Sin holandskog fudbala sa španskim pasošem

Kako je vreme prolazilo, bilo je jasno da će se nešto ovako desiti. Već smo pisali o tome da su Holanđani redom odbijali najpre pozive, a potom i vapaje čelnika tamošnjeg fudbalskog Saveza da sednu na užarenu selektorsku klupu. Niko nije bio spreman da se uhvati u koštac sa željama domaće javnosti da „lale“ budu na vrhu evropskog i svetskog fudbala. Ili bar neposredno uz njega.

Zato je realnost postala takva da je pogled morao biti usmeren u komšiluk. Ili još dalje. A kad je već u potpunosti bilo jasno da će prvi naredni spisak reprezentativaca prvi put posle 48 godina, još od Ernsta Hapela za šampionat sveta 1978. u Argentini, izdiktirati stranac, njegov izbor je – bar u najavi – okarakterisan kao vrlo, vrlo dobar.

Ćavi Ernandez je odrastao u „La Masiji“, jednoj od najboljih fudbalskih akademija na svetu. Prolazio je kroz njene starosne kategorije dok je Johan Krojf postavljao temelje moderne Barselone. Barselone, koja se prvi put popela na krov Evrope 1992. baš pod njegovim vođstvom. Ne slučajno.

Verovatno zbog toga nije slučajno ni što je 46-godišnji Španac prihvaćen gotovo raširenih ruku na novom zadatku, jer Holanđani – bar oni što svaki gol, a ne samo pobedu, proslavljaju ispijanjem piva iz krigli narandžaste boje – u njemu vide mogućnost da se ta čuvena Krojfova škola fudbala prenese i na njihov nacionalni tim.

I punih 10 godina nakon smrti jednog od najboljih fudbalera koje je ne samo njegova zemlja već i čitava Evropa imala, prihvaćeno je mišljenje da je baš Krojf najzaslužniji za ono što je Barsa danas. A Ćavi je u takvom sistemu odrastao, stasao, osvajao trofeje i, veruju mnogi, naučio kako da od fudbala napravi igru koja će doneti i lepotu i rezultate. Iako to ne ide bezuslovno jedno sa drugim ruku pod ruku.

Ćavi Ernandez je prvi Španac koji je preuzeo na sebe obavezu da rezultatima u fudbalskoj utakmici učini srećnim holandski narod. Na njegovom mestu su, svojevremeno, sedela dvojica Škotlanđana, četiri Austrijanca, po jedan Rumun, Nemac i Čeh, čak 12 Engleza i skoro 30 domaćih stručnjaka. Sada je došlo vreme da se ruka pruži nekada vrhunskom fudbaleru, koji još nije uspeo da ponovi igračka dostignuća i kao trener. Možda će to učiniti kao selektor.

Nastupajući za Barselonu, bio je četiri puta prvak Evrope, dva puta na krovu sveta i u osam navrata najbolji u Španiji. Igračku karijeru je završio, a trenersku počeo u Kataru, gde je došao do šampionskog naslova u obe uloge. Poziv iz odlično poznatog okruženja nije mogao da odbije pa se 2021. latio posla u svojoj Barseloni. Za dve i po godine pomogao je da se u klupske vitrine unese po jedan trofej prvenstva i Superkupa Španije pa je u proleće 2024. rastanak bio neminovan.

Za Holanđane je mnogo važnije – mada je tada bilo baš tužno – da je Ćavi bio predvodnik generacije koja je na šampionatu sveta u Južnoj Africi upravo zaustavila „lale“ u finalu. Kao reprezentativac Španije osvojio je i dve titule prvaka Evrope tako da nema sumnje u to da li zna kako bi jedna nacionalna selekcija trebalo da diše.

Važnu ulogu u njegovom odrastanju i stasavanju imali su još neki Holanđani. Luj van Gal mu je prvi pružio šansu u seniorskom timu, a potpunu zrelost stekao je pod vođstvom Franka Rajkarda. Možda je sada došlo vreme da vrati Holanđanima za sve što su mu oni pružili tokom karijere.

Mišljenja sportskih radnika su, naravno, podeljena. Dok neki smatraju da on nema dovoljno iskustva za ovakav posao, jer je do sada imao samo dva klupska angažmana, drugi veruju da je upravo višegodišnji rad pod nadzorom vrhunskih stručnjaka u sistemu kakav ima Barselona dovoljan preduslov da ubeleži uspeh i na novom zadatku. Iako je posle Marka van Bastena, koji je imao 39 godina kada je 2004. preuzeo reprezentaciju Holandije, drugi najmlađi selektor u istoriji „oranja“.

Prvu priliku da dokaže da Najdžel de Jong, direktor fudbala u nacionalnom Savezu, nije pogrešio prilikom izbora, imaće za nešto više od mesec dana kada na startu takmičenja u A Ligi nacija u Amsterdam stigne selekcija Nemačke. Tri dana kasnije, prvi put kao selektor na gostovanju, predstaviće se Beograđanima. I nadamo se da se neće lepo provesti na travi stadiona „Rajko Mitić“.

Holandija nije uspela da skine „skalp“ nijednoj vrhunskoj reprezentaciji još od septembra 2019. kada je savladala Nemce u Hamburgu u kvalifikacijama za šampionat Evrope. Nakon toga igrala je sa Španijom, Engleskom, Francuskom, opet Nemačkom, Italijom, Hrvatskom i Argentinom, ali nije znala kako da ih nadmudri. Ako je prethodni krug velikih pobeda zatvorila protiv Nemaca, možda je sada pravi trenutak da novi otvori baš trijumfom nad njima. I sa novim dirigentom kraj aut-linije.