„Ako se borite, ukoliko ćete se boriti za svoja radnička prava, zašto da vam se klub ne zove Borac?“ prema navodima istoričara reči su Veselina Masleše, narodnog heroja, koji je 4. jula 1926. godine presudio da banjalučki ponos dobije ime po kom će biti poznat. 

Tog 4. jula, pre 99 godina, u banjalučkoj gostionici „Putnik“ osnovan je jedan od najstarijih klubova na prostoru današnje Bosne i Hercegovine, Borac. 

Sastanku je prisustvovala grupa lokalnih trgovačkih pomoćnika koja je želela da stvori klub koji će biti ponos radničke klase današnje prestonice Republike Srpske. 

Međutim početne godine postojanja opravdaće naziv, daleko popularniji klub u Banjoj Luci bio je Krajišnik, a prvi trofej kluba biće osvojen u Sarajevu 1928. godine, u okviru sletova koji su tada organizovani. 

Sve do Drugog svetskog rata klub će igrati takmičenja u okviru Vrbaske banovine, a u par navrata biće i zabranjivan. 

Nakon rata, klub je igrao drugi i treći rang, a tek šezdesezih godina uspeće da se plasira u elitu jugoslovenskog fudbala. Najveći uspeh u vreme bivše Jugoslavije ostvariće 1988. godine, kada su u finalu Kupa Jugoslavije na stadionu Partizana, savladali Crvenu zvezdu. 

Po raspadu Jugoslavije, klub je učestvovao i u međunarodnim takmičenjima, a jedini evropski trofej ima u Mitropa kupu, koji su osvojili 1992. godine, savladavši mađarskog predstavnika Vašutaš. 

Po stvaranju jedinstvene BiH lige Borac je izrastao u najveći srpski klub susedne države, odnosno najreprezentativnijeg predstavnika Republike Srpske. Borac je u tri navrata bio prvak Bosne i Hercegovine, 2011, 2021 i 2024. godine, a osvojio je i tri kupa, 2004, 2021, 2024. godine. 

Borac je osim uspeha na domaćoj sceni, jedini klub iz Bosne i Hercegovine koji je uspeo da izbori nokaut fazu nekog evropskog takmičenja. Prethodne sezone „Velikan iz Platonove“ je uspeo da izbori nokaut fazu Lige konferencije, gde ga je u osmini finala zaustavio bečki Rapid. 

Borac svoje domaće utakmice igra na stadionu Gradski stadion Banja Luka, koji se smatra jednim od najvažnijih sportskih objekata u Republici Srpskoj. Stadion je renoviran i dograđivan u više navrata, što je dovelo do toga da najvatreniji navijači, popularni „Lešinari“ promene tribinu. 

Naime, oni od 1987. godine prate klub, a do 2018. godine bili su na istoku, kada su prešli na severnu tribinu. „Lešinari“ imaju bratske odnose sa navijačima Vojvodine „Firma“, koje predstavlja jednu od jačih navijačkih konekcija na Balkanu. 

Borac je jedan od klubova koji su uspeli da prebrode brojne izazove i opravda ime. Lopta se u Banjaluci kotrlja već skoro vek, uprkos ratovima i drugim izazovima. Iako mu je prvobitna pozicija bila daleko iza drugih gradskih klubova, izrastao je u ponos Banja Luke i Republike Srpske. Na pragu veka postojanja, Borac je odigrao možda i najbolju sezonu u istoriji, uprkos ispuštenoj tituli. Jer „Velikan iz Platonove“ je navikao da se trofeji osvajaju krvlju i znojem, a banjalučkoj publici je stalo više do borbe na terenu, nego do samog trofeja. Jer „Sve dok Vrbas Banjalukom teče, Borac vječno živjeće“. A u centralnom gradskom parku, spomenik Petru Kočiću jasno ukazuje postojanost kluba, Borac protiv svih, kao jazavac pred sudom.