Fudbal i rokenrol neraskidivo su vezani od samog nastanka ovog muzičkog pravca, a stihovi„There is a light that never goes out“ benda „The Smiths“,   u svega nekoliko reči jasno sabiraju filzofiju Mančestera, grada koji je jednako obožavan kako zbog fudbala tako i zbog muzike.

Mančester je kroz istoriju važio za industrijski grad, sa jakim uporištem radničke klase, i mestom u kom je „rođena“ industrijska revolucija. Prvi radnički sindikati nastali su u Mančesteru, teški uslovi radnika tokom industrijske revolucije inspirisali su Fridriha Engelsa i Karla Marksa da to sve dokumentuju u knjigama „Stanje radničke klase u Engleskoj“ i „Komunističkom manifestu“. A kada grad ima pedigre „radničkog“ po nekom nepisanom pravilu mora postati prestonica rokenrola i dobrog fudbala. 

A dobar rokenrol u Mančesteru krenuo je još sedamdesetih godina, pojavom „Joy Divisiona“, „Buzzcocksa“, „10cc“... Potom na scenu stupa novi pokret, koji je ostavio ozbiljnog traga na muziku širom sveta, pod nazivom „Madchester“ čiji su najpoznatiji predstavnici bili „The Stone Roses“, „Happy Mondays“,  „Inspiral Carpets“, „The Charlatans“, „James“, „808 State“...

Termin „Madchester“ navodno je skovao Toni Vilson iz „Factory Recordsa“, a britanska muzička štampa ga je popularizovala početkom devedesetih godina. Međutim, poreklo navodno potiče sa sastanka režisera muzičkih spotova ove izdavačke kuće, Filipa Šotona i Kita Džoblinga, poznatih kao „Braća Bejli“. Oni su osmislili naziv dok su razvijali scenario, a kasnije su ga predložili bendu „Happy Mondays“ da preimenuju svoj EP iz „Rave On“ u „Madchester Rave On“.

Njihov predlog je usvoje, a kasnije je frontmen benda Šon Rajder istakao da je predlog naišao na oduševljenje, jer je Mančester tih godina važio za izuzetno lud grad. 

Iz ovog grada dolaze i „The New Order“, bend koji je nastao od članova „Joy Divisiona“ nakon smrti Ijana Kurtisa, „The Smiths“, „Oasis“... Sve velikani muzičke scene. 

A ako je grad bio lud za muzikom, šta tek reći za ovaj grad kada je u pitanju fudbal. Teško da postoji grad sa boljim fudbalskim „background-om“ i dugom tradicijom. 

Mančester Junajted, je osnovan 1878. kao „Njuton Hit“, a postao je globalni simbol pod novim imenom. Sa 20 titula prvaka Engleske, 13 FA kupova, šest Liga kupova, tri Lige šampiona i bezbroj drugih trofeja, klub Aleksa Fergusona, Bezbijevih beba i jedan od najpopularnijih klubova na svetu. Klub koji je nakon Minhenske tragedije postao veliki, a onda nakon duge pauze pod vođstvom Fergusona postao najdominantnija ekipa u istoriji engleskog fudbala.

A kada je već grad poznat po velikanima, ne sme se zanemariti novonastali „div“ ostrvskog fudbala. Mančester Siti, je snovan dve godine nakon Junajteda, a svoje zlatno doba proživljava poslednju deceniju i po. Sa 10 titula prvaka Engleske, sedam FA kupova i konačnim ispunjenjem sna, osvojenom Ligom šampiona 2023. godine, Siti je pod Pepom Guardiolom postao sinonim za moderni fudbal. A najpoznatiji navijač kluba je Liam Galager iz „Oasisa“. 

Na kraju, „Madchester“ je nadmašio ideju muzičkog pokreta, a muzika i fudbal su od Mančestera stvorili prestonicu muzike i fudbala.  Jednostavno muzika i fudbal u Mančesteru nikada nisu bili odvojeni, jasno se zna koji muzičar ide na na koji stadion. „Madchester“ scenu činilo je nekoliko jako kvalitetnih bendova, a fudbalsku scenu grada čine dva kluba i dva stadiona, Etihad i Old Traford, a oba su velikani engleskog i svetskog fudbala.