Povratak Barnlija u Premijer ligu ponovo je evocirao uspomene na jednu od najpoznatijih veza koje postoje u modernom engleskom fudbalu. Iako, realno gledano ljubitelji ostrvskog fudbala, ove sezone neće moći da računaju na nju. 

U pitanju je odnos koji imaju ovaj simpatični klub i njegov nekadašnji stratege, Šon Dajš. 

Iako Dajš ne vodi Barnli već tri godine, a ovaj klub iz Lankašira je već uspeo da ponovi ispadanje i povratak u elitu, teško da neko može imati bolju asocijaciju na Barnli od Šona, i obratno. 

Šon Dajš nikada nije bio velika fudbalska zvezda, nije ga krasila neka posebna tehnika, ali uvek je bio igrač koji se žrtvovao na terenu. A na njegov fudbalski razvoj uticala su dva događaja. 

No, krenimo redom.

Dajš je rođen u Keteringu, u okrugu Nortemptonšir, 28. juna 1971. godine. Iako je kao dečak voleo Liverpul, često sa tribina posmatrao lokalni klub Ketering Taun, omladinski staž je proveo u Notingem Forestu. A stasavao je u vreme najboljeg Notingema ikada, u eri Brajana Klafa.

No za Forest nikada nije uspeo da debituje. Lom noge uskratio mu je proboj u prvi tim, a upravo ta povreda sprečiće ga da se oproba na najvišem nivou, iako nije imao lošu karijeru. Druga stvar, koja mu je odredila karijeru, ali ga i očvrsnula, bila je tragedija na Hilsborou. Dajš je prisustvovao tom polufinalu, bio je na tribinama kao deo omladinskog pogona Foresta, a katastrofa koja se dogodila tog dana, zauvek je odredila njegov karakter. 

Dajš, je najduži period svoje karijere proveo u Česterfildu, a potom je igrao i u Bristol Sitiju, Lutonu, Milvolu, Nortemptonu... Igračku karijeru je završio, a trenersku počeo u Votfordu. 

Kao igrač osvojio je Diviziju 2, 2001. sa Milvolom. Igrački jako skromna karijera. 

No, trenerska, iako trofeji nedostaju, može se opisati kao dosta dobra. Nakon kratkog staža u Votfordu, a ko nema kratku karijeru na Vikaridž Roudu? Familija Poco poznata je kao nestrpljiva, pa je za vreme svog mandata držala rekord sa 19 smenjenih trenera za 13 godina. Među otpuštenim menadžerima našao se i Dajš.

Upravo otkaz na Vikaridžu, biće početak jedne lepe, gotovo nesvakidašnje priče. Barnli i DajŠ i veza koja će potrajati čitavu deceniju. A sve je počelo u oktobru 2012. Nakratko, Dajš je bio deo stručnog štaba mlade reprezentacije Engleske, ali po odlasku Edija Haua u Bornmut (ustvari povratka), ekipa sa severa je odlučila da mu pruži šansu. Bez velikih očekivanja, prva nepuna sezona završena je na obostrano zadovoljstvo Dajša i uprave. Već naredne sezone, Barnliju je predviđana borba za opstanak, a Dajš je imao zadatak da je uspešno okonča. Razlog je bio ograničen budžet, odlazak prvog napadača tima Čarlija ostina u KPR i generalno mali fond igrača. Rezultat? Barnli je sezonu završio kao drugoplasirani i izborio Premijer ligu. Napadački tandem Vouks-Ings sa 41 pogotkom ukupno predvodio je tim, a Dajš je koristio u rotaciji samo 23 igrača. Najskuplje pojačanje, Ešli Barns plaćen je „samo“ 400.000 funti. Sve ovo dovoljno govori o šokantnom uspehu koji je postigao sa Barnlijem. Prvi boravak Barnlija u Premijer ligi pod „palicom“ Dajša, potrajao je samo sezonu. Skromna sredstva nisu omogućila Dajšu da dovede skupa pojačanja, pa je povratak u Čempionšip bio jedino moguće. Uprava u ispadanju nije videla ništa loše, a navijači su ga uveliko gledali kao heroja. Dajš je znao da se iskupi. Već naredne sezone izboren je povratak, titula je osvojena sa 93 poena, niz nepobedivosti je trajao čak 23 utakmice. A povratak je značio da će klub konačno stati na svoje noge, vezali su nekoliko sezona u eliti, podigli novi trening centar, pametno ulagali sredstva i to se na kraju isplatilo. Na kraju 2018. godine osvojeno je sedmo mesto što je značilo izlazak u Evropu nakon gotovo pola veka. U kvalifikacijama su uspeli da preskoče Aberdin i Bašakšehir, a onda ih je Olimpijakos zaustavio u plej-ofu. Zbog izlaska u Evropu, jedan od kultnih pabova u gradu preimenovan je u njegovu čast, „Princess Royal“ je postao „Dyche Royal“. Eto koliko je Dajš bio voljen u ovom gradu. 

Nažalost, njegov mandat u Barnliju će se 2022. godine završiti, nakon devet i po godina. Dajš je dobio otkaz u aprilu, kada se Barnli na osam kola do kraja nalazio u zoni ispadanja, četiri boda iza Evertona, ali sa velikim šansama da i dalje preokrene situaciju. No, uprava nije imala sluha i uprkos brojnim kritikama, u paničnoj želji da spasu sezonu otpustili su Dajša. Ali spasa nije bilo. 

Ipak, Barnli je samo godinu nakon ispadanja uspeo da se vrati u Premijer ligu, tada predvođen Vinsentom Kompanijem. Ipak, Kompani je uprkos dominaciji u Čempionšipu, izgledao smešno, pa je klub ponovo ispao nakon samo jedne sezone. Ove sezone, završili su kao drugi, a do elite ih je vodio Skot Parker. Dajš je od odlaska iz Barnlija, pa do ove sezone vodio Everton, no i taj klub se vratio svom idealnom menadžeru, Dejvidu Mojesu. Od tada Dajš nema klub, a čini se da iako je realno da ubrzo nađe posao, njegova sudbina je vezana za Barnli. 

Šon Dajš i Barnli su gotovo deceniju bili sinonimi, jer njegova posvećenost, etika i sposobnost da iz malog kluba izvuče maksimum ostavili su dubok trag. Sa klupe je predvodio ekipu ograničenog budžeta, sa više nego skromnim ambicijama, ali je uspeo da ih dva puta uvede u Premijer ligu, stabilizovao ih među elitom i čak ih odveo na evropsku scenu. Pragmatičan i tvrd stil igre, posvećen rezultatu, a ne lepotu, stvorili su legendu o malom i neugodnom Barnliju koji svakom može da pomrsi račune. Pab imenovan po njemu simbolično govori koliko je bio cenjen i koliko je promenio percepciju Barnlija. Iako je rastanak 2022. godine bio bolan i, po mišljenju mnogih, ishitren, Dajš ostaje najuspešniji menadžer u novijoj istoriji kluba. Dajš je od skromnog tima napravio ozbiljnog takmaca i ostavio nasleđe koje će Skot Parker, ili bilo ko drugi teško nadmašiti. Uostalom ne zovu ga džaba „Riđi Murinjo“ (Ginger Mourinho).