Dugokosi brkica sa Hajberija: Golman kom ste verovali više nego komšiji

Karakteristična visoka pojava među stativama, još karakterističnije brčine, duga kosa svezana u rep, dres sa brojem jedan i golmanske rukavice. Ukoliko niste pratili fudbal početkom ovog milenijuma ovaj opis vam ne znači ništa, ali verovatno bi ste smeli da se zakunete da ovakvom čoveku možete da poverite čuvanje bilo čega, a ne samo prostora među stativama, a kada dodamo i njegov čuveni nadimak „Safe Hands“ onda vam je u potpunosti jasno, da „simpatični brkajlo“ je toliko pouzdan da garantuje bezbednost čak i ukoliko ste zaboravili da zaključate stan.

U pitanju je dugogodišnji golman Arsenala i legenda među stativama selekcije „Tri lava“ Dejvid Simen, koji je svojom pojavom, ali i svojim delima na terenu stekao kultni status na „Hajberiju“, ali i u srcima svih navijača kluba iz Severnog Londona, a ništa manje nije važan ni za nacionalnu selekciju.

Dejvid Endrju Simen rođen je 19. septembra 1963. godine u Roteramu, ali je svoj omladinski staž proveo u komšijskom Lidsu, čiji je navodno bio i navijač kao dečak, ali nije uspeo da upiše nijedan zvanični nastup za prvi tim, jer ga tadašnji menadžer kluba Edi Grej nije imao u planovima.

Zato je Simen krenuo od nule, profi debi je imao u Piterboro Junajtedu, koji je tokom osamdesetih godina prošlog veka nastupao u četvrtoj ligi, danas Ligi 2. Za svega par hiljada funti mesečno Simen je pokazao da zna da brani, ulivao je poverenje prosečnoj ekipi najnižeg profesionalnog ranga, što je nateralo drugoligaša da 1984. godine iskešira 100.000 funti za njega u nadi da će se pojačati za napad na elitni rang.

Birmingem je uspeo u nameri, Simen bio stub odbrane u prvoj sezoni u drugom rangu, ali plasman u tadašnju Diviziju 1, nije bio berićetan. Tačnije jeste Simenu, koji uprkos ispadanju Birmingema nije sa njima krenuo ponovo u drugu ligu, već je sebi izboksovao transfer u QPR, što će mu odškrinuti vrata reprezentacije.

Ekipa iz Zapadnog Londona za usluge Simena morala je da izdvoji čak 225.000 funti. Za QPR je nastupao četiri sezone, a tokom 1988. godine debitovao je i za nacionalnu selekciju. Dobre partije preporučile su ga Arsenalu, koji će se ispostaviti kao idealan izbor, jer će svoj zenit provesti upravo u Severnom Londonu, i biti deo verovatno i najboljih generacija koje su Topdžije u svojoj istoriji iznedrile.

Tokom karijere u Arsenalu osvojio je tri titule prvaka lige (1991, 1998. i 2002), četiri FA kupa (1993, 1998, 2002 i 2003), Liga kup 1993. godine, kao i Kup pobednika kupova 1994. U tom periodu nastupao je i za reprezentaciju Engleske na Svetskim prvenstvima 1998 i 2002. godine, kao i na Evropskim prvenstvima 1996 i 2000. Nakon odlaska iz Arsenala, branio je u kratko za Mančester siti, ali je karijeru završio 2004. godine zbog hronične povrede ramena.

Simen se u Engleskoj smatra jednim od najvećih golmana svih vremena, kao i jednim od najboljih čuvara mreže u istoriji Premijer lige. Tokom 1996. godine zauzeo je drugo mesto u izboru IFFHS za najboljeg golmana sveta, iza Andreasa Kepkea, dok je u izboru za Evropskog golmana veka, koji je organizovala ista organizacija, završio na 32. mestu, zajedno sa Enrikom Albertosijem, kao četvrtorangirani engleski golman na toj listi. Portal „Bleacher Report“ proglasio je Simena najvećim golmanom u istoriji Arsenala, a osim brojnih trofeja toj tituli je doprineo verovatno i njego imidž koji ga je činio prilično jedinstvenom pojavom u fudbalu tog vremena.

Ipak, iako je važio za sigurnog golmana, poznatog po veoma atraktivnim odbranama, Simen je imao i nekoliko kikseva, koji su mu prilično obeležili karijeru.

Pamti se gol koji je primio u finalu Kupa pobednika kupova 1995. godine, kada je Arsenal poražen od Saragose, ali i gol koji je primio na Svetskom prvenstvu u duelu sa Brazilom u okviru četvrtfinala, kada ga je matirao Ronaldinjo.

Iako je na terenu važio za „Safe Hands“ u privatnom životu, Simen je bio manje siguran. Ženio se tri puta, razvodio dva. Iz prva dva braka ima četvoro dece, a svoje penzionerske dane provodi uglavnom kao pecaroš. Iako je imao šta da prenese mlađim generacijama, s obzirom na bogato iskustvo, Simen je samo na kratko bio deo stručnog štaba amaterskog kluba pod imenom Vembli.

Danas kada se priča o velikim golmanima, naročito u moru današnjih ozbiljnih majstora, retko ko se seti „simpatičnog brkice“ sa konjskim repom. Bio je siguran na gol liniji, onoliko koliko bi bio siguran i bilo koji drugi golman, a svako ko je makar jednom stao među stativama barem na terminu sa drugarima, zna koliko jedan trenutak nepažnje može naškoditi reputaciji. Simenove greške obeležile su mu karijeru, ljubitelji brazilskog fudbala podsmevali su mu se, ali niko od njih ne može i ne sme da zanemari da je Simen i pre grešaka bio ozbiljan golman. A kada se na sve doda da je rođeni levak, koji je loptu bacao desnom rukom, a šutirao desnom nogom, da li bi iko smeo da mu išta zameri?