Zvezda padalica

Kao što u fudbalu šut u okvir gola nije po statistici upravo to, tako ima nekih „čudnih“ stvari i na nebu. Naime, kada fudbaler loptom pogodi stativu ili prečku, dakle bukvalno okvir gola, takav udarac se prema zvaničnoj statistici ne vodi kao šut u okvir gola, jer se okvirom smatra unutrašnjost između stativa i prečke. Neko će reći da ima smisla, bar donekle. Tako je i na nebu gde, kažu stručnjaci, zvezda padalica uopšte nije zvezda. Niti padalica. To je meteor, čestica prašine ili ostatak asteroida, koji sagoreva u Zemljinoj atmosferi. To uopšte nije zvezda koja se kreće i pada već trenje između objekta i vazduha koje ostavi za sobom svetlosni trag.

Može li se povući paralela između te nebeske „zvezde“ koja uopšte nije zvezda i ove naše fudbalske, Crvene sa velikim C, koja sve manje liči na sebe? Ova na nebu ostavi bar neki svetlosni trag, dok ova zemaljska sve više luta bez jasne vizije i zaostavštine za sobom. Da se razumemo, nije joj lako jer, kako reče njen trener Vladan Milojević – još je na istom mestu, jel ’ da? – „Zvezda je jedina ekipa u Srbiji koja igra na tri fronta“. Pa, zar to nije poenta takmičenja, da se borite na više frontova, da se dokazujete širom Srbije i Evrope?

No, dobro, možda je njegova izjava „loše preneta“, nema potrebe da dolivamo ulje na vatru. Jer, ta vatra, ovakva kakva je, iz nedelje u nedelju ili, još preciznije rečeno, iz dana u dan preti da preraste u pravu buktinju. Požar neslućenih razmera koji će, verovatno, najpre progutati gore pomenutog pošto „seča“ uvek krene od trenera. Znate onu njihovu – „naši koferi su uvek spakovani“.

Samo oni sa 30+ godina pamte kada je Zvezda prethodni put pobedila tek u jednoj od pet uzastopnih utakmica u prvenstvu Srbije. Bilo je to na otvaranju sezone 2008/09, one nesrećne sezone sa još nesrećnijim Zdenjekom Zemanom na klupi. Predvođeni rođenim Čehom sa adresom u Italiji, crveno-beli su tog avgusta izgubili 2:0 od Vojvodine, remizirali bez pogodaka sa Banatom – ovi mlađi se verovatno pitaju koji je to klub, a objašnjavati im i povezivati ga sa počivšim zrenjaninskim Proleterom ili čak ekipom Budućnosti iz Banatskog Dvora, koja je 2004. bila rival Crvenoj zvezdi u finalu Kupa Srbije, ne bi imalo smisla – i poraženi 2:0 od Javora. Takva serija rezultata, među koje se utkala i eliminacija od APOEL-a u kvalifikacijama za Ligu Evrope, došla je glave iskusnom stručnjaku. Zvezda se, baš posle neuspeha protiv Ivanjičana na „Marakani“, razišla sa njim bez postignutog gola u tri prvenstvena meča i sa samo jednim bodom na začelju tabele, a kao spasilac se pojavio Čedomir Janevski. Zagrejao se na Banovom brdu sa Čukaričkim (2:2) pa je tek onda Zvezda, iz petog pokušaja, upisala trijumf. Protiv Jagodine (3:0), aktuelnog člana Srpske lige Istok, koji je na volšeban način izbegao sudbinu ranije pomenutog Proletera.

I tu se sličnost sa tadašnjom i aktuelnom generacijom Crvene zvezde završava. Osim ako bivši selektor Radovan Ćurčić sa Javorom „ne smeni“ i Milojevića, kao što je onomad Zemana. Zvezda je i dalje u dobroj poziciji u domaćim okvirima, a pobedom nad Lilom u prethodnoj rundi ligaške faze Lige Evrope sačuvala je šansu da se domogne i nokaut runde. Možda će eventualni novi uspeh u četvrtak protiv FCSB-a, bivše Steaue – o, Bože, sve sami bivši i počivši – te šanse dodatno uvećati i učiniti ih realnim, ali jedna pobeda, i to samo moguća u ovom trenutku, ne može zamaskirati brdo problema. A njih ima, iako će oni najverniji navijači reći da je poraz u Ivanjici usledio nakon po jedne pobede u sva tri takmičenjima u kojima je Zvezda učesnik – redom su padali francuski velikan, subotički Spartak pa Sloven iz Rume.     

E, to je zamka zamaskiranja problema. Zvezda je statistički bila (mnogo) bolja i od niškog Radničkog (0:0), Vojvodine (2:3) i Radnika (1:1), ali bodove donose golovi. A ona ih je u ta tri meča više primila nego postigla što ju je znatno usporilo na putu šampionskih ambicija. Sreća je njena da je i Partizan u svojim problemima, a da Vojvodina, kad god pomislite da može, pokaže da ipak ne može. Da bi se vratila na vrh superligaške tabele Zvezda mora da promeni svoju igru, jer ova, koliko god bila statistička dominantna, ne daje rezultate. I onda je neće zanimati šta su učinili ostali timovi, koji su sada i ispred i iza nje na tabeli.

Svima je valjda jasno da Ivanić na krilu može da bljesne, ali samo na trenutak k’o ona zvezda padalica, koja uopšte nije zvezda. Katai je Magico sa vremenskim rokom trajanja, a Učena i Rodrigao mnogo više tempirane bombe nego li bedem u odbrani. Pritom, Zvezda je svih 17 udaraca iz ugla u Ivanjici izvela na isti način, bez želje da se promene stvari koje ne funkcionišu. Šuta sa distance kao plana B gotovo da nema pa su crveno-beli u stanju da kruže oko šesnesterca rivala kao kiša oko Kragujevca. I na kraju, obično, ni ne bude kiše.    

Nije joj lako, jer je sama postavila visoke standarde. I sigurno će se sve ovo jednom lane zvati, ali Zvezda ne sme sebi dozvoliti da je protivnici čitaju kao knjigu. To što su do sada znali da kazne rivali na međunarodnoj sceni, počeli su da čine i srspki superligaši. Uz dozu sreće i vrhunske intervencije svojih golmana, razume se. Neko je debelo pogrešio, a neko još greši. Ekipa je psihološki pala posle neuspešne potere za milionima Lige šampiona, brojna pojačanja su pokazala da to nisu, a danak uzima i forsiranje bonusa samo radi što brže i skuplje prodaje. I ne sumnjamo da će neko platiti za usluge Učene i Rodrigaa – možda ne kao za Đigu, ali platiti – kao i da će Kostov, Zarić, Avdić i ostala mlađarija vrlo brzo promeniti adresu. Međutim, ne zaboravite da su to učinili i Maksimović, Jovanović, Mimović pa i Milosavljević, malo ranije Nedeljković, a karijere im ne idu uzlaznom putanjom. Za sada, kao što ni Zvezdi trenutno ništa ne polazi za rukom. Ovaj, nogom. Može li se to promeniti u četvrtak?