Početak prethodne decenije na afričkom kontinentu, ali i Bliskom istoku doneo je revolucije, državne udare, vojne hunte i generalno period nestabilnosti koji je uticao na sve sfere života, pa čak i na fudbal. Jedna od država koju je zadesila ova sudbina, bio je i Egipat. Drevna država je 2011. godine bila suočena sa naizgled demokratskim promenama. Ali nije bilo tako. 

Februar 2011. godine, Kairo. Nakon protesta Egipćana, koji su trajali 18 dana dotadašnji trodecenijski suveren, Hosni Mubarak podneo je ostavku. Građani su verovali da konačno demokratija stiže u tu zemlju, ali posledice njegove smene biće dalekosežne. Na izborima naredne godine, Mohamed Morsi osvojiće ubedljivu većinu, postati demokratski izabran predsednik, ali vojni puč u julu 2012. godine od atraktivne letnje destinacije stvoriće pakao na zemlji. No, priča o političkim prevratima ipak nije tema ovog teksta. Tema je uvod u revoluciju, koja će uticati na fudbal u Egiptu, karijeru danas velike zvezde, ali i haos koji će u značajnoj meri oblikovati bezbednost u fudbalu. 

Februar 2012. godine. Derbi kola igra se u Port Saidu. Tamošnji klub Al-Masri dočekuje najveći klub u zemlji, Al Ahli. Ljubitelji fudbala želeli su da uživaju u velikom derbiju, ali tog prvog februarskog dana egipatski fudbal doživeo je jednu od svojih najvećih tragedija, kasnije poznat  kao “Masakr na stadionu u Port Saidu”. Utakmica između Al-Masrija i Al-Ahlija završila se brutalnim napadom domaćih navijača na gostujuće pristalice, što je rezultiralo smrću 74 osobe i povredama više od 500 ljudi. Ovaj događaj ostavio je dubok trag na egipatski fudbal, a njegove posledice osetili su mnogi igrači, među kojima je bio i tada mladi Mohamed Salah.

Nakon što je Al-Masri pobedio Al-Ahli rezultatom 3:1, hiljade navijača domaćeg tima preplavile su teren, naizgled slaveći pobedu. Međutim, slavlje je ubrzo preraslo u haos. Naoružani palicama, noževima i kamenjem, nasilnici su se obrušili na gostujuće navijače.

Situaciju je dodatno pogoršalo misteriozno ponašanje vlasti, izlazi sa tribina na kojima su bili smešteni navijači Al-Ahlija ostali su zaključani, a svetla na stadionu su iznenada ugašena. To je dovelo do panike, gušenja i smrti mnogih navijača koji nisu mogli da pobegnu. Brojne teorije sugerišu da je napad bio organizovan kao odmazda za ulogu Al-Ahlijevih ultrasa u revoluciji 2011. godine, kada su se suprotstavili režimu Hosnija Mubaraka.

Problem u čitavoj priči ipak, osetili su mnogi danima ranije, očigledno svi osima navijača Al-Ahlija. Navodno, sve je najavljeno pesmom koju su navijači Al-Masrija objavili na svom kanalu na Jutjubu, samo dva dana pred utakmicu. U pitanju je pesma koja slavi sukobe sa Velikom Britanijom u toku Suecke krize, a koja govori o stradanju britanskih vojnika. Navijačima kluba iz Kaira to nije zvučalo strašno. Dan pred polazak ultrasa Al-Ahlija autobuski prevoznici tražili su milionske iznose za prevoz navijača do Port Saida, zbog čega su navijači ipak odabrali prevoz vozom. Ali ni vozovi neće voziti direktno u Port Said. Oni će biti ostavljeni na nekih 15-ak minuta od stadiona, a odatle će biti prebacivani vojnim vozilima. Meč je bio odlagan, prekidan, a onda i tragično završen nakon nereda. Razlog tome bili su domaći navijači. 

Svetska javnost bila je zgrožena, FIFA je tražila detaljnu istragu o tome kako je više od 70 ljudi izgubilo život na fudbalskoj utakmici, a egipatska fudbalska federacija reagovala je suspendovanjem domaće lige na dve godine. Mnogi fudbaleri su zbog toga ostali bez prilike da igraju na profesionalnom nivou, dok su se neki odlučili da potraže sreću u inostranstvu. Među njima je bio i mladi Mohamed Salah, koji je tada igrao za ekipu El Mokavlon.

U trenutku kada je domaća liga obustavljena, Salah se suočio s neizvesnom budućnošću. Međutim, njegov talenat nije ostao neprimećen. Švajcarski Bazel je pratio njegove igre, navodno duže vreme. Obustava lige stvorila je situaciju povoljnu za Švajcarce. Salah je nastupao za olimpijsku reprezentaciju Egipta (U23) i njima je ponuđeno da pripremni period odrade u Švajcarskoj. Na prijateljskom susretu sa Bazelom, čelni ljudi kluba oduševljeni njegovom brzinom, tehnikom i osećajem za gol, ponudili su mu probni period, nakon čega je Salah potpisao ugovor sa švajcarskim gigantom.

Dolazak u Basel 2012. godine označio je prekretnicu u Salahovoj karijeri. Ubrzo se dokazao kao jedan od najboljih mladih igrača, što mu je donelo transfer u Čelzia, a kasnije i uspešne epizode u Fiorentini, Romi i konačno Liverpulu, gde je postao jedan od najboljih fudbalera na svetu.

Masakr u Port Saidu bio je strašan događaj koji je promenio egipatski fudbal i živote mnogih ljudi. Iako su posledice bile katastrofalne, za neke igrače, poput Mohameda Salaha, ova tragedija bila je prekretnica koja ga je naterala da pronađe svoj put u evropskom fudbalu. Njegov uspon od mladog talenta iz suspendovane lige do globalne fudbalske zvezde pokazuje kako čak i iz najmračnijih trenutaka može proizaći svetla budućnost.