Noć prije Los Anđelesa

Mnogo je vremena prošlo od kada je Bosna i Hercegovina odigrala svoju zadnju utakmicu koja nije biti ili ne biti, koja nije svojevrsno finale. Rumunija u Zenici, pa (donekle) Austrija u Beču. potom Cardiff i Italija. Izuzev Beča koji je bio direktna borba za prvo mjesto, Sergej Barbarez nije imao sigurnosnu mrežu; u svakoj utakmici ekipa se borila za goli život. Švicarska neće biti takva, jer šta god da se desi večeras na SoFi stadionu, Bosna i Hercegovina će do kraja biti u igri.

Ljudi na Balkanu su spavali čvrstim snom kada smo danas prvi put prošli ovim impresivnim izdanjem. Plaćen između 5 i 5.5 milijardi dolara, to je najskuplji i najmoderniji sportski objekt ikada. Organizacija ovdje i nije baš blistava, dugo smo tražili put do sale za press konferencije, ali stvari treba gledati iz pozitivnog ugla - imali smo priliku da detaljnijje upoznamo ovaj impozantni objekt.

Na njemu će se sutra sudariti Švicarska i Bosna i Hercegovina, a Sergej Barbarez je, kako smo već odavno navikli, ostao zakopčan do grla. Hoće li igrati Edin? Je li spreman Tabaković? Razmišlja li o drugačijem pristupu, drugačijem planu igre? Hoće li preuzeti više rizika? Neka od ovih pitanja smo i postavili, druga nije bilo ni smisla. Ali vrlo je vjerovatno da dok se Bosna i Hercegovina budi Sergej ide u krevet bez velikih dilema.

Edin Džeko je trenirao s ekipom i selektor tvrdi da postoji jednaka mogućnost da će nastupiti koliko i za sve ostale. Tiho se šapće i o ozbiljnim promjenama u sistemu, ali teško je očekivati da bi Barbarez nakon toliko utakmica baš danas eksperimentisao.

Ali ono što je svima jasno i nakon zadnje pressice, je da su Švicarci pod puno većim pritiskom. Naravno, i oni imaju sigurnosnu mrežu, ali ipak mogu izgubiti drastično više, prije svega na psihološkom planu. Njih je poljuljao onaj remi sa Katarom, i završiti i ovu utakmicu bez trijumfa značilo bi pravi haos za Murata Yakina i njegovu selekciju.

Zato je najrealnije očekivat čvrstu, agresivnu, utakmicu s mnogo prekida, na rubu kartona; nešto slično onome što smo gledali u Torontu.

“Za nas nema više ili manje važne, za nas je svaka finale”, pomalo pobjednonosno i nabrijano je na kraju pressa zaključio selektor Barbarez. “Lijepo je imati tu sigurnosnu mrežu, ali mi se od prvog dana pripremamo u kontekstu čitave grupne faze. Ne smijemo sebi dozvoliti da igramo utakmice bez da su nam želja i volja na nivou manjem od vrha. To nam pomaže da izgradimo karakter i dodatno rastemo”.