Skonto Riga: Uspon, vladavina i pad letonske fudbalske imperije

Ko visoko leti, nisko pada, tako kaže naš narod kada se neko toliko uzvisi. Nevezano za to da li se visok let odnosi na pojedinca ili na neku organizaciju, uvek neki poletni momenti postanu deo istorije, pa se surova realnost obruši toliko bezobrazno i brzo da nikom nije jasno šta se desilo.

Takva je bila sudbina i danas najvećeg letonskog kluba, koji na veliku žalost više ne postoji. U pitanju je Skonto Riga, klub iz prestonice ove baltičke države, koji je od najdominantnije ekipe danas ostao samo relikt prošlosti, gotovo zaboravljen, osim u starim novinskim člancima, navijačkim relikvijama u rukama pravih zaludjenika i verovatno nekolicine navijača koji nisu poleteli da bodre neki novi klub koji je nastao u Rigi.

A za Letoniju, zemlju košarke, fudbalski počeci bili su više nego skromni, osim za nekadašnji klub Skonto. Početak devedesetih godina prošlog veka, doneo je pravu revoluciju u konstalaciji političkih snaga na tlu Evrope. Raspad SSSR-a doveo je do stvaranja novih država, od čega na granici sa Rusijom čak tri, Estonije, Litvanije i Letonije. Upravo sve tri su morale da krenu u stvaranje sopstvenih sistema iznova, a jedan od segmenata na koji se moralo misliti je bio i fudbal. Nijedna od tri nacije nisu nikada napravile neki poseban iskorak, i dalje je to „periferija“ fudbalske Evrope, ali za razliku od nekolicine malih država, njihovi klubovi su uspevali da se gomognu grupne faze makar nekog međunarodnog takmičenja, izuzev Lige šampiona. I baš po osnivanju lige 1991. godine u Rigi je osnovan klub Forums-Skonto koji je odmah po osnivanju osvojio svoju prvu titulu. Samo godinu dana kasnije klub je odlučio da promeni ime, postali su Skonto Riga, ali to nije poremetilo njihovu dominaciju na terenu. Od 1991. godine pa sve do 2004. godine u Letoniji im nije bilo ravnog. Prvih 14 sezona Prve lige Letonije (Virslige) proteklo je u potpunoj dominaciji ekipe iz prestonice, apsolutno niko nije mogao ni da im priđe, dominacija je u tom trenutku bila proglašena i za najduži niz u istoriji fudbala, praktično neverovatan niz. Jedino gde je Skonto popuštao, bio je naiconalni kup, koji su ukupno osvojili osam puta, od čega čak sedam puta u prvih 14 godina dominacije. Možda postoje lige u kojima je sve unapred poznato, ali nigde nije moglo da se dogodi ono čemu je tih godina svedočila bivša sovjetska republika. Upravo to je počelo da smeta drugim klubovima, počeli su da se pojačavaju, ulažu ozbiljnije novce, a iskoristili su i to što je jedan od tvoraca moćnog Skonta Aleksandrs Starkovs (menadžer koji je klubu doneo 12 od 14 titula) otišao u moskovski Spartak. Ta 2005. godina ispostavila se kao ozbiljna prekretnica koje će tek godinama kasnije postati svesni u velikanu iz Rige, ali čini se kasno.

Prvi klub koji je uspeo da Skontu preuzme titulu bio je Lijepajas Metalurg 2005. godine, a to je onda otvorilo put i Ventspilsu da u periodu 2006-2008 osvoji tri vezane titule prvaka. Tada je svima bilo jasno da Skonto više nije sila, iako tim iz prestonice te sezone nije završavao ispod četvrtog mesta. Ni povratak Starkovsa u klub u sezoni 2006-2007, ovog puta na poziciju sportskog direktora nije promenio Bog zna šta. Liepajas je ponovo osvojio titulu 2009. godine. Alarm je bio upaljen i moralo se reagovati, pet godina bez titule za osvajača 14 uzastopnih pehara bio je ozbiljan udarac. Starkovs je od 2007 do 2013. godine bio selektor, ali nije mogao da dozvoli da njegov klub tone, pa je osim selektorske pozicije preuzeo ponovo i klupu Skonta u sezoni 2010-2011. Rano ispadanje iz evropskih takmičenja, uzdrmalo mu je poziciju, no treba biti realan Skonto uprkos dominaciji u Letoniji, nikada nije napravio iskorak na međunarodnoj sceni. Ali Starkovs je znao šta mu preostaje i učinio je ono što najbolje zna, ponovo je osvojio titulu, 15. po redu i ujedno poslednju u istoriji kluba. Sa lovorikama Starkovs je otišao iz kluba, činilo se da je postavio temelje za povratak na vrh, ali već 2012. godine i nova pravila Fudbalskog saveza Letonije, utabaće put nestanku kluba. Dugogodišnji vlasnik i finansijer Guntis Indriksons postao je predsednik krovne organizacije letonskog fudbala, a to je značilo samo jedno, moraće da prekine sve veze sa svojim čedom i da ga prepusti nekom novom. 

Godine koje su usledile donele su mnogo nestabilnosti, iako je tokom 2011-2012. godine osvojen kup (prvi od 2002. godine, ujedno i poslednji u istoriji) sve osim toga bilo je vredno zaborava. Od te sezone pa sve do 2015. godine klub je bio vicešampion, a neki novi klubovi preuzeli su dominaciju. No, 2016. godine finansije su uspele da klub odvedu u potpunu propast. FS Letonije nije im obnovio licencu za nastup u eliti, liga je skraćena na osam klubova, jer je klub Gulbene isključen zbog nameštanja, Valmiera je odbacila mogućnost da nastupi u eliti, iako je bila drugoplasirana u drugoj ligi i sve je bilo spremno za neke nove momente. Liepajas se ugasio, Skonto se nakratko utopio u klub Univerziteta tehničkih nauka u Rigi, no i taj projekat je propao nakon nekoliko sezona. Jedan od najdominantnijih klubova u istoriji evropskog fudbala, nestao je sa fudbalske mape, a na scenu su stupili RFS i FK Riga, koji su čak uspeli da se domognu grupne faze. No, ako je navijačima Skonta lakše i klubovi koji su im pomrsili račune doživeli su sličnu sudbinu, Lijepajas je svoju misiju završio 2013. godine, a i Ventspils je proglasio bankrot lani. Od prva tri trofejna dominantna kluba u Letoniji, nijedan više ne postoji. Tužan je to kraj za nekadašnje velikane male, baltičke države.