Novo poglavlje toksične ljubavi Vajldera i Šefild Junajteda

Šefild je grad na jugu Jorkšira, istorijske grofovije na severu Engleske, no ovaj grad sem fudbala i teške metalne industrije nikada nije izazivao divljenje bilo koga ko je u taj grad dolazio, osim njegovih stanovnika. 

Ako ste kojim slučajem čitali Džordža Orvela, konkretno njegovo delo „Put za Vigan“ mogli ste da primetite jedan citat, koji je suštinski obeležio ovaj grad. Orvel nikako nije voleo Šefild. 

„Čak je i Vigan lep u poređenju sa Šefildom. Šefild, pretpostavljam, s pravom bi mogao da polaže pravo na to da bude nazvan najružnijim gradom Starog sveta: njegovi stanovnici, koji žele da im grad bude prvi u svemu, vrlo verovatno bi se i sa tim složili. Ima pola miliona stanovnika, a sadrži manje pristojnih građevina nego prosečno selo od pet stotina ljudi u Istočnoj Angliji. A smrad! Ako u retkim trenucima prestanete da osećate sumpor, to je zato što ste počeli da osećate gas...“ tako je grad opisivao Orvel. 

Ni drugi (puto)pisci nisu posebno lepo gledali na ovaj grad. 

Američki novinar Volter Vajt, čovek koji nosi ime kao i čuveni TV negativac, obilazio je Jorkšir tokom 19. veka, i izdao kratku knjigu pod nazivom „Mesec dana u Jorkširu“, no koliko se divio prirodnim lepotama regije, toliko mu se grad Šefild nije svideo. 

„Kako lep grad bi Šefild bio, kada uopšte ne bi postojao!“

Još jedan Amerikanac, takođe novinar Vilijam Kobet, je hvalio sečiva proizvedena u Šefildu, no nije bio oduševljen samim gradom. 

„Ako bi ljudi iz Šefilda mogli da dobiju samo desetinu od onoga što njihovi noževi vrede u Americi, grad bi bio optočen srebrom“

Duh industrijskog grada već skoro dva veka brižljivo se čuva, a uspeo je da se prenese i na jedan od dva tamošnja profesionalna fudbalska kluba, popularne „oštrice“ odnosno Šefild Junajted. 

„Oštrice“ jesu trofejan klub, imaju jednu titulu prvaka Engleske osvojenu krajem 19. veka, četiri FA Kupa, poslednji osvojen pre ravno 100 godina, ali su poslednjih godina poznatiji po sopstvenim posrtanjima, rastancima i ponovnim spajanjima sa svojim legendama, lutanjima između Premijer lige i Čempionšipa. Prosto, svake sezone najavljuju velika dela, pa se nešto izjalovi, a ove sezone su već loše počeli i odlučili se na jedan ne toliko popularan potez. Kada na terenu nije krenulo, zakucani su za samo dno tabele, a cilj je zapravo suprotan, pozvali su bivšeg. 

  
 
 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
A post shared by Chopsys Football Diary (@chopsysfootballdiary)

Znate onu kliše priču, toksična ljubavna, jedno bez drugog ne mogu, a još teže mogu zajedno. Tako bi se u najkraćem mogla objasniti neobična veza između Šefild Junajteda i Krisa Vajldera. 

Vajlder je lokalni momak, rođen u Stoksbridžu, gradiću 15-ak kilometar udaljenom od Šefilda i od malih nogu je navijač „Oštrica“. Iako je omladinski staž proveo u Sautemptonu, seniorski debi ostvario je u svom Junajtedu. Bio je deo tima kada su ispali u Diviziju 3 (današnja Liga 1), potom je sa Šefildom u dve sezone preskočio iz trećeg u elitni rang, odigrao i solidnu sezonu u Diviziji 1, ali nakon sezona u kojim je sve dao za svoj klub, putevi su im se razišli kao da nije njihovo dete, jedan od njih i jedan od retkih igrača te generacije kom je klub značio apsolutno sve. Lutao je Vajlder nakon toga po nižim ligama i drugim klubovima Jorkšira, da bi krajem devedesetih ponovo bar na kratko bio među svojima. Samo 12 mečeva je odigrao za svoj klub u drugom mandatu, a onda su ga „oštrice“ ponovo pustile niz vodu. Kada se kao igrač nije naosvajao trofeja, zvanično nema nijedan u profesionalnom fudbalu, Vajlder je odlučio da se oproba kao trener i zaista je krenuo korak po korak. Alfreton, Halifaks, pa Oksford i Nortempton, gotovo da je prošao sve niže rangove, i amaterski i profesionalni fudbal. A onda 2016. godine, Vajlder se po treći put vratio kući, ovoga puta kao trener. U pitanju je sezona u kojoj je Šefild bio ponovo trećeligaš, bez previše novca i samo sa željom da se dogodi čudo. Ipak, Vajlder je znao zašto se vratio, nije mu bio potreban ni novac ni velike ambicije, jer prva ljubav zaborava nema kako kaže naš narod. Sa veoma ograničenim budžetom uspeo je da okupi solidnu ekipu, ali i da vrati još jednog, poput sebe, odbačenog sina. Vratio je u klub „najoštriju oštricu“ Bilija Šarpa, takođe igračku legendu, koja je pomogla da se postavi klupski rekord i izbori povratak u Čempionšip. Iako su tu sezonu počeli očajno, sa samo jednim bodom iz četiri utakmice, plasman je izboren ubedljivo, sa okruglo 100 osvojenih bodova. Vajlder je pokazao da zna i može da se nosi sa pritiskom, da ume da radi sa ograničenim sredstvima, a pre svega da mu je klub preči od svega. Dve godine mu je trebalo da ekipu vrati u Premijer ligu, „šamarao“ je velike rivale Venzdej i Lids i zaslužio nagradu menadžera sezone 2019. godine. Premijerna sezona u Premijer ligi bila je za Vajldera ostvarenje sna. Deveta pozicija na tabeli, 14 pobeda, 12 remija i isto toliko poraza i Šefild je bio hit prvenstva te sezone, na Bramal Lejnu mu se skandiralo, jer je to bila najbolja sezona Junajteda od osnivanja Premijer lige. Ipak, već naredna sezona vratila ih je u realnost, Šefild je već na startu pokazao da je kandidat za ispadanje, na zimu su se i najveći optimisti među navijačima pomirili da idu nazad u Čempionšip, a Vajlder je nakon 28. kola u martu 2021. godine podneo ostavku. Imali su svega 14 bodova do tog trenutka i svima je bilo jasno da je vreme za rastanak. Šefild se vratio u Čempionšip, sa ukupno 23 osvojena boda, ali Kris Vajlder je u svoj CV dopisao neke negativne rekorde. Dva boda u prvih 17 mečeva je najgori start u istoriji Premijer lige, najviše mečeva bez pobede (17) i nadmašen negativan rekord KPR-a bacili su mrlju na njegovu karijeru. U novembru iste godine, zamenio je na čelu Midlzbroa, još jednu legendu „oštrica“ Nila Vornoka i krenuo da taba put ka Premijer ligi. Međutim, nakon solidnog starta sa Boroom, sve ostalo nije bilo vredno pomena. Nije izborio elitu, a narednu sezonu je počeo očajno pa mu je uručen otkaz nakon što je u oktobru Midlzbro bio u donjem delu tabele sa svega dve pobede na 11 utakmica. Sezonu je završio u Votfordu gde je radio svega dva i po meseca. Doveden je kao zamena za Slavena Bilića, ali porodica Poco, odnosno njena glava Đino je poznata po tome da nema baš strpljenja za menadžere. 

Dve godine od njegovog napuštanja voljenog kluba, na Bramal Lejnu se uveliko ponovo igrala Premijer liga. Pol Hekingbotom je vodio „oštrice“ u novom pohodu za opstanak u društvu najboljih, ali ne baš uspešno. Uprava mu je uručila otkaz nakon debakla protiv Barnlija, a dežurni vatrogasac, Vajlder bio je slobodan. Vreme je bilo za četvrti povratak (drugi kao trener) za odbačenog sina. No, sudbina je uveliko bila zapečaćena, nije Kris mogao ništa, još jednom je preživeo ispadanje sa svojim klubom, ali je kao svaki pravi muškarac zaljubljen u svoj klub, poručio da neće ići nigde. I zaista, obećao je da će učiniti sve da vrati ekipu u Premijer ligu. Prethodna sezona u Čempionšipu je zaista bila luda, Šefild je osvojio čak 92 boda, što im nije bilo dovoljno za direktan plasman, jer su Lids i Barnli osvojili neverovatnih 100. Vajlderu je kao uteha ostala prilika da povratak izbori kroz plej-of, samo što je naspram sebe osim Sanderlenda imao i prokletstvo. Da li je tome kumovao nadimak Sanderlenda (crne mačke) ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću, ali sudbina, karma ili neka druga viša sila bila je presudna. 

Šefild Junajted je jedan od retkih klubova koji nikada kroz plej-of nisu ušli u viši rang, a njima se to desilo čak 10 puta. Podatak koji zvuči kao trik pitanje na kvizu, zaista je neverovatan, jer su čak pet puta poraženi u finalu, a pet puta je polufinale doigravanja bilo kobno za „oštrice“. Nakon kiksa u finalu, Vajlder je podneo ostavku i poručio da je očigledno vreme da ga zameni neko ko može doneti novu energiju klubu. Odluka je pala na Rubena Seleša, koji je solidno vodio Hal. Međutim Seleš je sezonu počeo očajno, debakl kod kuće od Bristol Sitija (4:1) ispadanje iz Liga kupa od Birmingema, tri minimalna poraza od Svonsija, Milvola i Midlzbroa, a onda i „petarda“ od Ipsviča. To je upravi kluba bila kap koja je prelila čašu, jer su u ligi postigli samo jedan pogodak, a primili 12. Kada je uprava saopštila da je Seleš bivši, javnost u Šefildu je postavila sasvim legitimno pitanje, a ko je budući? Ko je trener koji je spreman da se uhvati u koštac sa problemima, ko može da trgne ekipu iz letargije i odgovor se sam nametnuo. Pa ko drugi, sem Kris Vajlder? Jednostavno, nakon razlaza krajem juna Vajlder nije našao novi posao, u dušu poznaje klub, zna šta je neophodno da ekipa proigra, a uvek je spreman da pomogne. I upravo, večeras, dogovor je postignut, Vajlder će po treći put sesti na klupu, a peti put ukupno, računajući dva mandata kao igrač, biti deo svog voljenog kluba. Zar ikome treba objašnjenje zašto?

Kris Vajlder je na klupi Šefilda sedeo na skoro 300 utakmica, od neverovatnih 439 ukupno u svojoj trenerskoj karijeri. Sa „oštricama“ je prošao apsolutno sve i promocije u viši rang i ispadanje, kao i gorak ukus neuspeha u plej-ofu. Ipak, Vajlder je sve ono što simbolizuje Šefild kao grad. Vajlder je isto tako tvrd, borben, nesavršen, ali ponosan i istinski svoj. Vajlder je simbol lokalnog identiteta, a borbenost uvek donosi kakav-takav rezultat, a Vajlderova najveća pobeda je upravo u tome, što je uvek bio tu. I kada ga je klub odbacio i kada je on bio svestan da je nedorastao zadatku. Zato se i sada vratio svojoj prvoj ljubavi, da joj pomogne kada je ostavljena, na začelju. Od svih, osim od najvernijih navijača. A i Vajlder je samo jedan od njih.