Bitka za Nirnberg: Krv, sukobi, suze i Rus u glavnoj ulozi

Svetsko prvenstvo 2006. godine ostalo je upamćeno kao oproštajni meč Zinedina Zidana i to kakav, nakon udaranja glavom Marka Materacija, Italija je poslednji put osvojila trofej planetarnog šampiona, ali još jedan detalj, danas pomalo zaboravljen, bitan je za istoriju fudbala. Takozvana „Bitka za Nirnber“.

Ako ste čitajući naslov pomislili da ste sa sportskog portala, na trenutak zalutali na neki posvećen istoriji, pogrešili ste. Jeste da zvuči kao „klikbejt“ naslov za priču o Drugom svetskom ratu, možda i izveštaj sa istorijski važnog „Nirnberškog procesa“, ipak je posvećen duelu osmine finala Svetskog prvenstva, koji je ostao upamćen kao najgrublji fudbalski meč u istoriji koji je odigran pod okriljem FIFA-e.

U pitanju je duel, Holandije i Portugala na startu nokaut faze takmičenja, koji su fudbalski ljubitelji jedva čekali. Dve moćne reprezentacije, poznate po lepoj igri, sve je bilo spremno za spektakl i mnoštvo golova. No dok je gledaocima i na tribinama i kraj malih ekrana „išla voda na usta“, ipak je vrlo brzo postalo jasno da od spektakla neće biti ništa. Meč je na kraju pripao Portugalcima, prošli su dalje nakon minimalne pobede, ali glavna zvezda večeri bio je ruski sudija Valentin Ivanov, koji je do kraja utakmice pokazao 20 kartona, čak 16 žutih i četiri crvena. No krenimo hronološkim redom.

Već u drugom minutu postalo je jasno da će se na terenu gledati bespoštedna borba, jer je Mark Van Bomel oštro startovao nad Kristijanom Ronaldom, a Ivanov odmah pokazao žuti karton. Rani žuti karton kao da je razjario igrače na terenu, pa je gruba igra nastavljena. U sedmom minutu, grubi start Kalida Bularuza nad Ronaldom doneo mu je žuti karton. A onda su sa grubom igrom krenuli i Portugalci. U 20. minutu žuti karton dobija i Maniš, koji će samo tri minuta kasnije postići i jedini gol na meču. U 31. minutu i Koštinja dobija žuti karton, a već u 33. Ronaldo je zbog povrede, u suzama morao napustiti teren. Gruba igra se nastavila pa je ranije na tuširanje morao Koštinja, koji je u nadoknadi prvog poluvremena zaradio svoj drugi žuti, odnosno crveni karton.

A kada su svi mislili da će odmor doneti hladnije glave, mirniju igru, fudbaleri na terenu su ih demantovali. U knjižicu kod Ivanova upisao se u 50. minutu Peti, a i Đovani Van Bronhorst u 59. minutu. Samo minut kasnije zbog sukoba sa protivničkim igračima žuti karton dobija i Luis Figo, a u 63. minutu Bularuz dobija drugi žuti i crveni karton. U 73. minutu kartone dobijaju Vesli Snajder i Deko, a minut kasnije i Rafael Van Der Vart. Samo tri minuta kasnije i Nuno Valente i golman Portugala Rikardo dobijaju po žuti karton. Deko pak nije dugo čekao na drugi karton, samo pet minuta nakon prvog, dobija i drugi žuti, prvo je srušio grubo Heitingu, a potom je rukama sklonio loptu ispred Filipa Kokua, a Ivanov nije ni razmišljao, već ga je poslao u svlačionicu. Nervoza na terenu dosegla je vrhunac na samom kraju, kada je u 95. minutu drugi žuti, a potom i crveni karton, zaradio Van Bronhorst.

Portugalci su nakon ovog duela prošli u četvrtfinale, a potom i u polufinale, ali ispadanje u polufinalu direktna je posledica odsustva igrača koji su dobijali kartone u duelima sa Holandijom i Englezima.

Meč u osmini finala, na Franken Stadionu, ostao je upisan kao najgrublji u istoriji svetskih prvenstava, iako ga je po broju žutih kartona nadmašio duel četvrtfinala SP u Kataru 2022. godine, između Argentine i Holandije. Taj meč obeležilo je 18 žutih kartona, koje je igračima dve ekipe podelio sudija Antonio Laoz. Zanimljivo, ponovo je Holandija bila poznata kao gruba reprezentacija.