Slomljeno krilo: Od „novog Sterlinga“ do osme lige

Trenutak kada fudbalski tinejdžeri iz omladinskih pogona Premijer lige treba da pređu u seniorske vode ključan je u životu svih tih klinaca koji su isti planirali da posvete fudbalu. Onih klinaca koji su priliku dobijali u kupovima, pa u svom SiViju imaju zvaničan nastup za nekog premijerligaša i na konto njega izboksuju dobar ugovor ili dva ako im matični klub ne ponudi profesionalni ugovor. Mnogi reprezentativci mlađih reprezentacija ove zemlje, pa čak i osvajači Evropskih i Svetskih prvenstava, sada pokušavaju da prežive radeći ono što vole čak i u rangovima duboko ispod Čempionšipa.

Mnogi od njih nisu ni radno funkcionalni, njihov mozak ne može da procesuira da rade obične poslove. Pogotovo ne nakon što su razvojne godine živeli na „easy“ modu znajući čiji su đaci ili nakon što su svoje ime pročitali u britanskoj sportskoj štampi tamo među godišnjem predstavljanju najvećih mladih talenata i digli nos. A moraće da prešaltaju u glavi jer je čak i u poluozbiljnom fudbalu ogromna konkurencija i mnogi ni tu neće dobiti šansu.

Neki će svojim saigračima u nekom Truro sitiju ili Hartlpulu da lamentuju nad sudbinom da im se nije dalo da uspeju u samom vrhu i životariti sa ispodprosečnim platama. Neki samosvesniji će isto to govoriti kolegama radnicima u supermarketu. Mnogi će ući i u rijalitije, u Engleskoj ih bar ima „milion“, pa će tamo na svoj fudbalerski šarm probati da osvoje srce devojke, a onda i novčanu nagradu. Iako im ni jedno, ni drugo neće potrajati dugo.

Sigurno se sećate Džordona Ajba. Ne, on nije dobio zahvalnicu po prelasku u seniorske vode, štaviše, ali njegova karijera je odavno počela da liči na karijere onih koji su skrenuli sa glavnog puta. Pa čak i da izgleda gore od toga.

Njegova je karijera, pričaće on svim saigračima u niželigašima kroz koje tavori, trebalo da bude potpuno drugačija, vrhunska.

Rođen i odrastao u jugoistočnom delu Londona, jednom od najopasnijih u gradu, fudbalski je prohodao u obližnjem Čarltonu. Kako ga je nekadašnji premijerligaš oterao, sreću je našao u Vikombu. I zaista jeste sve mirisalo na sreću, pošto ga je iz Vonderersa sa 16 godina u svoje mlađe kategorije doveo Liverpul, baš u ono vreme kada su iz svog pogona u orbitu lansirali novu mladu zvezdu – Rahima Sterlinga.

Trljali su ruke svi koji imaju veze sa ovim klubom, od navijača do uprave, jer su bili ubeđeni da su našli njegovu kopiju i da će u kratkom vremenskom periodu u prvi tim promovisati dva đavolski dobra krila koja će podići „redse“ ka nekadašnjim visinama. Ipak, ubrzo je taj plan počeo da pada u vodu pošto je Sterling ujeo za srce sve one kojima je Liverpul u njemu, potpisavši za Mančester siti pred sezonu 2015/16.

Ajb je, zato, možda i na silu, inat i povređeni ponos čelnika prerano gurnut u prvi tim, dok mu je na leđa nakačen ogroman teret Sterlingove zamene. Pričali su mnogi, među kojima i klupske legende poput Džerarda i Karagera, da je on isti Sterling, jednako talentovan i kvalitetan, sa sličnim stilom igre i da će lako popuniti njegove kopačke ili biti i bolji. Čak dele i rođendan – 8. decembar, s tim da je Rahim godinu dana stariji.

I zaista je, kada je stigao, Ajb stasom bio pljunuti Sterling. Ali dok je sadašnji član Čelsija kroz celu karijeru ostao lagan poput pera, Džordon je po dolasku u grad Bitlsa dodatno porastao i dobio dosta na mišićnoj masi, izgubivši tako deo svoje eksplozivnosti i brzine. Naravno, više mišića znači i veća verovatnoća za povredu istih, o čemu može da posvedoči najmišićaviji među fudbalerima – Adama Traore.

Već ta prva prava sezona u prvom timu pokazala je da stvari neće ići onako kako su i Ajb i svi u Liverpulu zamislili. I pored brojnih datih šansi, nije uspeo da se nametne – na 27 mečeva u ligi dao je samo gol i upisao dve asistencije. Na kraju te sezone, ispratio je Brendana Rodžersa, a onda je na Enfild došao Jirgen Klop i ubrzo ispratio njega. Prosto, Nemac je zahtevao visoki presing, pametne odluke pred golom, pozicioniranje, kao i igru u odbrani i veliko zalaganje van lopte, što pomalo lenj, a pomalo nabeđen Ajb nije obavljao ni blizu potrebnog.

Od „imamo novog Sterlinga kod kuće“ je ubrzo postao toliko „dobar“ da su u Liverpulu na 15 miliona funti dobijenih od Bornmuta za njega gledali kao na premiju, mada su uključili i povratnu klauzulu za slučaj da se dogodi neko čudo. Ali nije, niti će. Od jednog od najvećih talenata brzo je došao do jedne od najboljih prodaja, iako je iznos bio samo 18 miliona evra. Bio je to prvi i poslednji put da je neko platio obeštećenje za njegovo dovođenje. U svaki naredni klub je dolazio kao slobodan igrač nakon što je ugovor sa prethodnim raskinut ili istekao.

I ne čudi što su „trešnjice“ ubrzo ispale iz Premijer lige kada su mislili da je pametno oboriti klupski transfer rekord za Ajba. Da je tadašnji Bornmut imao ljude koje ima danas, teško da bi ga razmatrali i da je bio slobodan igrač. U prvoj sezoni, za oko 1000 minuta nije imao nikakv učinak, dok je samo u drugoj na trenutke pokazao naznake talenta, pa je upisao 2 gola i 6 asistencija na 32 meča. Ali kada se podvuče crta, i tamo je razočarao svojim (ne)zalaganjem i nekonstantnošću, a Edi Hau je poznat kao trener čiji igrači moraju puno da trče.

POTISNUTA (O)SEĆANJA I BORBA SA DEPRESIJOM

Pandemija korona virusa zadesila ga je baš dok je bio u klubu sa juga Engleske. Tokom lokdauna, kada smo svi imali vremena da bolje spoznamo sebe, Ajb je progovorio javno o svojoj borbi sa depresijom. U taj mračan svet dovela su ga neispunjena očekivanja sa kojima nije mogao da se nosi.

A možda je na naplatu konačno došla i trauma iz detinjstva i potisnuta (o)sećanja. Tek što je postao tinejdžer, a setimo se da je odrastao u opasnom delu prestonice, drug sa kojim je bio u tom trenutku na jednom parkingu je nasmrt izboden nožem bez očiglednog razloga, dok je Džordon uspeo da pobegne. Video je kasnije sebe i na vestima o tom događaju, ali nije ništa rekao majci, nesvesnoj u kakvoj opasnosti joj se našao sin. Ispričao joj je tek nekoliko godina kasnije. Od tog dana se povukao u sebe, a sve to je ostavilo ogroman ožiljak na njegovo mentalno zdravlje.

Potom je u 20. godini doživeo novu traumu koja je probudila staru. Usred bela dana mu je auto preprečio put, izašli su ljudi sa maskama, stavili mu mačetu na grudi i zapretili. Pokušao je i tada da pobegne, sve dok nisu izvadili pištolj. Morao im je dati sve što je imao kod sebe.

Ali nije izgubio veru u ljude, niti svoju dobrotu. Dok je još bio u Bornmutu, sreo je beskućnika koji se rastao sa ženom i izgubio kontakt sa decom. Poveo ga je kući, kupio mu nekoliko kesa hrane i telefon da može da se čuje sa njima.

No, ne vraća se dobro uvek dobrim. Ubrzo nakon što je na južnoj obali kupio kuću za sebe, svoju partnerku i ćerku, rastali su se i dom više nije bio dom. A onda je došla i korona, samoća i razmišljanje kako mu ništa u životu ne ide. Pomalo melanholičan i nihilističan, počeo je da niže kazne za ludovanje automobilom i kršenje pravila lokdauna.

JEDINI PUT JE NADOLE

Posle restarta fudbalske sezone i blizu 100 neubedljivih partija, istekao mu je ugovor sa Bornmutom i tada kreće slobodan pad njegove karijere. Prva usputna stanica nadole bio je Darbi Kaunti. Probao je da se vrati na pravi put tamo gde je već bio solidan tokom pozajmice iz Liverpula, ali nije bio spreman ni psihički, a još manje fizički da igra u zahtevnoj ligi kakva je Čempionšip, te je upisao samo 3 minuta za prvi tim.

Mislio je da će mu prijati promena okoline, pa je imao i svoj izlet u Tursku. I dok mnogi muškarci put Male Azije kreću sa namerom da spasu kosu, Džordon je tamo otišao da proba da spasi karijeru. Dobro, i bar malo pojača svoj bankovni račun. Potpisao je za drugoligaša Adanu januara 2022. Ali, iako je to ne baš ozbiljno takmičenje, i dalje je potrebna bar minimalna mentalna i fizička sprema, a ništa od toga Ajb i dalje nije povratio. Epilog? Nije odigrao ni minut u Turskoj.

Vratio se u Englesku, ali nastupi za Liverpul i Bornmut nisu više bili relevantni da zbog njih dobije ugovor ni u nekom klubu iz 3. ili 4. ranga. Spustio se niže, do petoligaša Ebsflita, gde je proveo sezonu 2023/24. Upisao je samo jedan nastup, i to sa klupe, za klub koji se tek u poslednjem kolu spasao ispadanja u 6. rang.

https://x.com/Football__Tweet/status/1754834825440383419 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Football__Tweet (@Football__Tweet) December 7, 2023

Od povratka iz Adane stalno je spuštao letvicu, seleći se uvek u rang niže, tražeći svoj nivo. Naredni klubovi su mu davali dosta nisku platu, zapravo su istu dobijali i nekadašnja nada Liverpula i fudbaleri koji nikada nisu kročili iznad 5. lige. Mogao je da računa samo na dobre bonuse ukoliko kroz lične brojke donese uspeh timu, što se nije desilo ni u jednom. Glad za fudbalom pokušao je da probudi u šestoligašu Hejs i Jiding junajtedu, a potom i u sedmoligašu Hangerfordu. Za oba kluba je odigrao tek desetak mečeva i postigao po gol.

Znate onu „Pazite šta želite, možda vam se i ostvari“? Može se reći da je konačno postao sličan Sterlingu – obojica poslednjih godina igraju vrlo malo. S tim da Sterling svoj gluteus žulja na tapaciranim sedištima sa grbom najboljih londonskih klubova dok mu svakog minuta na račun kaplje poneka funta, a Ajb ima najbolji pogled na romantičan niželigaški fudbal sa klupe ili tribina malih simpatičnih stadiona i krpi kraj sa krajem.

Nedavno je zamalo potpisao za švedskog drugoligaša Umeu, tim koji je nedavno promovisan iz 3. lige i koji nikad nije igrao u najjačem rangu. Bio je Ajb spreman da se preseli na sever Švedske, tamo gde temperature idu redovno i do -30. Dotle je došlo. Isprečila se radna dozvola, a onda je došlo nešto još niže, možda i ponižavajuće. Džordon je pre par dana potpisao za engleskog osmoligaša Sitingburn. I to u 29. godini života.

Njegov novi klub je po dolasku napisao: „Ponosni smo što možemo da objavimo da je Sitingburn dobio poverenje da podrži Džordona na njegovom putu ka ponovnom otkrivanju radosti fudbala.“

Pa srećno mu bilo, nadamo se da će otkriti, pa da njegov lift karijere konačno krene malo i nagore.