Šest godina bez bisera Andaluzije

Biti najtrofejniji fudbaler u nekom takmičenju samo po sebi znači upisivanje u istoriju i legendu, a naročito ako takav uspeh upišete u nekom klupskom takmičenju na tlu Evrope. Svi znamo da je Sevilja najtrofejnija ekipa u Ligi Evrope, a jedan njen zlatni sin, nestašni dečko evropskog fudbala, talenat kog je još kao klinca želelo pola Evrope svoje ime upisao je u istoriju zlatnim slovima. 

U pitanju je Hoze Antonio Rejes, koji je rođen na današnji dan, ali je pre šest godina, tragično stradao u saobraćajnoj nesreći u Španiji. Rejes je u svojoj karijeri osvojio mnogo trofeja, ali čak pet u Ligi Evrope, tri sa svojom Seviljom i još dva puta sa Atletikom iz Madrida. 

Karijeru je počeo u Sevilji, debitovao za prvi tim kao golobradi mladić sa 16 godina, a taman kada se ustalio u prvom timu, jedan stari (trenerski) vuk bacio je oko na njega. 

U zimskom prelaznom roku sezone 2003/2004, u jeku neverovatne sezone, one istorijske, „Topdžija“ Arsen Venger ga je privoleo na sever Londona. Pre dve decenije, izdvojene su ozbiljne pare za mladića kog Sevilja nije htela, ali je morala da se odrekne, sa sve bonusima transfer je iznosio oko 17 miliona funti. Možda danas ova cifra zvuči smešno, ali pre dvadeset godina 17 miliona bili su ozbiljno ulaganje. Koliko je Venger verovao u njega, toliko je Rejes uzvraćao sjajnim partijama, iako je početak bio prilično težak. Debitovao je protiv Sitija koji tih godina nije predstavljao ono što je danas, onda je protiv Midlzbroa čak postigao auto-gol, ali kada je proigrao pokazao je zašto je doveden, što je na kraju krunisano čuvenom i do danas poslednjom titulom Arsenala, osvojenom bez poraza. Da, Rejes je bio član čuvene generacije „The Invincibles“. Međutim, vrela španska krv, nije mu dala mira, već tokom naredne godine bio je meta komičara, koji ga je ubedio da je Emilio Butragenjo, tadašnji sportski direktor Reala. Kada je snimak izašao u javnost, otkriveno je da Rejes i ne uživa u Londonu, da zaista želi da se vrati kući, a „kraljevski klub“ je poziv koji se ne odbija. Tokom 2007. godine, nakon sukoba sa Vengerom, želja će mu se ispuniti, a ovog puta interesovanje Reala biće stvarno. Međutim, iako će u Madrid preći permanentno, u Realu biće samo sezonu uzeće i La Ligu, a dubok trag ostaviće u gradskom rivalu, Atletiku. Sa „Jorgandžijama“ osvojio je dve Lige Evrope, te jedan Superkup, a u kratkoj pauzi od Atletika, na sezonu će nositi dres lisabonskog velikana Benfike. Put će ga onda, vratiti kući, da igra za svoj klub i uveseljava njegove ljude. Sevilja je njegov dom, ljubav prema njoj nikada nije krio, a to je pokazao osvajanjem čak tri trofeja Lige Evrope. I to u nizu. Svi se sećaju čuvenog Seviljinog niza u periodu 2014-2016, kada su svi sa čudom gledali ekipu sa juga Španije kako melje protivnike u drugom po kvalitetu takmičenju. Nakon Sevilje, krenulo je lutanje Espanjol, Tjanđin, Kordoba i Ekstramadura i svima je bilo jasno da je njegov zenit prošao. Na reprezentativnom nivou, za „furiju“ odigrao je dvadesetak utakmica, ali nije uspeo da se okiti trofejem na seniorskom nivou. 

  
 
 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
A post shared by Arsenal (@arsenal)

Život je tragično okončao u saobraćajnoj nesreći na putu između rodnog grada Utrere i Sevilje, sa rođacima u automobilu. Prvi medijski napisi govorili su o neprimerenoj brzini od 220 na čas, međutim, policijski izveštaj potvrdio je da je brzina bila do 130 kilometara na čas. Klub iz njegovog rodnog grada odlučio je da njemu u čast povuče dres sa brojem 19, ali je taj momenat vrlo brzo dospeo u žižu javnosti. Naime, samo nekoliko godina kasnije, Utrera je potpisala kineskog internacionalca Gao Leileia, kom je dodelila broj 19. Kada je javnost saznala, izbio je skandal, a klub se nemušto branio propustom pojedinaca, pokušavajući da ispravi grešku. Klubovi za koje je nastupao i danas su se setili svog nekadašnjeg igrača, a njihovi navijači teško da mogu zaboraviti takvog majstora. Navijačima Sevilje ne treba previše govoriti ko je Rejes, pamte ga kao svoje dete, u Severnom Londonu je ostavio dubok, a mogao je i dublji trag, a lepa sećanja sigurno imaju i simpatizeri Atletika i Benfike. Rejes će ostati upamćen kao jedan od najtalentovanijih španskih fudbalera, bisera generacije, igrač kog je krasila brzina, tehnika i lucidnost. Mogao je više, to svi znaju, ali daleko od toga da generacijama koje dolaze, naročito u Sevilji, nije utabao put kojim će morati da nastave.