Uspesi i neuspesi sastavni su deo fudbala, a ispadanje iz lige prilično je potresno iskustvo za navijače nekog kluba. No, ako u tri godine, klub dva puta ispadne, onda se to može okarakterisati kao najcrnji dan u istoriji jednog kluba, a baš takvi dani zahvatili su Đenovu, odnosno jedan deo grada, onaj naklonjen mlađem i mnogima „simpatičnijem“ klubu (makar zbog jedinstvenih dresova), Sampdoriji. 

Fudbalski svet od sinoć bruji o totalnom krahu nekadašnjeg šampiona Italije, koji će po prvi put u svojih 78 godina postojanja igrati u trećem rangu, najnižem na profesionalnom nivou u Italiji.

Poslednjih nekoliko godina, bile su prilično turbulentne kada su u pitanju „Blucherchiati“. Sve je počelo u decembru 2021. godine, a kulminiralo je sinoć, u okolini Napulja, kada je mršavim remijem 0:0 protiv Juve Stabie, Sampdorija sama sebe poslala u rang niže. 

Sampdoriju je 2014. godine kupio kontroverzni biznismen i filmski producent Masimo Ferero, uprkos protivljenju navijača kluba. Naime, problem je bio u tome što se Ferero javno deklarisao kao navijač Rome, što je Dorijinim navijačima smetalo. Međutim, nekoliko prvih godina na terenu su bile dobre, Dorija je igrala Evropu, pa su prepucavanja vlasnika i tribina bili jedino što je remetilo idiličnu sliku. No, kada je Ferero uhapšen 2021. godine, isplivali su problemi, iako je kontroverzni vlasnik tvrdio da klub nije bio deo sumnjivih poslova. Bio ili ne, klub je zapao u finansijske dubioze i sezona 2022-23 bila je poslednja u Seriji A. Očajna sezona, koju je na kratko pokušao da spasi Dejan Stanković, ali bezuspešno. Ispadanje u Seriju B, bio je bolan trenutak, ali novi vlasnici koji su preuzeli klub u drugom rangu, uveravali su da će učiniti sve kako bi se klub ekspresno vratio u elitu. 

Kao rešenje na klupu je seo proslavljeni Andrea Pirlo, koji je ekipu pokušao da vrati tamo gde pripada, no nije uspeo. Samp je ispala u plej-ofu, pa je povratak planiran za ovu sezonu. Visoke ambicije brzo su splasnule, pa je klub imao vrlo turbulentnu sezonu. 

Pirlu je iskazano poverenje da i u novu sezonu povede klub, no snovi su se brzo raspršili. Nakon samo tri utakmice, dva poraza i remija. Kriza na startu sezone planirana je da se reši šok terapijom, pa je na klupu seo Andrea Sotil. O kako je samo mirisalo na dobru sezonu. Sotil je u kupu izbacio najljućeg rivala, Đenovu, no u 14 utakmica zabeležio je samo četiri pobede. Već tada je svima bilo jasno da nema povratka u Seriju A, ali niko nije verovao da će klub ispasti. Treći trener u sezoni bio je Leonardo Semplići. No, nije uspeo da prodrma ekipu, borba za opstanak bila je gotovo zacrtana porazom od Frozinonea u martu, nakon koje su navijači napali igrače. Strpljenje je izgubljeno, pa je uprava reagovala ponovo. U aprilu Semplići je smenjen, a na njegovo mesto doveden je Alberiko Evani, sa jednim zadatkom. Obezbediti opstanak po svaku cenu. Evaniju su neformalnu pomoć pružale legende kluba, Atilio Lombardo i Roberto Manćini. 

Četvrta šok terapija, obećavala je uspeh. Pobeda u direktnom duelu sa Čitadelom, pa poraz od Kararezea, pa dva remija sa Katancarom i Kremonezeom. Delovalo je da Dorija ima sve u svojim rukama. U pretposlednjoj utakmici kod kuće je savladana Salernitana, još jedan direktan konkurent, pa se činilo da je sve u rukama Sampdorije. Naime, rival u poslednjem kolu bio je Juve Stabija, ekipa koja je uveliko izborila plej of poziciju, pa nije imala neki poseban motiv. I kada se lomilo ko će direktno u niži rang, a ko u baraž za opstanak, koji kako tako ostavlja nadu u opstanak, Samp je sve uprskala. Samo mršavi remi, koji je Salernitana iskoristila i pobedom nad Čitadelom poslala u Seriju C kultnu ekipu. 

Kakva će biti sudbina Sampdorije, ostaje da se vidi, jer svakako nisu ni prvi, ni poslednji velikan koji je doživeo sudbinu ispadanja u treću ligu. Ko će ostati, ko će želeti da pomogne da se Dorija vrati tamo gde pripada, saznaćemo u narednom periodu. 

Ekipa koja je Seriji A podarila igrače kakvi su Đanluka Vijali, Siniša Mihajlović, Atilio Lombardo, Frančesko Flaki, Fabio Kvaljarela, Vinćenco Montela... Ekipa koju su sa klupe predvodili Vujadin Boškov, Mihajlović, Sven Joran Erikson, Lućano Spaleti, Valter Macari, Luiđi Delneri... Zaista ne zaslužuje ovo što joj se desilo. Trenerska vrteška, posmrtna procesija navijača Đenove ulicama grada, nisu ono što istinski ljubitelji italijanskog fudbala žele da gledaju. No, ako napravi iskorak, kakav su napravili i drugi velikani, poput Parme, Napolija, Fiorentine koji su se kao feniksi podigli iz pepela, Doriju ćemo gledati ponovo u Seriji A. Jer Dorija kao klub mornara i lučkih radnika, zaista mora naći mirnu luku. Nadamo se uskoro.