Trostruki šampioni italijanskog fudbala

Neobični rekordi u fudbalu oduvek su privlačili pažnju, ali nekako uvek ostanu po strani, u senci velikih transfera, trofeja, golova u poslednjim minutima...

Jedan od neobičnijih rekorda koji je vezan za italijanski fudbal, samo šest fudbalera u istoriji Serije A, uspelo je da se okiti tiulom prvaka sa tri različita kluba. Ovakav podvig zvuči neverovatno, iziskuje izuzetnu doslednost, fleksibilnost, ali i sposobnost prilagođavanja, različitim timskim filozofijama.

Pa da krenemo.

Đovani Ferari - Juventus, Inter, Bolonja (osam titula)

Rođen u Alesandriji 1907. godine, fudbalom se počeo baviti u lokalnom klubu, ali je slavu stekao igrajući za najjače klubove tog doba u Italiji. Smatra se jednim od najtrofejnijih i najboljih ofanzivnih veznih igrača svog doba. Sa Juventusom je osvojio pet titula u nizu u periodu 1931-1935, a potom prelazi u najvećeg rivala, Inter. Sa nerazurima je osvojio dva trofeja (1938 i 1940), a žetvu trofeja nastavio je i tokom sezone proveden u Bolonji (1941). Bio je deo nacionalne selekcije Italije koja je osvojila uzastopna Svetska prvenstva 1934 i 1938. godine.

Filipo Kavali - Torino, Juventus, Inter (četiri titule)

Kavali je jedini golman u ovom odabranom društvu. Rođen je u Trevizu, fudbalski stasao u Kazaleu, ali je proboj doživeo u dresu Torina. Sa „Granatom“ je osvojio trofej 1943. godine, a isti uspeh je ponovio i sa Juventusom 1951 i 1952. godine. Poslednji trofej osvojio je sa Interom, 1954. godine, iako je njegova uloga u osvajanju poslednje titule bila gotovo zanemarljiva.

Pjetro Fana - Juventus, Inter, Verona (pet titula)

Fana je rođen u okolini Udina 1958. godine, karijeru je počeo u Atalanti, ali se trofejima okitio igrajući za „Staru damu“, Inter i Veronu. Ofanzivni veznjak je sa Juventusom bio šampion 1978, 1981 i 1982. godine. Legenda je Verona, u dva mandata je sakupio preko 200 nastupa, a bio je deo ekipe koja je 1985. godine na iznenađenje mnogih osvojila svoj jedini trofej. Poslednju titulu osvojio je sa Interom 1989. godine.

Serđo Gori - Juventus, Inter, Kaljari (četiri titule)

Gori je napadač rođen u Milanu 1946. godine, stasao je u Interu. Iako sa klubom iz rodnog grada ima dve titule prvaka (1965 i 1966) najveći doprinos dao je igrajući za „Ponos Sardinije“. Bio je deo Kaljarija kada je osvojena titula 1970. godine, a poslednji trofej osvojio je sa Juventusom 1977. godine.

Aldo Serena – Juventus, Inter, Milan (četiri titule)

Aldo Serena je rođen u okolini Venecije, igrao je na poziciji napadača, a prvu titulu osvojio je 1986. godine igrajući za Juventus. Tokom 1989. godine osvojio je titulu i sa Interom, a tokom devedesetih osvojio je i dve titule sa Milanom (1992 i 1993).

Atilio Lombardo – Juventus, Lacio, Sampdoria (tri titule)

Čuveni „Popaj“ i jedan od najvoljenijih igrača iz perioda devedesetih, odnosno zlatnih godina italijanskog fudbala. Lombardo je nakon stasavanja u Pergokremi i Kremonezeu postao deo Sampdorije, sa kojom je osvojio titulu prvaka 1991. godine. Legenda je Dorie, igrao u dva navrata, ali titule ima i sa Juventusom (1997) te Laciom (2000).

Osvojiti titulu sa tri različita kluba nije lako, zahteva kontinuitet i kvalitet i zaista se retko viđa. Među šestoricom posebnih, primetno je da su ovakav podvig uspeli da postignu igrači različitih profila, što dodatno potkrepljuje tezu da ovakvi uspesi nisu rezervisani samo za napadače. Većinski ovi igrači nisu bili ključni u osvajanju (svih) titula, ali je doprinosila kolektivnom uspehu. A biti na vrhu sa tri trazličita kluba, privilegija je posebnih.