Kiksevi golmana često ostaju upečatljivo urezani u sećanje navijača i mnogo duže se pamte negoli greške preostalih fudbalera na terenu. To je verovatno zbog činjenice da je golmanova greška u gotovo 100 odsto slučajeva fatalna. Međutim, ne ostanu svi golmani upamćeni kao tragičari zbog svojih kikseva, nekima se prosto progleda kroz prste, pa vremenom steknu status božanstva. Upravo takvu ulogu sudbina je namenila heroju navijača Energi Kotbusa, bosanskohercegovačkom golmanu Tomislavu Piplici. 

Piplica nigde nema ugled, kao što ga ima na istoku Nemačke, uprkos tome što je ponekad tamošnjoj javnosti bio meta kritika, zbog navodne nesigurnosti. 

Piplica, od milošte prozvan „Pipi“ rođen je u Bosni i Hercegovini, u gradu Bugojno, a u tamošnjem fudbalskom klubu Iskra je i napravio prve korake. Dobar deo karijere proveo je u susednoj Hrvatskoj gde je nastupao za Istru, Segestu iz Siska i Samobor, a onda je usledio poziv Energi Kotbusa i Piplica će dostići neslućenu popularnost. Njegov dolazak u klub se poklopio sa ambicijama da se klub vrati u elitni rang ujedinjene Nemačke. Piplica je sa Kotbusom prošao „sito i rešeto“ ulazio u Bundesligu, ispadao sa njima, praktično bio deo svakog uspeha ili neuspeha kluba. Zbog toga se njegovo ime u Kotbusu izgovara sa velikim poštovanjem. Čak je po izboru navijača uvršten u najboljih 11 stranih fudbalera koji su ikada zaigrali za Kotbus. 

No planetarnu popularnost, Piplici će doneti kiks u duelu sa Menhengladbahom. Naime, on je tada primio jedan od najčudnijih golova u istoriji fudbala. Meč se bližio kraju, Kotbus je vodio sa 3:2 i sve je mirisalo na tri boda. Ali onda jedan napad gostiju, smušena reakcija odbrane, a onda i još čudnija reakcija Piplice i bilo je 3:3. Naime, na „rikošetirani“ šut Piplica nije ni reagovao, mirno je sačekao na liniji a onda je lopta od njegove glave završila u mreži. Instant popularnost i događaj koji se i dan danas prepričava, iako je od njega prošlo više od 20 godina. 

Gol je dodatno dobio na popularnosti zahvaljujući i reakciji njegove ćerke prilikom davanja jednog intervjua. Naime, Piplica je pričao sa novinarom o tom golu, a njegova ćerka je sedeći pored njega, pokazivala rukom na glavu, karikirajući šta se tog dana dogodilo na utakmici.

Iako je Piplica u javnosti ostao poznat po tom autogolu, ne sme se zanemariti činjenica da je bio izuzetno ekscentričan golman, prepoznat po odanosti klubu i fenomenalnim paradama. Po odlasku iz Kotubsa završio je profesionalnu karijeru i radio u nekolicini amaterskih klubova u Nemačkoj. U periodu od 2012-2015 godine bio je član Ajlenburga, nižerazrednog nemačkog kluba za koji je skupio tridesetak nastupa. Sve je počelo tako što je ekipi nakon povrede prvog golmana, nedostajao čuvar mreže. 

Na reprezentativnom planu, Piplica je bio član nacionalne selekcije BiH, za koju je nastpio u svega osam navrata. Ipak, u vreme bivše Jugoslavije, Piplica je bio deo čuvene generacije „Čileanaca“. Iako je bio deo tima, nije zabeležio ni minut na terenu, s obzirom da je standardni čuvar mlade selekcije Jugoslavije bio Dragoje Leković.

U trenerskoj karijeri, uglavnom je radio po nemačkim niželigašima, pokušavajući da spasi što se spasti da, a bio je i trener golmana BiH selekcije. 

Tomislav Piplica je i danas fudbalski fenomen. Iako tehnički nije bio najbolji golman svoje generacije, naročito ne u Bundesligi u kojoj su tada branili i jedan Oliver Kan i Jens Leman, 

Njegovo zalaganje na terenu, vernost klubu, osoben stil i fantastične odbrane dodelili su mu status legende. Fudbal je pre dve decenije imao mnogo više emocije, pa su golmani njegovog kova uprkos greškama bili izrazito cenjeni. Verovatno danas, u vremenu kada se greške u fudbalu ne praštaju ne bi imao takav status, već bi bio tema svih mogućih znanih i neznanih kritičara. Zbog svega navedenog, Piplica ostaje fudbalska legenda, makar u Kotbusu. A tamo je, bez obzira na sve greške, njegovo ime ispisano zlatnim slovima.