Greh koji Irci nikada nisu oprostili Anriju

Svaki heroj, svaka legenda ima poneku mrlju u svojoj karijeri, samo obično njegovi dobri potezi nadjačaju taj jedan loš potez, koji brzo biva zaboravljen. 

Uskoro se navršava verovali ili ne 16 godina od najveće mrlje u karijeri Tijerija Anrija, jednog od najboljih i najvoljenijih napadača u istoriji fudbala. I dok su mu tu mrlju svi neutralni navijači oprostili, u Irskoj nisu nikada. Irci, ponosan narod nikada nije mogao da pređe preko tog njegovog poteza, toliko nečasnog, dodatno „otežavajućeg“ za takvu legendu. Ali, ko je bez greha neka prvi baci kamen. 

Te 2009. godine završavane su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo koje se 2010. godine održavalo u Južnoafričkoj Republici, a mimo svih očekivanja, Francuzi su morali da plasman traže kroz baraž. U grupi sa Srbijom, Austrijom, Litvanijom, Rumunijom i Farskim Ostrvima završili su na drugoj poziciji iza Srbije. Sa druge strane u okviru grupe broj osam, Irci su završili kao drugi, odmah iza Italije što im je garantovalo još jednu šansu za plasman na najveću svetsku smotru. 

Baraž je spojio Francusku i Irsku i svima je bilo jasno da su „Galski petlovi“ bili apsolutni favorit u ovom dvomeču, a i prosečni ljubitelj fudbala smeo je da se zakune da Francuzi neće imati problema da izbore plasman u Južnu Afriku. O kako su se samo prevarili. 

Guliver

Prvi duel odigran je u Dablinu, na „Krouk Parku“ a Francuzi su zahvaljujući Nikolasu Anelki slavili minimalcem i logika je navodila da Francuzi ne bi trebali da imaju problema u uzvratnom duelu, kod kuće. Još jedna olako izrečena rečenica, koja se ispostavila kao netačna. 

Uzvratni duel doneo je dramu, (ne)očekivanog heroja, ali i mrlju, pa i status negativca, jednom od najboljih napadača tog doba, Tijeriju Anriju. 

Na „Sen Deniju“ umesto šetkanja Francuza, gledali smo neverovatno hrabroj igri Iraca, kojima se ta hrabrost isplatila. Robi Kin doneo je prednost u 33. minutu utakmice, koju su igrači u zelenom uspeli da zadrže do kraja regularnog dela utakmice. Francuzima je gorelo pod nogama, mirisalo je da bi mogli da propuste smotru najboljih, što bi za njih bilo tragično. Pred sami kraj prvog produžetka, u 103. minutu na polovini terena dosuđen je slobodan udarac za Francuze. Loptu je uzeo Floran Maluda, a gotovo ceo tim Francuske otišao je u kazneni prostor Irske. Lopta je bila upućena ka Anriju, kome je na trenutak zasmezao defanzivac Irske Pol Mekšejn. Lopta je bila na pragu da izađe van granica igrališta, a onda ju je Anri sačuvao. No, način nije bio nimalo fer-plej. Rukom, čak dva puta namestio je sebi na nogu, a onda uposlio Galasa koji je bio sam na drugoj stativi i neometano je sproveo iza leđa Šaja Givena. 

Opšte slavlje na terenu i tribinama „Sen Denija“ i šok i neverica Iraca. Svi su poleteli ka sudiji Martinu Hansonu, upozorivši ga da gol nije postingut po pravilima, da je Anri igrao rukom i da gol ne sme biti priznat. No njihovi protesti nisu urodili plodom, gol je priznat, a to je značilo samo jedno, Francuzi idu na Mundijal.

Sudija se nakon utakmice branio da igranje rukom nije video, isto su tvrdili i drugi zvaničnici na utakmici, a kako VAR-a tada nije bilo, odluka je bila konačna. Irci su pokunjenih glava pošli kući, ali ubeđeni da im je odlazak na SP otet. I bio je.

Irci nisu mogli da veruju da im je plasman otet na najgrublji način, naročito od velikana kakav je Anri, ali to se zaista dogodilo. Irci važe za ponosan narod i taj greh, koji je Anri učinio prema njima nikada mu nisu oprostili. No, utešio ih je plasman Francuza na najvećoj smotri. Francuzi su se propisno obrukali, uzeli su samo bod u grupi sa Urugvajem, domaćinom i Meksikom, postigli tek jedan, a primili četiri gola. Osmeh na licima Iraca, barem na trenutak se vratio.