Izvini, Australijo, nismo te prepoznali

Jeste li ispratili meč između Australije i Turske u nedelju od šest ujutru? Ne osuđujem vas ako niste, zaista nije toliko obećavao da se zbog njega ne ode na spavanje ili navije alarm. Premišljao sam se i ja treba li da ostanem budan ili da program završim sa Škotska-Haiti.

Ispostaviće se da mi je odluka da se po ko zna koji put odreknem sna bila najbolja od početka ovog Svetskog prvenstva. Najbolja pošto sam nenadano otkrio tim za koji ću navijati jer Australija, možda i poslednja na koju bih se kladio za to, jeste reprezentacija koja me je do sada najviše iznenadila i oduševila. Stoga, iako neko može pomisliti da je naslov podrugljiv, najiskrenije opisuje šok u kom me je ova selekcija ostavila.

Očekivao sam da ću videti kako se Guler i drugovi poigravaju sa protivnikom i konačno penju na „crnog konja“ na kome će otići daleko. Međutim, Turci su ponovo, kao i na nekoliko prethodnih prvenstava, uspeli da razočaraju sve koji su ih videli kao favorite iz senke. Uspeli su da pokažu i dokažu da suvi talenat koji njihova ofanziva poseduje nije dovoljan da nadjača očigledno mnogo dublje probleme koji su utkani u njihov fudbal. Ali da se ne bavimo gubitnicima jer više od ovog pasusa nisu ni zaslužili.

Pokazala je Australija da zdrava sredina za rad, čak iako u njoj stanuje manjak kvaliteta, može mnogo više. Nemaju više igrače poput Tima Kejhila, Harija Kjuela, Mileta Jedinka, Marka Švarcera ili imenjaka mu Viduke, ali imaju sistem i bisere koji imaju ozbiljan potencijal da postanu nove legende reprezentacije.

I za sistem i za bezbolnu smenu generacija najzaslužniji je selektor Toni Popović. Tokom svog mandata na klupi koji traje od septembra 2024, nekadašnji štoper Palasa isprobao je čak 66 igrača pre nego što je suzio izbor na 26 ratnika za prvenstvo sveta.

I deluje da je pogodio savršen balans, onaj čuveni „spoj mladosti i iskustva“, s tim da je „iskustvo“ tu da savetuje i podržava sa klupe, dok „mladost“ blista na terenu. Startnih 11 koje je izveo protiv Turaka je sa prosekom od 24.6 godine ubedljivo najmlađa postava u dosadašnjem delu Mundijala.

Poznato je da imaju veoma talentovanu generaciju, ali je teško reći ko je od sedmorice startera Australije mlađih od 24 godine bio bolji i malo je reći da su tefteri skauta najboljih evropskih bili prepuni pozitivnih utisaka.

Oduševili su momci iz napada, Irankunda i Ture, koji dele mnogo toga – obojica igraju u Čempionšipu i obojica su rođena u izbegličkim kampovima u Africi pre nego što su sreću i šansu za dostojan život pronašli u Australiji. Irankunda, strelac prvog gola, neodoljivo je podsetio na Dokua i pokazao da ga nije Bajern tek tako pre dve i po godine kao najvećeg talenta ove zemlje doveo u svoje redove, a Ture da nije slučajno postigao devet golova za Norič u samo 11 mečeva i nepunih 600 minuta prošle sezone.

Uz dužno poštovanje Metiju Rajanu, on nikada nije postao legenda na nivou Marka Švarcera, ali je 22-godišnji golman Melburna Patrik Bič pokazao da bi upravo on mogao da bude njegov naslednik. Upravo u slučaju Biča, ali i godinu dana starijeg veziste Sidneja Okon-Engstlera, sina selektorovog asistenta i momka koji je čistio sve pred sobom na sredini terena, Popović je pokazao svoj veliki kvalitet – hrabrost. Iako je mogao da igra na sigurno i da počne sa Rajanom i Džeksonom Irvajnom iz St. Paulija, stručnjak hrvatskog porekla bacio je u vatru momke koji nikada nisu zaigrali van A-lige i nije pogrešio.

Van domovine zato jeste zaigrao levi vingbek Džordan Bos, ali mu je Fejnord samo usputna stanica ka najvećoj sceni. U skladu sa prezimenom, „šefovao“ je po celoj levoj strani i već postoje glasine da bi posle sjajne sezone u Fejnordu mogao u Premijer ligu. Interesovanje italijanskih velikana već postoji za štopera Parme Alesandra Ćirkatija koji je sa svega 22 godine na najvećoj sceni igrao kao „veliki“.

A kada smo kod velikih – u svakom kontekstu te reči – štopera onda je teško zaobići (teško je i protivničkim napadačima) toranj od čoveka kakav je Hari Sutar. Dajte Australiji Arsenalovog doktora za prekide Nikolu Žovera i osvojiće Svetsko prvenstvo. Šalu nastranu, ne postoji previše fudbalera koji su bolji u vazduhu od 198 centimetara visokog defanzivca Lestera.

Pored njega i tek četiri centimetara nižeg Kamerona Burdžisa, trećeg člana odbrane i štopera Svonzija sa premijerligaškim iskustvom sa Ipsvičom, nije mogla proći gotovo nijedna lopta u šesnaestercu. Zato su Turci morali da pokušavaju šutevima iz daljine – skupili su ih 30, ali su se samo dva vodili kao velike šanse. Prepustili su „sokerusi“ loptu Turcima koji nisu mnogo znali šta će sa njom zbog odličnog niskog bloka koji Popović postavlja u formaciji 5-3-2.

https://x.com/NealGardner_/status/2066034790927679759 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— NealGardner_ (@NealGardner_) December 7, 2023

Na ovom meču bilo je i situacija koje posebno kupuju svakog neutralnog gledaoca – izuzetna požrtvovanost i bacanje u šut protivnika kao da im život zavisi od toga. Takođe, u potpunosti su nadtrčali protivnika, što je samo potvrda da Miloš Degenek, jedan od najiskusnijih članova reprezentacije, nije slagao kada je pre nekoliko dana rekao da su najspremnija ekipa na turniru i da će leteti po terenu.

Ali daleko od toga da je ovo ekipa koja ume samo da se brani i igra bez lopte. Da, uglavnom će prepustiti posed protivniku, biti komforni u tome i povrediti vas iz tranzicije, ali... Prikazali su momci sa najmanjeg kontinenta ono što je malo ko očekivao – sposobnost da igraju moderan fudbal iako nemaju fudbalere na najvišem svetskom nivou. Posebno su fascinirali fudbalskom inteligencijom i razumevanjem igre – konstatno su tražili prazan prostor i ulazili u njega kako bi primili loptu, ne krijući se od nje i pokazivajući ogromno samopouzdanje. Sve su to stvari koje dodatno dižu cenu mladom timu Australije i nagoveštavaju da bi u budućnosti trebalo da budu ozbiljna sila.

Nakon meča je selektor Popović imao jednu zanimljivu rečenicu koja najbolje opisuje koliko veruju u svoj rad i koliko su homogeni: „Možda je ovo šok za mnoge, ali nije šok unutar našeg tima i stručnog štaba jer radimo zajedno svakog dana i vidimo kvalitet ovih mladih momaka.“ Svi mi, polazim prvo od sebe, možemo samo da im se izvinimo što smo ih toliko potcenili. Lično ću ih, u znak izvinjenja, zdušno bodriti do kraja takmičenja.

Do sada su dvaput u istoriji izašli iz grupe, a ovom pobedom su takav učinak obezbedili maltene već posle prve utakmice. Sada čak mogu da se pobiju sa domaćinom SAD-om i za prvo mesto i lakši put, pa da baš Australija bude to potencijalno najprijatnije iznenađenje kojim je proglašavan njihov protivnik iz prve runde.