Svaki ljubitelj fudbala pored omiljenog tima ima i favorita kada su u pitanju igrači. Identifikacija sa fudbalerima najčešće je vezana za broj koji se nosi na leđima. Kada je fudbal sredinom 19. veka nastao u Engleskoj, prvi dresovi nisu bili ni približno isti kao danas. Prvi dresovi više su ličili na odela, nego dresove, a brojeva na njima naravno nije ni bilo. 

O samim počecima ove prakse, postoji nebrojeno verzija, teško je utvrditi, koja je zaista tačna, i ko je to uveo kao standard. U svoj priči, dodatnu kompleksnost daje detalj, za koji Amerikanci tvrde da je tačan. Da su brojevi prvo postali standard u bejzbolu, pa tek onda u drugim sportovima. 

Prve informacije o brojevima na dresovima verovali ili ne vezane su za Australiju. Fudbaleri dva tima iz Sidneja 1911. godine, prvi su koristili brojeve na leđima svojih igrača. Godinu dana kasnije, korišćenje brojeva na dresovima postalo je obavezno u saveznoj državi Novi Južni Vels.

Ipak, tih godina ova praksa bila je prava retkost i većina zemalja, odnosno njihovih saveza nije ni razmatrala ovakav vid identifikacije. 

Sledeći zabeleženi slučaj bio je 23. marta 1914. godine, kada su Vonderersi, tim sastavljen od amaterskih igrača nekoliko klubova igrali protiv Korintiansa na Stemford Bridžu. To je bila prva utakmica Korintiansa nakon što im je ukinuta zabrana FA saveza zbog pridruživanja Amaterskoj fudbalskoj asocijaciji. 

Kada je reč o Južnoj Americi, možda i očekivano prvi su brojeve uveli Argentinci. To se dogodilo tokom turneje škotskog Trd Lanarka po Južnoj Americi 1923. godine, kada su odigrali prijateljsku utakmicu protiv lokalnog kombinovanog tima. Obe ekipe su imale igrače numerisane od 1 do 11.

Ipak, da nošenje brojeva na dresu postane praksa, moralo je da prođe još vremena. Englezi kažu, da je tokom meča Arsenal- Šefild Venzdej 1928. godine po prvi put na velikoj sceni viđeno nošenje brojeva. Obe ekipe nosile su dresove od 1 do 11, pa se smatra da je podela (da golman nosi jedinicu, a ostali brojevi se nižu do napadača) upravo tada napravljena. Obavezno nošenje brojeva na dresu Englezi su uveli tek 1939. godine. 

No, kako bi svet mogao da funkcioniše, da se u celu priču ne pojave Amerikanci? 

Zvuči gotovo neverovatno, s obzirom da fudbal (ili kako ga oni zovu soker) nikada nije doživeo popularnost kakvu ima u ostatku sveta. No poslednjih godina i to se menja. 

Amerikanci tvrde, da je obaveza nošenja broja na dresu potekla ustvari iz bejzbola?!? 

Navodno, 1916. godine Klivlend Indijanci, bjezbol tim je morao da odgovori na brojne pritužbe. Od zapisničara, prodavaca dresova i navijača konstantno su dobijali pritužbe, kako ne mogu da identifikuju igrače na terenu, pa su se odlučili na eksperiment. 

Odlučili su da markiraju igrače i postali su prvi tim koji je eksperimentisao s brojevima na uniformama, stavljajući broj pozicije svakog igrača u postavi na rukav. Eksperiment je trajao samo nekoliko nedelja pre nego što je obustavljen. Nije doprineo boljitku. 

Narednih sezona sporadično su se pojavljivalji timovi sa sličnim idejama o numerisanju igrača, ali tek su Nju Jork Jenkisi počeli da numerišu igrače na duže staze. Brojevi su postali obaveza 1937. godine, a redosled je uveden po redu nastupa na utakmici. 

Ideja nošenja broja na dresu, ma odakle da je krenula danas je obaveza i gotovo je nezamislivo, sa ove vremenske distance da su igrači nekada na teren istrčavali u dresovima koji nisu imali nikakvu oznaku. Istorija fudbala upamtila je mnoge dresove, pa čak i neobične brojeve, koji su ostali simbol identifikacije navijača sa svojim idolima. A koliko je broj na dresu bitan, najbolje pokazuje praksa povlačenja dresa zaslužnog igrača. U sportu to je najveći stepen iskazanog poštovanja.