Tresla se gora, rodio se miš

Još samo sedam dana. Još samo četiri meča, od kojih je jedan više revijalnog karaktera i igra se za čast i prestiž. I milione, razume se. Još samo 360 zagarantovanih minuta, mada će biti i osam sudijskih nadoknada. Realno je da gledamo i produžetke, a mnogi bi se obradovali i jedanaestercima bar u jednoj utakmici. Još samo malo i zavesa na Svetsko prvenstvo biće spuštena.

Svetsko prvenstvo prepuno kontroverzi. Od početka, otkad je domaćinstvo prvi put u istoriji Mundijala dodeljeno trima državama pa do isključenja Švajcarca Brila Embola u poslednjem četvrtfinalnom meču sa Argentinom, posle (ne)dozvoljenog uključenja VAR sistema. A između toga bilo je svega i svačega.

Neko će pamtiti ovaj šampionat po nedodeljenom crvenom kartonu Leu Mesiju u susretu sa Alžirom. Nekom će prvi utisak biti utakmica podeljena na četvrtine obaveznim pauzama za osveženje, čak i kada kiša lije kao iz kabla. Neko će se prvo setiti čipa u lopti koji je onemogućio Hrvate da produže boravak na Mundijalu bar kroz produžetke, a neko će ostati pun uverenja da je prvi gol Engleza protiv Norvežana neregularan jer je lopta pogodila sajlu za kameru. Neko neće moći da zaboravi brisanje crvenog kartona Folarinu Balogunu nakon reakcije Donalda Trampa lično.

Ako, pak, neko bude želeo da govori o pozitivnim stvarima koje su se dešavale u prethodnih mesec dana, a nije da ih nije bilo, moraće da prizna i sebi i drugima da je sama igra značajno ubrzana setom novih ovlašćenja koje su dobili arbitri. Evidentno je da više nema odugovlačenja i izležavanja, bar ne u onoj meri koja je bila zastupljena do ovog leta. I da se, možda baš zbog toga, igralo ofanzivnije, što za posledicu ima samo osam utakmica bez pogodaka u do sada odigranih tačno stotinu. Samo osam odsto, što je za svaku pohvalu.

A šta nam je taj i takav fudbal doneo? Prvi je utisak, uoči polufinalnih mečeva, da se sve ovo do sada apsolutno džabe igralo. Zašto? Zato što su se među četiri najbolje ekipe na šampionatu plasirale četiri najbolje na najnovijoj FIFA rang listi. Francuska, koja je trenutno na papiru prva na svetu, sastaće se u utorak sa trećeplasiranom Španijom, dok će Argentinu kao drugoplasiranu sa svetskog trona dan kasnije pokušati da svrgne Engleska, koja je na četvrtom mestu.

Dakle, pokušavale su razne reprezentacije, svaka u skladu sa svojim kvalitetom i moćima, da uspostave novi svetski poredak, ali nijedna nije uspela. I baš zato se tek treći put u istoriji Mundijala, a ovo je njegovo 23. izdanje, dogodilo da su u polufinalu isključivo reprezentacije koje su do sada bile na krovu sveta. Zajedno sedam puta.

Ovaj segment istorije prvi put je ispisan 1970. u Meksiku kada su do završnice stigli Brazil, Italija, Zapadna Nemačka i Urugvaj. Primećujete li da je spisak aktuelnih polufinalista apsolutno različit? Drugi put se to dogodilo 1990. u Italiji, a tada su među četiri najbolje selekcije bile Zapadna Nemačka, Argentina, Italija i Engleska.

Sada do polufinala nisu stigle tri najtrofejnije reprezentacije – Brazil, koji je u pet navrata bio šampion sveta i četvorostruki prvaci Italija, koja nije ni igrala na ovom Mundijalu, i (Zapadna) Nemačka, koja je zaustavljena u prvoj nokaut rundi. Argentinci su poslednju od tri titule osvojili pre četiri godine u Kataru, Francuzi su drugu prigrlili četiri godine ranije u Rusiji, dok su Englezi i Španci do sada samo jednom bili najbolji na svetu. Možda bi trebalo znati i to, mada sam siguran da kladioničari znaju, da Argentina i Španija nikada nisu izgubile meč u polufinalu.

Ako se pogleda spisak glavnih pretendenata za osvajanje pojedinačnih nagrada, ni tu nema prostora za bilo kakva iznenađenja. Borba na oba fronta, gotovo je izvesno, vodiće se između Lea Mesija i Kilijana Embapea, koji su do sada postigli po osam golova na ovom šampionatu. Sa vrha liste strelaca mogao bi da ih skine samo tandem iz Engleske u sastavu Hari Kejn – Džud Belingem jer su obojica upisala po šest pogodaka.

Embape je sa osam golova bio najbolji strelac prošlog, a Kejn sa šest pretprošlog Mundijala. Mesi je već dva puta (2014, 2022) bio najbolji igrač šampionata, a sada deluje da ga niko drugi sem gore pomenutih ne može sprečiti da dođe i do lične triple krune. Ovaj izbor će, verovatno, dosta zavisiti i od toga koje će se reprezentacije plasirati u finale. Apsolutno je nerealno očekivati da neko od Španaca ponese ovaj epitet čak iako „crvena furija“ postane prvak sveta, jer niko nije toliko odskočio kao jedan Argentinac, jedan Francuz i dvojica Engleza.

Na Mundijalu je bilo prisutno 48 nacija. Svaka je gajila svoju nadu. Neke su ostvarile ciljeve, neke druge su razočarale, neke treće su se nadale malo boljem plasmanu. Ali, činjenica je da su do same završnice stigle četiri trenutno najbolje ekipe. Uz pomoć arbitara ili ne manje je važno jer će sve to vrlo brzo biti prekriveno velom zaborava. Ostaće samo spisak najboljih ekipa i pojedinaca, a tu iznenađenja neće biti. Već sada je sasvim jasno.