Trst je grad na severu Jadrana, u blizini granice Italije i Slovenije, bogate i složene istorije, nekada jedna od najznačajnijih luka na Mediteranu. Njegova kulturna roznolikost i burna politička prošlost urezane su u svaki kamen, ali i u sportski duh ovog grada, posebno fudbala.

Kada se govori o fudbalu u Trstu, prvo ime koje pada na pamet jeste Triestina. Klub osnovan davne 1918. više od veka predstavlja simbol grada. Najveći uspon doživeo je u međuratnom periodu, igrajući čak i u italijanskoj Serie A, a danas nastupa u nižim ligama, i dalje okupljajući vernu bazu navijača koji se diče njenom tradicijom.

Međutim, malo je ili nikoliko poznato da Trst ima još jedan klub čija je priča gotovo filmska, a suštinski jedinstvena. U pitanju je Ponziana Calcio. Danas je to amaterski klub, koji nastupa u regionalnim takmičenjima, a istoriju ovog kluba karakteriše činjenica da je nastupao u dva šampionata, dve različite države, što klubu daje epitet jedinstvenog slučaja, kada je reč o istoriji evropskog fudbala. Da li sličan slučaj postoji još negde u svetu, nismo uspeli da saznamo, ali Ponziana je bila član elite italijanskog i jugoslovenskog fudbala. A ovom neverovatnom slučaju kumovala je naravno, politika. Pred kraj Drugog svetskog rata, u ratom razorenoj i podeljenoj Italiji, koja se i dalje borila protiv ostataka Musolinijevog režima, fudbal se igrao na Čizmi.

  
 
 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
A post shared by Luca Guerra (@luca_guerra_iv3bgg)

Naime, Ponziana je 1944. učestvovala u „Campionato Alta Italia“, italijanskom prvenstvu odigranom u formatu kupa, koje je zbog rata bilo van uobičajenih tokova. Takmičenje je isprva organizovano po regionima (onim oslobođenim od fašističkog režima), a pobednici su potom igrali nokaut sistem za titulu prvaka. Naravno, nije se Ponziana proslavila, bila je poslednja u grupi i nije ni igrala na završnom turniru. 

Ipak, prava avantura za ovaj klub počinje odmah nakon Drugog svetskog rata. Italija i Jugoslavija bile su u sukobu oko prevlasti nad nekoliko teritorija, Istrom, Trstom i Goricom. U sutonu najvećeg svetskog sukoba, 1. maja 1945. godine, tenkovi Osme dalmatinske brigade, pod komandom Petra Drapšina ušle su u Trst, nakon kratkotrajnih borbi sa Italijanima i ostacima vojske Trećeg rajha preuzeli su kontrolu nad gradom. Dolazak britanskih trupa u grad nije promenio situaciju, uprava grada prepuštena je Jugoslovenskoj Armiji (JA) što je dovelo do jednog od najvećih posleratnih političkih potresa na tlu Evrope, poznatom pod nazivom „Tršćanska kriza“. 

Josip Broz Tito nije želeo da popusti, smatrao je da Trst pripada Jugoslaviji, a potpuna kontrola nad gradom trajala je do 12. juna 1945. godine. Velike sile bile su protiv ustupanja Jugoslaviji ovog važnog grada, SAD i Velika Britanija naročito, a Vinston Čerčil je čak predlagao američkom predsedniku Hariju Trumanu da se vojno suprotstave Titovoj Jugoslaviji. SSSR se zvanično držao po strani, smatrali su da im sukob sa zapadnim silama nije potreban. Spor je rešen tako što je formirana privremena uprava pod komandom savezničke vrhovne komande, a prisustvo jugoslovenske vojske ograničeno na 2.000 vojnika. Upravo ta politička neizvesnost dovela je do toga da jedan klub iz Italije nekoliko sezona nastupa u Prvoj ligi Jugoslavije!

Ponziana se podelila na dva dela, a grupa koja je osnovala klub Amatori Ponziana odlučila je da nastupa u elitnoj ligi Jugoslavije. Tako je tim iz Trsta igrao utakmice protiv u tom trenutku narastajućih divova jugoslovenskog fudbala, Crvene zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka. Od 1946. do 1949. Ponziana je bila deo jugoslovenskog prvenstva, beležeći prosečne nastupe sve dok politička situacija nije prelomila i klub se vratio u italijanski sistem takmičenja. Prve sezone italijanski klub bio je 11. od 14 klubova, 1948. godine bili su sedmi u konkurenciji 10 klubova, a posledne sezone 1948-1949 kao poslednjeplasirani klub ispali su iz prve lige. To je ujedno bio i poslednji nastup kluba u eliti Jugoslavije, a tome je kumovala naravno politika. Trst je od 1947 do 1954. godine bio „de jure“ nezavisna država, a Londonskim sporazumom vraćen je na upravu Italiji. Upravo povratak pod okrilje matične države, doveo je do ujedinjenja dve Ponziane, uz kažnjavanje dela igrača koji su nastupali u ligi Jugoslavije. 

Vrlo brzo Ponziana je izgubila značaj, sve manje je značila italijanskom fudbali pa je lagano počela da tone u amaterske rangove gde se nalazi i danas. 

Tako je nastala jedna od najneobičnijih epizoda u istoriji fudbala, da klub iz Italije, zbog specifičnih istorijskih okolnosti i promene granica, nekoliko godina igra u ligi susedne države. Danas Ponziana nije ni blizu visina na kojoj je bila, ali istorijski almanasi beleže sezone u jugoslovenskom fudbalu kao dokaz da fudbal može da iznedri najneverovatnije priče. A primera kao što je Ponziana, ako ih i ima, veoma ih je malo.