Repriza nije i ne može biti kao premijera

Verujem da vam je dobro poznat onaj osećaj iščekivanja neke premijere, bilo da je reč o dugo najavljivanom filmu, seriji koja bi mogla da poruši sve rekorde gledanosti ili predstave u obližnjem pozorištu. Tek u nijansama taj se osećaj razlikuje od onog koji izaziva prvi poljubac sa višemesečnom simpatijom ili početak zajedničkog života sa partnerom već posle dve nedelje. Sve ih prati, složićete se, neizvesnost. Obavezno uz pitanje: Šta dolazi nakon toga?

E, tako je i u fudbalu. Kada protivniku servirate pitanja na koja ne može odgovoriti „na prvu“, kada mu zadate glavolomke sa više nepoznatih pa se još sam dodatno pogubi u svojim dilemama, onda vam se desi pobeda u gostima uz koju čak ostane žal što nije bila ubedljivija.

A kada pogledate reprizu sa (skoro) svim istim likovima, na istim pozicajama i apsolutno identičnim zadacima, neizvesnosti nema. I onda vam se, neočekivano – ali potpuno realno, desi poraz kod kuće. Šah-mat.

Nije eliminacija u plej-of rundi Lige Evrope od Lila za Crvenu zvezdu najteži udarac u klupskoj istoriji. Nije čak ni u prethodnim godinama, jer je protivnik stigao sa krajnjeg severa Francuske, stalni je učesnik jedne od liga petice i utakmice sa nabojem kakav ga je dočekao na „Marakani“ igra bar dva puta svakog meseca.

Kada se podvuče crta posle 210 i malo više minuta igre na dva stadiona, ne može se ni zaključiti da su crveno-beli bili konstantno u podređenom položaju. Više su bili nemoćni u pojedinim situacijama što potvrđuje i najnaprednija statistika u vidu očekivanih golova, koja pokazuje da su im procentualno bili bliži. Ispostavilo se ne dovoljno blizu da bi i konačan rezultat prebacili na svoju stranu.

Mnogo je faktora zbog kojih je šampion Srbije završio takmičenje u prvoj nokaut rundi i svaki od njih će, nema dileme, biti podrobno analiziran tamo gde je potrebno. U kancelarijama na „Rajku“, sali za sastanke, svlačionici, ali se čini, u grubim crtama, da je u ovom dvomeču presudio nedostatak plana.

Nećemo biti surovi i reći da nije bilo ni opcije „B“, jer je Dejan Stanković u drugom produžetku sinoćnje predstave pokušao da dođe do neophodnog pogotka u formaciji sa četiri igrača u poslednjoj liniji, čime je trebalo i raspored ofanzivnih igrača da doživi izmene, ali njeni kratkotrajni obrisi nisu bili dovoljni ni za šta.

Očito je da se o opciji „C“, u kojoj bi likovi pokušali da se predstave sa drugačijih pozicija, ovoga puta nije ni razmišljalo.

I tu dolazimo do priče sa početka. U igri Crvene zvezde u revanš meču plej-of runde Lige Evrope protiv Lila nije bilo neizvesnosti. Ni najmanje. Sve je bilo poznato i pre nego što se desilo. Svaki potez, svako dodavanje, svaki dribling. Već viđeno, protiv istog rivala pre samo sedam dana. To protivnik kakav je francuski velikan jednostavno – ne prašta.

Mora se priznati da je Stanković pogodio u metu na stadionu „Pjer Moroa“ kada je, i za dobro upućene u dešavanja u svlačionici, izvršio neočekivanu „premetačinu“ u startnoj postavi. Taj efekat iznenađenja doneo mu je sigurnu igru, izgledne šanse za pogotke i, nadasve, pobedu vrednu ogromne nade pred revanš.

Nade koja je ugašena u njegovim uvodnim minutima jer je repriza bila identična originalu. A to u modernom fudbalu ne prolazi.

Fudbalska utakmica je dvosmerna ulica u kojoj se, bar ponešto, pita i protivnik. A Zvezdin je sinoć bio drugačiji u odnosu na prvi meč, iskusniji za neuspeh u njemu i spreman da iste greške ne ponovi. Pojedini igrači su ostali u startnoj postavi (Buadi, Fernandez-Pardo), ali im je promena pozicije otvorila neka nova rešenja.

Jedno od njih ticalo se neverovatnog Olivijea Žirua, koji se već u četvrtom minutu nalaktio na Rodriga, napravio sebi svojstven trzaj glavom i ugušio plamen na severnoj tribini. A baš je on Zvezdi bio prekopotreban.

Još jedan, nimalo manje značajan podatak, moraće da se analizira u radu Dejana Stankovića, bez želje da mu se umanje zasluge za sve dobre rezultate iz prvog i tekućeg drugog mandata na klupi crveno-belih. Ekipa pod njegovim vođstvom nije dobila nijedan važan dvomeč, a bilo ih je...

Može se polemisati o tome da li je Zvezda zaslužila više pre pet godina protiv Milana, od kojeg nije poražena u dva meča (2:2, 1:1), kao i o utisku koji je ostavila protiv Rendžersa, pogotovo u Glazgovu, godinu dana kasnije (0:3, 2:1). Ako bi u ta dva slučaja kao važan deo analize mogao biti uključen i faktor (ne)sreće, čini se da su eliminacije od Šerifa leta 2021. godine (1:1, 0:1) i Makabija iz Haife godinu dana kasnije (2:3, 2:2) ozbiljne mrlje u njegovoj trenerskoj karijeri.

I da problemi nastaju kada se treba reaktivirati na drugačiji način u kratkom vremenskom roku. Namerno smo izostavili poraz od Omonije posle lošijeg izvođenja jedanaesteraca u smiraj postkoronskog leta 2020, jer tada nije bilo revanša. Mada, vremena za planove „B“ i „C“ tokom 120 minuta igre sigurno jeste.

Nikakav nagli sud, a još manje rez, nije sada potreban. Zvezda je, kao klub, napravila još jedan siguran korak na međunarodnoj sceni, a pod vođstvom tog istog Stankovića potvrdila i dominaciju u „večitom derbiju“, samim tim i u srpskom fudbalu. Deluje da je najvažnije da on dobije podršku uprave, što će se nesumnjivo dogoditi, a onda i da se u letnjem prelaznom roku načine potezi po njegovom nahođenju.

Možda mu je potreban defanzivac koji će i brže trčati i brže misliti kada ima loptu u nogama. Možda mu je potreban Rade Krunić 2.0 na sredini terena kao potpora ili zamena kada se prvi izbor umori. Možda su mu potrebna poletnija krila koja neće konstantno ulaziti u sredinu već će tražiti rešenje duž aut-linije. Za to rešenje potreban će im biti razbijač u vazdušnom prostoru protivničkog šesnaesterca.

Ipak, možda i više od svega, moglo bi da bude potrebno da se sačeka sa prodajom klupskih dragulja. Kostov se već nametnuo kao ozbiljna opcija, dok Avdić svaki minut maksimalno koristi da se nametne kao konačno rešenje.

Valjda su crveno-beli prethodnih godina zaradili dovoljno od prodaje Nedeljkovića, Maksimovića, Jovanovića, Mimovića, Stojkovića, Milosavljevića i Damjanovića da sebi mogu da priušte takav luksuz!? A što da ne, možda nekoga od njih i da vrate jer im karijere u Evropi više idu ćorsokacima nego li modernim auto-putevima...