Svi moji snovi ostvareni su u Partizanu - reči su Andrije Delibašića, koje možda najbolje oslikavaju šta je beogradski klub bio u životu crnogorskog fudbalera.

Sjajni napadač, veliki čovek, od danas nije sa nama, preminuo je prerano, u 44. godini, a iza sebe je ostavio mnogo toga.

Ipak, uz gol koji je postigao u 91. minutu za Crnu Goru protiv Engleske (2:2), posebna je bila njegova veza sa Partizanom.

Andrija Delibašić: Legenda, borac i čovek za primer

Crno-beli dres obukao je još 1995. kada je kao talentovani dečak sa 14 godina stigao u Humsku 1 – i nosio ga je do 2004.

Bilo je mnogo golova, ali oni najvažniji stigli su u njegovoj poslednjoj sezoni u Partizanu, kada je tadašnja država Srbija i Crna Gora konačno dočekala klub u Ligi šampiona.

Ekipa Lotara Mateusa izvukla je Real Madrid, Porto i Marsej – čini se da teže nije moglo. Ali, Andriju nisu uplašila velika imena.

Već na prvom meču zatresao je mrežu portugalskog velikana (za konačnih 1:1), istog onog kluba koji će nekoliko meseci kasnije, pod vođstvom Žozea Murinja, postati prvak Evrope.

I drugi gol stigao je protiv istog rivala na starom stadionu "Das Antaš", tada je ublažio poraz od 2:1.

Na kraju je zatresao i mrežu Marseja, ponovo za izjednačenje (1:1), ali Partizan nije imao snage za pobedu koja bi ga odvela u Kup Uefa.

Nije Partizan razočarao tada, odigrao je nerešeno i sa Realom (0:0), osvojio tri boda i postigao tri gola na debiju – svaki je bio delo velikog Andrije Delibašića.

Ali nisu samo golovi u Ligi šampiona ono po čemu će Partizan pamtiti Delibašića, uostalom, to je i najlepše opisao tokom današnjeg poslednjeg pozdrava koji mu je uputio.

"Pamtićemo pobede, golove, kako one u Ligi šampiona, tako i sve druge, jer za tebe nisu postojale velike i male utakmice."