Sportski komentatori često imaju običaj da kažu da je "fudbal mnogo više od igre". Iza te naizgled istrošene fraze krije se duboka istina. Fudbal i navijanje odavno su postali složen društveni fenomen koji daleko prevazilazi devedeset minuta sportskog nadmetanja. 

Pripadnost navijačkoj zajednici za mnoge predstavlja ključnu komponentu njihovog razvojnog identiteta. Ta kulturna osobenost određuje njihov krug prijatelja i način na koji provode slobodno vreme, u velikoj meri definišući njihove životne vrednosti i stavove.

Navijači su  na prvi pogled samo bučna masa koja bodri svoje ljubimce na terenu. Ali kad zagrebemo ispod njihove grube površine, otkrivamo poseban svet sa sopstvenim pravilima, uzusima, ritualima, hijerarhijom i vrednostima. To je specifična subkultura koja često prevazilazi granice sporta, određujući način života njenih aktera.

To se jasno može videti subotom ili nedeljom u kafićima i na trgovima širom gradova gde se navijačke grupe okupljaju pre utakmice. 

Ritualno ispijanje pića, uvežbavanje novih pesama, planiranje akcija, raspoređivanje zadataka – sve su to elementi jednog složenog sistema koji se ispoljava i funkcioniše nezavisno od samog sportskog događaja.

Šta je navijačka subkultura?

Navijačka subkultura predstavlja kompleksan sistem vrednosti. Njega čine specifična verovanja, ponašanja i simboličke predstave koji se formiraju oko podrške određenom sportskom klubu ili reprezentaciji. To je mnogo više od pukog praćenja sportskih rezultata. To je životni stil, način komuniciranja sa okruženjem i važan deo lične i kolektivne samospoznaje.

Navijačka kultura se manifestuje kroz specifične obrasce ponašanja. Određena je posebnim simbolima, ritualima i vrednostima koje dele pripadnici određene grupe navijača. Posjeduje naglašen organizacioni karakter, koji prevazilazi individualnu podršku timu.

To je posebna i specifična društvena činjenica koja često funkcioniše po principima drugačijim od onih koji važe u ostatku društva.

Pogledajmo neke ključne karakteristike navijačke subkulture :

1. Navijanje je suštinski kolektivna aktivnost koja stvara snažan osećaj zajedništva.
2. Vezanost za određeni prostor (stadion, kvart, grad) koji se doživljava kao "svoj".
3. Upotreba boja, simbola, zastava, transparenata i drugih vizuelnih elemenata.
4. Redovno ponavljanje određenih obrazaca ponašanja (pesme, pokliči, koreografije).
5. Jasna struktura i podela uloga unutar navijačke grupe.
6. Rivalstvo sa navijačima drugih klubova kao važan element identiteta.
7. Prenošenje tradicije s generacije na generaciju.
8. Jasna razlika između "pravih navijača" i "običnih simpatizera". 

Osim toga, status unutar grupe stiče se višegodišnjim dokazivanjem na tribini. Kada navijači organizuju putovanje na gostovanje u neki udaljeni grad, npr. usred zime, oni koji pređu taj put stiču poseban status u grupi.

Takodje, kada se sa 50 ljudi ode u goste nekoj velikoj i ozloglasenoj grupi, taj put se ne zaboravlja i izaziva respekt kod ostalih navijača ali i posebnu međusobnu povezanost navijača koji su bili učesnici te ekspedicije.

Psihologija navijanja

Navijanje kao psihološka potreba

Zašto ljudi plaču kada njihov tim izgubi? Zašto su neki navijači spremni da prate svoj klub hiljadama kilometara daleko od svog grada? Zašto navijači ostaju verni klubu i u najtežim trenucima? Odgovore na ova pitanja treba potražiti u fundamentalnim ljudskim potrebama.

Psiholozi su identifikovali fenomen koji su nazvali "odsjaj u tuđoj slavi" (Basking In Reflected Glory - BIRG). Navijači se snažno identifikuju sa svojim timovima do te mere da uspehe tima doživljavaju kao sopstvene. Često se može čuti poznati usklik "pobedili smo" umesto "oni su pobedili". Ta identifikacija nikako nije slučajna. Ona izaziva fiziološke promene kod navijača tokom utakmica, uključujući promene nivoa hormona poput testosterona i dopamina.

Naravno, treba istaći i suprotan, mada jako redak fenomen kod istinskih navijača, "distanciranje od neuspeha", kada navijači nakon poraza pokušavaju da se distanciraju od tima, govoreći "izgubili su" umesto "izgubili smo". 

Plemenski instinkti

Mnogi smatraju da u navijanju nalazimo puno sličnosti sa plemenskim ritualima naših predaka.

Oblačenje dresova, skandiranja, zastave i transparenti, suštinski predstavljaju atribute plemenskog rituala označavanja teritorije i isticanja pripadnosti svojoj grupi.

Sa druge strane, poznata je teorija da ljudi mogu održavati stabilne društvene veze sa približno 150 osoba. U tom smislu valja primetiti da su navijačke grupe često organizovane u podgrupe slične veličine. To odgovara prirodnim ljudskim kapacitetima za društveno povezivanje. 

U ovome treba tražiti objašnjenje zašto se velike navijačke grupe često spontano dele na manje podgrupe, obično organizovane po teritorijalnom principu (delovi grada ili regije).

Takođe, navijačka strast  se uslovno može povezati sa drevnim ljudskim sklonostima ka lovu i ratovanju, pa sportske priredbe mogu poslužiti kao ventil za ispoljavanje agresivnih poriva na relativno bezopasan način. 

Doživotna privrženost

Za razliku od mnogih drugih odnosa u životu, ljubav prema klubu je gotovo uvek doživotna. Menjaju se poslovi, partneri, mesta stanovanja, ali klubovi ostaju konstanta. Neko ko je u detinjstvu zavoleo određeni tim, najčešće ostaje veran tom izboru do kraja života. 

Posebno je zanimljiv fenomen engleske fudbalske kulture gde navijači ne prate nužno najuspešnije timove, već one iz svojih lokalnih zajednica. Mala mesta imaju svoje klubove koji nikada neće osvojiti velike trofeje, ali su tribine uvek pune. Ljudi ne vole klub zato što je uspešan, već zato što je "njihov". Ova praksa se proširila i na našim prostorima, gde manje sredine često imaju strastvene navijačke grupe podjednako posvećene kao one koje prate najveće klubove.

Slavni pisac Nick Hornby, autor kultne knjige "Fever Pitch", opisao je svoju ljubav prema Arsenalu kao "jedinu konstantu u životu". Kako navodi: "Možeš promeniti posao, supružnika, adresu, seksualno opredeljenje, religiju – ali ne i fudbalski klub."

U našem regionu, primeri navijača Čelika iz Zenice, Napretka iz Kruševca, Istre iz Pule i slični, koji decenijama ostaju uz svoje klubove uprkos finansijskim teškoćama i sportskim neuspesima, svedoče o ovoj posebnoj vrsti ljubavi i pripadnosti.

Religijski aspekti navijanja

Pogledajmo sada jezik kojim se opisuje navijačka strast. Tu se govori o veri, obožavanju, odanosti, žrtvovanju:

• Navijači često govore o "veri" u klub, bez obzira na trenutne rezultate. Čuvena mantra navijača Liverpula "You'll Never Walk Alone" (Nikada nećeš hodati sam) izražava bezuslovnu veru i podršku, slično religijskim konceptima.
• Igrači se tretiraju kao heroji, ponekad skoro kao božanstva. U Argentini je osnovana crkva posvećena obožavanju Diega Maradone. Iako je ovo ekstreman primer, kult ličnosti oko igrača pokazuje elemente religioznog obožavanja.
• Redovno prisustvovanje utakmicama slično je verskim obredima. Navijačke pesme često imaju strukturu litanija, baš kao u verskim ceremonijama.
• Stadioni se doživljavaju kao "sveta mesta", a neki delovi stadiona kao posebno značajni. Poseta stadionu mnogim navijačima predstavlja svojevrsno hodočašće.
• Šalovi, dresovi, bedževi i drugi predmeti imaju gotovo sakralnu vrednost. Stari dres sa potpisima igrača, ulaznica sa istorijske utakmice ili komad trave sa stadiona često se čuvaju kao dragocene relikvije. Poznati su slučajevi kada navijači ostavljaju šalove svog kluba na grobovima prijatelja ili članova porodice koji su bili navijači istog tima.
• Putovanja na važne utakmice imaju elemente religioznih hodočašća. Navijači često pričaju o svojim gostovanjima kao o "hodočašćima".

Navijanje je sekularna religija modernog doba. Ono zadovoljava mnoge psihološke potrebe koje su tradicionalno bile domen organizovanih religija. Pomenimo samo potrebu za pripadanjem zajednici, težnju za transcendencijom svakodnevice, potrebu za verom u nešto veće od pojedinca.

Nije retko da navijači svoju ljubav prema klubu nose i u grob. Sahrane u kovčezima u klupskim bojama i posebni pogrebnih aranžmani sa klupskim obeležjima, su česta pojava u navijačkom svetu. 

Ovi ekstremni primeri svedoče o dubokoj emotivnoj povezanosti koja prevazilazi uobičajene granice sportskog interesovanja.

Zajednica i identitet

Navijačke grupe često odražavaju šire društvene odnose, ali i pružaju alternativne modele organizacije. One predstavljaju mikrozajednice sa sopstvenom hijerarhijskom strukturom, pravilima ponašanja i sistemima vrednosti. 

Klasne dimenzije navijanja

Smatra se da je navijanje tradicionalno bilo povezano sa radničkom klasom. Stadion je dugo bio jedan od retkih prostora gde su pripadnici radničke klase mogli slobodno da izraze svoj kolektivni identitet i solidarnost. Glasno navijanje, pesme, pa čak i povremeni izlivi nasilja mogu se tumačiti kao simbolički otpor dominantnoj kulturi srednje i više klase.

U Britaniji, klasna komponenta je bila posebno izražena. Klubovi poput Vest Hema, Njukasla ili Sanderlanda tradicionalno su imali bazu navijača iz radničke klase, dok su klubovi poput Čelsija ili Arsenala privlačili više srednje klase. Međutim, komercijalizacija fudbala i rast cena ulaznica, dovodi do toga da tradicionalna radnička klasa sve teže može da priušti sebi redovno prisustvo utakmicama.

U Italiji, navijačke grupe Intera i Milana potiču iz različitih socijalnih slojeva. Inter je tradicionalno bio klub gradske elite, dok je Milan privlačio radničku klasu. Slično tome, u Španiji, Atletiko Madrid tradicionalno je privlačio navijače iz radničkih četvrti, dok je Real Madrid imao imidž "kraljevskog kluba".

Zanimljivo je da su u Jugoslaviji osamdesetih navijačke grupe često prevazilazile klasne podele, okupljajući mlade ljude različitog socijalnog porekla. U navijačkim grupama tog vremena mogao si naći i dete radnika iz predgrađa i sina lekara iz centra grada. Pripadnost klubu bila je važnija od klasne pripadnosti. Ova karakteristika se u određenoj meri zadržala i u post-jugoslovenskim društvima.

Solidarnost i socijalizacija

Pripadnost navijačkoj grupi za mnoge mlade ljude predstavljala važan korak u procesu socijalizacije i formiranja identiteta. Na stadionu se uče vrednosti poput lojalnosti, solidarnosti i zajedništva. U individualističkom i transhumanističkom svetu, tribine nude retku priliku za doživljaj kolektivnog jedinstva i pripadnosti.

U ovakvom okruženju, navijačke grupe nude ono što mladi ljudi očajnički traže, bezuslovnu pripadnost grupi, jasna pravila ponašanja i snažan kolektivni identitet.

Navijačke grupe takođe razvijaju složene mreže solidarnosti i uzajamne pomoći u teškim životnim situacijama. Organizuju humanitarne akcije i pomažu ugroženima u svojoj zajednici. Ova dimenzija navijačke kulture često ostaje nevidljiva u medijskom prostoru koji se senzacionalistički fokusira na incidente i nasilje.

Navijači kao čuvari tradicije

U eri moderne komercijalizacije fudbala, navijačke grupe često preuzimaju ulogu čuvara klupskih tradicija i vrednosti. Dok se vlasničke strukture menjaju, treneri i igrači dolaze i odlaze, navijači ostaju konstanta koja čuva i prenosi DNK kluba kroz generacije.

Kada su američki vlasnici Mančester Junajteda pokušali da klub uključe u projekat Evropske Superlige, masovni protesti navijača bili su ključni faktor u odustajanju od tog plana. Navijači su postavili jasne zahteve i očekivanja, vršeći pritisak na upravu. Na taj našin sebe su postavili kao čuvara tradicije kluba, nasuprot čisto komercijalnim interesima vlasnika.

Puno je sličnih primera i na našim prostorima. Činjenica je da su imena fudbalskih klubova nastalih u jugoslovenskoj eri nadživela su raspad Jugoslavije. 

Današnji moderni stadioni sa sedećim mestima, luksuznim ložama i VIP sektorima često se doživljavaju kao pretnja autentičnoj navijačkoj kulturi. 

Urbana topografija i navijačka kultura

Navijačka kultura ostavlja snažan pečat na urbanu topografiju gradova. Klupski grafiti, murali posvećeni legendarnim igračima ili navijačima, kafići i okupljališta navijača predstavljaju deo  urbane prepoznatljivosti. Ovakve posebnosti čine vidljive tragove navijačkog prisustva u urbanom prostoru.

U Beogradu, zidovi u pojedinim četvrtima jasno pokazuju koja je "teritorija" Zvezdinih, a koja Partizanovih navijača. U Splitu i čitavoj Dalmaciji, vidljivi su simboli Hajduka i Torcide. U Zagrebu, grafiti Bad Blue Boysa deo su urbanog identiteta grada.

Navijački grafiti nisu samo oznake pripadnosti i teritorije. Oni su složeni vizuelni jezik koji komunicira vrednosti, stavove i poruke odrežene navijačke zajednice. Grafiti su važan element navijačke kulture i komunikacije, bilo da se radi o jednostavnim klupskim simbolima, kompleksnim muralima ili političkim parolama,

Kafići i drugi prostori gde se navijači okupljaju takođe su važan deo urbane geografije. To su mesta koja funkcionišu kao neformalni štabovi navijačkih grupa i važne tačke njihovog društvenog života.

Globalizacija i komercijalizacija

Savremeni fudbal odavno je duboko uronio u dve velike transformacije koje značajno utiču na navijačku kulturu – globalizaciju i komercijalizaciju. Ove promene donose nove obrasce ponašanja i navijanja na stadionima, ali i probleme za tradicionalne navijačke vrednosti.

Od lokalnog do globalnog

Nekada su navijačke grupe bile duboko ukorenjene u lokalne zajednice. Navijalo se za klub iz svog grada ili kvarta. Danas, najveći svetski klubovi imaju navijače širom planete. Mančester Junajted ima organizovane navijačke klubove u više od 200 zemalja, a istraživanja pokazuju da u Aziji ima više pratilaca Reala i Barselone nego u Španiji.

Ova globalizacija navijačke baze donosi nove dinamike. Tzv. eksteritorijalni navijači mogu biti jednako strastveni u svojoj podršci, ali je njihovo iskustvo navijanja suštinski drugačije. Oni uglavnom prate medije i retko ili nikad ne prisustvuju utakmicama uživo. Njihova veza sa klubom često se formira kroz marketinške aktivnosti i medijske prezentacije.

U našem je region posebno zanimljiv fenomen tzv. dijaspora navijača. To su ljudi koji su napustili svoje gradove ili države zbog ekonomskih razloga ili ratnih dešavanja, ali istrajno pokušavaju da održe vezu sa klubom za koji navijaju. U tom smislu oni osnivaju navijačke klubove u zemljama gde žive i organizuju gledanje utakmica. Vrlo često putuju i hiljadama kilometara na važne mečeve svojih klubova.

Komercijalizacija

Paralelno sa globalizacijom, kao neraskidivi deo istog procesa, događa se intenzivna komercijalizacija fudbala. Ova transformacija donosi brojne izazove za tradicionalnu navijačku kulturu:

• Moderni fudbal postaje sve manje dostupan pripadnicima radničke klase koji su tradicionalno činili jezgro navijačke podrške. U Premier ligi, cene ulaznica porasle su u poslednje tri decenije, daleko iznad stope inflacije.
• Novi stadioni sa isključivo sedećim mestima, VIP lože i korporativna ulaganja menjaju demografiju publike i atmosferu na utakmicama.
• Termini odigravanja utakmica sve više se određuju prema potrebama TV emitera, a ne navijača koji putuju na utakmice.
• Klubovi komercijalizuju elemente navijačke kulture kroz oficijelne proizvode, pretvarajući simbole otpora i autentičnosti u robu široke potrošnje.

Klubovi polako prestaju biti društvene institucije duboko povezane sa lokalnim zajednicama. Sve ređe se mogu naslutiti tradicionalne veze kluba i grada, što mnoge tradicionalne navijačke grupe žele vratiti u izvorni oblik.

Zaključak: Navijačka subkultura – paralelni sistem

Navijačka subkultura predstavlja izuzetno kompleksan društveni fenomen. On daleko prevazilazi okvire sportskih događaja. Radi se o pravoj paralelnoj društvenoj stvarnosti koja se nameće sopstvenim sistemom vrednosti, hijerarhijom, ritualima i simbolima. Za milione mladih širom sveta navijačka subkultura čini ključnu komponentu njihovog identiteta.

Navijačka kultura često reflektuje šire društvene odnose, posebno klasne i identitetske dimenzije. Istovremeno, ona nudi alternativne modele organizacije i pripadnosti. Za mlade ljude ona predstavlja važan mehanizam socijalizacije. Navijački uzusi ih vrednostima poput lojalnosti i solidarnosti.

U eri intenzivne komercijalizacije i globalizacije fudbala posebno je važna pozicija navijača kao čuvara tradicije i autentičnosti klubova. Navijači treba da ostanu konstanta koja čuva DNK kluba, dok se vlasnici, treneri i igrači menjaju. 

Upravo ovi procesi globalizacije i komercijalizacije predstavljaju najveće probleme za tradicionalnu navijačku kulturu, ali i sport uopšte, jer sport ne može biti sam sebi svrha. Niti je nastao niti može opstati bez poštovanja interakcije.

Navijačka subkultura ostavlja neizbrisiv trag i u urbanoj topografiji gradova, kroz grafite, murale i specifična mesta okupljanja, dodatno potvrđujući svoju ulogu u širem društvenom kontekstu.

Ovaj fenomen, koji se često pojednostavljeno prikazuje u javnosti, zaslužuje ozbiljnu pažnju. On je važan element savremenog društva koji nam mnogo govori o ljudskoj potrebi za pripadanjem, identitetom i kolektivnim iskustvom.