Kriza rezultata koja (može da) ne znači ništa

Neće pa neće. Znate ono kad pokušavate da prođete glavom kroz zid, ali nikako ne uspevate. Koliko god puta da se o njega odbijete, spremni ste opet da mu se suprotstavite. Istina, bilo je poteza kojim je Luis Enrike pokušao da prodrma ekipu Pari Sen Žermena na startu sezone u Ligi 1, ali je u pojedinim situacijama ostao tvrdoglav i to ga je koštalo više bodova na kontu njegovog tima posle tri uvodne runde.

Navijači dvostrukog uzastopnog šampiona Evrope, siguran sam, ne strepe previše za konačan ishod u šampionatu jer je to maraton u kojem njihovi ljubimci godinama imaju izvanredan finiš. Do tri od pet prethodnih titula u nizu sa klupe dirigovao je španski stručnjak zbog čega niko ne sumnja da će i ova sezona biti plodonosna. Bez obzira na nešto sporiji početak.

Parižani su u tri takmičenja ostavili iza sebe pet duela, a slavili su samo jednom. I to u prvom, protiv Aston Vile u borbi za pehar Superkupa Evrope. Nakon toga nisu uspeli da pobede u četiri meča sa francuskim timovima, počev od neuspeha protiv Lansa u Superkupu, što znači da je propuštena prilika za osvajanje prvog domaćeg trofeja u sezoni.

Koliko god to zvučalo nemoguće, ali taj neuspeh nije podigao ni malo prašine na Parku prinčeva. Enrike je u prethodnim sezonama učinio ono što niko pre njega nije na ovoj adresi – doneo je (u dva navrata) „ušati pehar“ u klupske prostorije i tako se upisao uz Pari Sen Žermen na listu besmrtnosti na Starom kontinentu. Zbog toga i ne čudi što je neposredno pre meča sa Monakom, prethodnog petka, objavljeno da je potpisao novi ugovor sa klubom, koji važi do leta 2030. godine.

Taj dogovor je postignut mnogo pre nego što je njegov tim imao dva gola zaostatka protiv Rena i Lila pa tek onda pokazao karakter, odnosno pre nego što je posle preokreta doživeo poraz od Monaka. Na trenutne rezultatske neuspehe, u Parizu se gleda kao na lagane bočne vetrove koji pokušavaju da zaljuljaju usidren brod na mirnom moru.

Realno, imaju bogati čelnici kluba razloga za to, jer kvalitet igračkog kadra po svim parametrima odskače od konkurencije u Francuskoj. Nije ovaj tim baš neokrnjen stizao ni do ranijih trofeja, znao je da prospe bodove tu i tamo, ali se kod pojedinaca taj alarm upalio zato što se to desilo na startu sezone, u tri uzastopne ligaške utakmice.

Enrike je, očito, procenio da je sada pravi trenutak da pokuša sa nekim „eksperimentima“ u igri svog tima, kako bi u ciljnoj ravnini bio apsolutno načisto šta i kako bi trebalo da uradi. Postavljanje Voren Zair-Emerija na mesto levog beka nije nešto apsolutno novo i epohalno, jer on u organizaciji napada ima svoju ulogu u veznom redu, ali istrajanje na tome da u odsustvu suspendovanog Nuna Mendeša, koji će od sledećeg meča biti na raspolaganju, prednost kraj aut linije protiv Lila i Monaka dobije polivalentni vezista umesto Luke Ernandeza i novajlije Luke Dinja ovoga puta se pokazao kao neuspeh.

Realno je da se Portugalac vrati u tim već za sutrašnji meč sa Slovanom u Ligi šampiona, a onda da „kapariše“ mesto i u utakmicama Lige 1, ali igranje bez klasičnog levog beka, koji bi prodorima na polovinu rivala bio višestruka pomoć isturenijem Kvaracheliji, usled njegovog odsustva ne deluje kao pravo rešenje.

Takođe, postavljanje Beralda na mesto ispred defanzivne linije nije „zločin“ sam po sebi, ali nije baš lako objasniti takav potez kada na raspolaganju imate znalce kao što su Žoao Neveš, Vitinja i Fabijan Ruiz. Ovde se javlja i uzročno-posledična veza sa korišćenjem Zair-Emerija na poziciji beka, jer je Enrike tako ostao bez jedne opcije više u sredini terena, a tu rupu pokušao je da popuni levonogim Brazilcem.

Feran Tores je sa dva gola na debiju protiv Rena, koji su njegovom timu doneli jedan bod, zapušio usta potencijalnim kritičarima i pre nego što su pokušali nešto da kažu. Mika Godts je ostao nedorečen tokom svojih stotinak minuta raspoređenih u tri utakmice, dok je od svih novajlija za sada najmanje pokazao Magnes Akliuš. Možda zato što je češće od ostalih imao tu „priliku“.

Bivši fudbaler Monaka je igrao u svakoj utakmici od početka sezone, četiri puta kao starter i samo jednom kao rezervista, ali za oko 300 minuta nije uspeo da ubedi nijednog neutralnog gledaoca da mu je mesto u Pari Sen Žermenu. Nije on pravio neke velike greške, već više boli činjenica da nije imao poteze posle kojih bi njegova ekipa bila opasna u šesnaestercu rivala. Malo je tome kumovao i sam Enrike, koji ga je u tri navrata – poslednji put protiv bivšeg kluba – gurnuo u sam vrh napada, a samo jednom ga izmestio na bok, što nije mesto na kojem se potvrdio u Monaku i izborio za transfer karijere.

Vreme je najbolji sudija i jasno je da će se crta podvlačiti u maju sledeće godine. Sigurno da joj nije mesto ispod samo pet takmičarskih duela od početka sezone, ali bilo bi dobro kada bi Luis Enrike što pre priznao sebi da je lošim izborom kumovao nešto slabijem startu svog tima. Možda bi dosadašnje kikseve mogao da počne da ispravlja već od meča sa Slovanom.

Trener ekipe iz Bratislave je Jaja Ture, koji je svojevremeno igrao za Barselonu dok je Enrike radio sa B timom. Sigurno je da su se sretali u klupskim prostorijama, možda i ponekad raspravljali o dešavanjima na terenu. Sada će biti jedan naspram drugog u Ligi šampiona, u kojoj je Pari Sen Žermen i pre prve utakmice po raznim osnovama obezbedio 63,97 miliona evra. To je još jedan razlog više da se veruje kako će Parižani bez ikakvih trzavica i problema prebroditi i ovu, isključivo rezultatsku, krizu.