Milionski transferi fudbalera danas su svakodnevica. Transferi su u rukama moćnih menadžera ili samih igrača koji svojevoljno biraju gde žele da nastave karijeru. Ulazak u poslednjih pola godine ugovora daje im odršene ruke da sami kroje svoju sudbinu.

Ali nekada nije bilo tako. Nekada su sva prava bila isključivo u rukama klubova, odnosno moćnika koji su krojili sudbine fudbalera po svojoj volji, čak i po isteku ugovora. A onda je na scenu stupio tihi heroj, koji je svojom borbom promenio fudbal iz korena. Ime mu je Žan-Mark Bosman.

On je omogućio današnjim igračima da sudbinu uzmu u svoje ruke i sami odlučuju. Ali za to je platio veliku cenu.

Bosman je rođen 30. oktobra 1964. godine u Belgiji i bio je talentovan vezni fudbaler. Karijeru je gradio u belgijskom klubu RFC Lijež, gde je igrao krajem 80-ih. Kada mu je 1990. godine istekao ugovor, želeo je da pređe u francuski klub Dankirk. Međutim, RFC Lijež je zahtevao odštetu za njegov transfer u iznosu od pola miliona funti, iako mu je ugovor istekao, čime mu je onemogućeno da nastavi karijeru u Francuskoj. Osim toga, klub mu je drastično skresao platu, za čak 75 odsto, a potom je bio suspendovan.

Shvativši da su mu ruke vezane, Bosman je odlučio da pravdu potraži na sudu. Tužio je RFC Lijež, Belgijski fudbalski savez i UEFA-u, pozivajući se na pravila Evropske unije o slobodnom kretanju radnika. Pravdu je potražio pred Evropskim sudom za ljudska prava (na Balkanu poznatijem kao Sud u Strazburu). Njegov pravni proces trajao je čak pet godina, ali je 15. decembra 1995. godine Evropski sud pravde presudio u njegovu korist. Tako je nastalo Bosmanovo pravilo, koje je zauvek promenilo fudbal. Presuda je poznata pod nazivom “Union Royale Belge des Sociétés de Football Association ASBL protiv Jean-Marca Bosmana”. U tri različita procesa, Bosman je ostvario tri pobede, odnosno dobio je sporove protiv matičnog kluba, UEFA-e i Belgijskog fudbalskog saveza.

Ova presuda donela je promene. Zabranila ograničenja za strane igrače, a državljane drugih država iz EU-a unutar nacionalnih liga i omogućila igračima da pređu u drugi klub unutar EU na kraju ugovora bez plaćanja naknade za transfer.

Ova odluka omogućila je igračima da preuzmu kontrolu nad svojim karijerama i dovela do eksplozije velikih transfera i plata u fudbalu.

Iako je njegova pravna pobeda donela korist hiljadama fudbalera, Bosman lično nije imao sreće. Zbog dugog sudskog procesa i sukoba sa fudbalskim institucijama, nijedan klub nije želeo da ga angažuje. Njegova karijera je prerano završena, a ostao je i bez novca. Upao je u finansijske probleme, suočio se s depresijom i alkoholizmom, i godinama se borio da pronađe stabilnost.

Međutim, njegov uspeh na sudu, doneo je revoluciju veću nego da se naosvajao trofeja. 

Njegova priča je dokaz da jedan čovek može promeniti sistem, ali i da velika borba često dolazi s visokom cenom. Danas, svaki put kada igrač potpiše slobodan transfer, deo zasluga ide upravo njemu – Žan Marku Bosmanu, čoveku koji je “oslobodio” fudbalere.