedeš takvog golmana u klub, onda radiš apsolutno sve da se to i ostvari. I tu se ne misli samo na golmanske kvalitete, već i profil ličnosti. 

Martines je čovek koji uživa u pritisku i hrani se njime, a kada se na to doda ogromno iskustvo, onda je jasno da bi bio savršen za teren, svlačionicu i često labilne potencijalne nove saigrače. Umesto toga, stigao je 23-godišnji Lamens iz Antverpena koji verovatno neće znati šta ga je snašlo kada jednom obuče dres Junajteda jer, osim što mu je prošla sezona bila prva prava u seniorskom fudbalu i nije se susretao sa preteranim pritiskom, deluje kao veoma mirna osoba koju će sva fama koja okružuje Old Traford lako slomiti. 

A sada da se vratimo fudbalskom profilu - iako je visok 193 centimetra i neka statistika ukazuje da je dobar na centaršutevima, Belgijanac je zapravo je veoma nesiguran kod procene leta lopte prilikom centaršuta iz kornera i često izleti i promaši loptu. 

Optina statistika pokazuje da je Lamens primio 8 golova iz 85 kornera sa kojim se suočio prošle sezone, što čini gotovo 9% svih udaraca iz ugla. U poređenju sa ostalim premijerligaškim golmanima koji su se suočili sa bar 20 kornera u istom periodu, njih 15 ima bolji procenat, a 12 lošiji. I upravo je Martines dominantan u tom segmentu pošto je primio samo 2 gola iz 60 kornera. Ali i to je bar neki napredak u odnosu na Onanu koji je primio gol iz nestvarnih 17% kornera kojih je Junajted branio sa njim na golu!

VEČITO PITANJE JUNAJTEDA POSLE FERGUSONA - „DA LI JE ON TAJ PRAVI?“

Iako imaju odlične brojke, atmosfera unutar i oko kluba ipak nije sjajna. Tome je najviše doprinelo ispadanje iz liga kupa od četvrtoligaša Grimzbija koji ih je uništio kontrama (primećujete li šablon?), a potom ih eliminisao na penale. Ni Amorim nije pomogao samom sebi jer je toliko puta od početka sezone uhvaćen u kadru kako se drži za glavu razmišljajući kako da popravi situaciju na terenu, kao i kako nema hrabrosti da gleda izvođenje penala i u kupu i u ligi, a sedenje na stolici sa nogama visoko podignutim na zidiću i izgledom čoveka kome nije dobro bilo je hajlajt sezone. Sve su to sitnice koje to nisu u Engleskoj gde si uvek pod lupom medija, pogotovo u takvom klubu.

https://x.com/footballontnt/status/1961822768225235252 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Footballontnt (@footballontnt) December 7, 2023

I na kraju, nedovođenjem ključnog igrača na sredini terena i (verovatno) pogrešnog golmana za Amorimov sistem Junajted je bacio još jednu bar polusezonu u vetar. Postavlja se pitanje zašto je uprava dovela baš njega ako nije u stanju da mu ni u dva prelazna roka ne dovede potrebne igrače. A, istina, može se postaviti i pitanje kakav je on trener kada nije u stanju da se prilagodi trenutnim igračima i promeni svoj sistem dok ne dobije nove adekvatne fudbalere.

Zato, posle svakog sledećeg lošeg rezultata, a biće ih jer napad ne može da postigne uvek više golova nego što ih primi kao protiv Barnlija, pritisak na Amorima će rasti. I onda će rasti i sumnja u upravi kluba da li je baš on menadžer koji je sposoban da vodi posrnulog velikana. Pa možda dobije i zahvalnicu u toku ili na kraju sezone i onda idemo „jovo nanovo“ sa novim menadžerom, novim sistemom i starim problemima.