Mančester Junajted Zdravkov Levidžov

Ljubitelji rokenrola i fudbala sigurno pamte snimak čuvenog ljubitelja Partizana Miše Tumbasa, kako najavljuje koncert Metalike na Stadionu JNA i čuvenu rečenicu „Metalika moj dobar drugar“. Kultna rečenica, ostala je urezana i dan danas, a možda najbolje opisuje slučaj iz Bugarske i čuvenog aktera dokumentarca „My mate Manchester United“. 

Skrolujući društvenim mrežama često ćete naići na citat Erika Kantone (ili citat koji se njemu pripisuje) u kom kaže da se može promeniti religija, žena, političko opredeljenje ali ne i klub. I često se potvrđuje da je sve moguće promeniti osim omiljenog kluba. Pa čak i ime.

Ukoliko vam se sopstveno ime ne sviđa, pođete u opštinu, podnesete zahtev i zovete se onako kako vam srcu drago. A šta kada ime promenite u fudbalski klub, e to je posebna priča. 

Ime Marin Zdravkov Levidžov sigurno vam ne znači ništa, u pitanju je bugarski građevinac, ali kada čujete njegov nadimak „Mr Mančester Junajted“ onda sve postaje jasnije. 

U pitanju je čovek koji je godinama vodio pravnu bitku da promeni svoje ime u ime omiljenog fudbalskog kluba. Stara narodna izreka bi rekla, izgubio je bitku, ali ne i rat, i upravo tako se može opisati put do promene imena. 

  
 
 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
A post shared by Ash (@ash.and.i)

Marin je rođen u Svištovu, malom gradu u Bugarskoj i tokom stasavanja maštao je da postane fudbaler i obuče dres svog omiljenog fudbalskog kluba, Mančester Junajteda. Život ga je brzo otreznio, shvatio je da se fudbalom nikada neće baviti, ali niko nije mogao da mu oduzme pravo da navija za „Crvene đavole“. Pratio je od kuće mečeve svog kluba, a jedan meč je presudio da poželi da promeni vlastito ime. U pitanju je jedan od najvećih trenutaka u istoriji kluba sa „Old Traforda“, preokret u finalu Lige šampiona 1999. godine kada su Solskjer i Šeringem doneli titulu u crveni deo Mančestera. Nakon lude noći proslave, mamurni Marin Levidžov se probudio i doneo odluku, promeniće ime u Mančester Junajted. On je tokom utakmice koju je Junajted gubio, obećao sebi da će u slučaju preokreta promeniti ime. Solskjer i Šeringem su mu to omogućili i krenuo je u realizaciju plana. Samo što je borba potrajala 15 godina. Lokalne institucije odbijale su da dozvole promenu imena, pravdajući to autorskim pravima, ali sud je u jednom trenutku delimično usvojio njegov zahtev. Dozvoljeno mu je da ime promeni u Mančester. Na prvu loptu, svi su mislili da će ovo zadovoljiti sve strane, ali su se prevarili. Levidžov je sudu poručio da je njegov zahtev da se zove po svom omiljenom fudbalskom klubu, a ne po gradu. Tada je njegova priča dobila i međunarodnu pažnju. 

Marin je osim ljubavi prema Junajtedu, gajio ljubav prema mačkama. Pogađate, imao ih je više, a svaka je nosila ime po nekom igraču omiljenog kluba, a omiljenu je čak nazvao Bekam. 

Sud mu je naknadno dozvolio da u dokumentima, kao nadimak doda Junajted, no ni to ga nije zadovoljilo. Isključivi cilj bio je da mu pravo ime i prezime bude Mančester Junajted. Mnogi su mu tada nudili da komercijalizuje svoju priču, da krenu u kreiranje različitih proizvoda, ali to Marina nije zanimalo, ljubav se ne kupuje. Tokom 2011. godine snimljen je i dokumentarac o njemu, a filmska ekipa mu je ispunila san i odvela ga da po prvi put uživo vidi „Old Traford“. Obišao je omiljeni stadion, upoznao sunarodnika Dimitra Berbatova, tadašnju zvezdu Junajteda, a čak je i prisustvovao utakmici protiv Sanderlenda u gostima, koja je na njegovu žalost završena bez pobednika. 

Svi su ga prepoznavali kao gospodin Mančester Junajted, osim državnih organa kod kuće. U znak protesta na čelu je istetovirao grb kluba, ali država nije želela ni da čuje. Marin je polako starao, sve teže nalazio poslove, sve teže zarađivao, majka mu je preminula tokom pandemije kovida, ali ništa nije uspelo da ga slomi. Tada se dosetio genijalne ideje, promeniće veru. 

Levidžov, je rođen u maloj katoličkoj zajednici, a znao je da ako promeni veru, promeniće i ime. Tako je odlučio da se krsti u pravoslavnoj crkvi, a na krštenju je dobio ime Mančester Junajted Zdravkov Levidžov. I njegov san na kraju je bio ostvaren. 

Priliku da poseti „Old Traford“ imao je još samo jednom u životu, ali ni to ga nije sprečilo da do kraja života skromno kod kuće prati rezultate njegovog kluba. 

Nažalost, Levidžov je prethodne sedmice preminuo u svojoj 62. godini, a izraze saučešća uputio je i njegov omiljeni klub. Posle 15 godina iscrpljujuće borbe, Levidžov je pronašao način da pobedi pravni sistem i promeni ime u ono koje je želeo. Kako je i sam poručio nakon krštenja, makar će Bog znati kako se zaista zove.