Stanković 2.0 ili „deja vu“

Kada bi na stadionu „Rajko Mitić“ bio postavljen video-bim, navijači crveno-belih bi sada sa nestrpljenjem iščekivali drugi deo serijala pod nazivom „Sa njim posle odlaska V. Milojevića“. Kao što je to bio slučaj u smiraj 2019. godine, i sada je klupsko rukovodstvo odlučilo da najtrofejnijeg trenera u novijoj istoriji Crvene zvezde nasledi jedan od najboljih igrača u postbarijevskoj eri koji je hodao popularnom „Marakanom“. Ako je pre šest godina dolazak Dejana Stankovića na klupu mogao da se smatra iznenađenjem, jer nikada ranije nije bio šef stručnog štaba, sadašnje njegovo imenovanje je apsolutno logičan sled okolnosti.

Stanković je dete Crvene zvezde, zbog čega (bi trebalo da) oseća kako klub „diše“ iznutra. Tunelom najvećeg srpskog stadiona prolazio je još kao tinejdžer, potom i kao kapiten. Mnogo puta igrao je na ovom terenu u dresu reprezentacije, a za dve godine i osam meseci u prethodnom trenerskom mandatu vodio je ekipu na 134 meča.

Tada je komandovao timom koji je osvojio tri šampionska naslova. Istina, do prve titule stigao je uz pomoć prethodnika, koji mu je, kada je odlazio, ostavio dvocifrenu prednost u odnosu na rivale. Dodao je i dva trofeja u nacionalnom Kupu, a izborio se i za dva evropska proleća. Ali, u Ligi Evrope i to je, verovatno, razlog zbog kojeg se vratio. Cilj mu je Liga šampiona i to ne bi smeo da skriva.

Iako je postao prvi srpski trener čija je ekipa osvojila dvocifren broj bodova u grupnim fazama evropskih takmičenja i to dva puta, bolnu tačku predstavljaju neuspesi protiv Omonije, Šerifa i Makabija iz Haife u plej-ofu kvalifikacija evropske elite. Međutim, da bi sada uopšte došao u tu poziciju moraće da popravi stanje i na superligaškoj tabeli.

Razlozi odlaska Vladana Milojevića leže upravo u kiksevima u domaćem šampionatu. Crvena zvezda u (čak) šest utakmica nije slavila od početka sezone, što joj se prethodnih godina nije dešavalo. U nekoliko navrata imala je priliku da se „odlepi“ od Partizana i opet ga ostavi u šampionskoj prašini, ali je uvek iznova gubila bodove. Nakon što je slavila u uvodnih 10 utakmica, krenula je nizbrdicom od gostovanja u Nišu. Tu je osvojila samo bod, kao i protiv Radnika na svom stadionu, odnosno protiv TSC-a u Bačkoj Topoli, dok je praznih džepova ostajala u oba duela sa Vojvodinom i jednim sa Javor Matisom. Milojević nije uspevao da podigne moral ekipi nakon partija u Ligi Evrope zbog čega je morala da preda jesenju krunu Partizanu.

Dobra stvar za Stankovića jeste u tome što je taj bod zaostatka za večitim rivalom (lako) nadoknadiv, a veliko je pitanje koliko Vojvodina može da ih prati. Svakako, šampionska trka nije rešena zbog čega bi proleće moglo da bude uzbudljivije nego prethodnih sezona.

Kada je reč o ligaškoj fazi u Evropi, tu je Milojević sa tri vezane minimalne pobede podigao crveno-bele u sigurnu zonu pa će u duelima sa Malmeom i Seltom njegov naslednik tražiti put ka Top 8. S obzirom na to da iza sebe ima iskustvo vođenja crveno-belih na međunarodnoj sceni, šanse da Stanković komanduje do pobeda u preostala dva duela svakako postoje.        

Sa kim će krenuti u te pohode? To je ono što zanima svakog navijača Crvene zvezde. Morala bi ekipa da pretrpi ozbiljnu rekonstrukciju kako bi proleće iskoristila za uigravanje i poteru za Ligom šampiona narednog leta, što uopšte nije lako jer ovoga puta rezultati u domaćim okvirima ne smeju izostajati.

Čini se da su, trenutno, Rodrigao i Tebo Učena blizu izlaznih vrata jer su imali nekoliko grešaka koje su skupo plaćene. Već se pominje da bi na „Marakanu“ mogao da se vrati reprezentativac Srbije Strahinja Eraković, koji bi sa Veljkovićem trebalo da čini osovinu ispred Mateusa. I da preuzme lidersku palicu, jer Miloš to u sebi jednostavno nema.

Timi Maks Elšnik je u poslednjim trenucima letnjeg prelaznog roka ostao među crveno-belima pa sada ne bi bilo nikakvo iznenađenje ukoliko bi se oprostio od saigrača. Pitanje je kakvu ulogu će Stanković nameniti Mirku Ivaniću i Aleksandru Kataiju, svojim saborcima iz prvog mandata, jer upravo od toga zavisi koliko će biti prostora u rosteru za Tomasa Hendela i(li) Milsona.

Odlazak Šerifa Endijaja još nije u potpunosti nadoknađen. Bruno Duarte ima svetle trenutke, Marko Arnautović tek povremeno zablista, ali Zvezdi je u šesnaestercu rivala potreban „razbijač“, koji bi mogao da pokupi svaku ničiju loptu u sprovede je iza leđa protivničkog golmana.

Stanković je iskusniji za gotovo 150 utakmica na klupama Sampdorije, Ferencvaroša i moskovskog Spartaka. U svojoj ličnoj karti ima šampionsku titulu u Mađarskoj, a tri puta biran je i za trenera meseca (jednom u Mađarskoj i dva puta u Rusiji). Ukoliko u dogovoru sa čelnicima kluba obezbedi više igrača koji imaju iskustvo igranja na najvećoj sceni, navijači bi mogli da se nadaju dobrom proleću i još uspešnijem letu. U suprotnom, biće ovo samo „deja vu“...