Duga devetka Lige 1

Da bi bio tu gde sada jeste, morao je da bude strpljiv, otporan i odlučan. Morao je da se spusti ne jedan, deluje ni dva, već čak nekoliko koraka. Probao je stidljivo da se nametne u podrumu argentinskog fudbala, ali tamo, u domovini, nije dobio šansu ni da se pojavi na nekom višem nivou. Zato je odlučio da prihvati izazov reflektora sa Starog kontinenta, svestan da oni ne pokazuju put do najvećih svetskih pozornica već samo onaj koji vodi u suteren. Eventualno do prizemlja, krivudavim stepenicama. Rizikovao je. Delovalo je da se taj rizik neće isplatiti, jer je menjao starosne kategorije u redovima novog poslodavca, a pomaka nije bilo. Ili ga nije bilo dovoljno. Istina, uspeo je na severu Španije da se domogne prvog razreda evropskog fudbala, ali je i to bilo kratkog daha. Svoja 222 minuta na terenu u Primeri rasporedio je na osam mečeva, a ona glavna statistička kategorija za napadače ostala je na nuli. Znao je da ne sme sebi da dozvoli da doživi sudbinu oca i rano završi karijeru.

I tu počinje njegova bajka. Tek kada je avgusta prošle godine promenio provinciju u Španiji, iako se pomerio tek 40 kilometara, krenuo je uzbrdo. I nije se obazirao ni na šta. Radio je na sebi, dodao osam kilograma mišićne mase i počeo da ostvaruje ono što mu je glavni zadatak – da postiže golove. U Segundi ih je upisao 20, u baražu za mesto u višem rangu još jedan – ako se ne sećate, pitajte novog selektora fudbalske reprezentacije Srbije, što je bilo dovoljno da kupi kartu za istok Francuske. Tamo gde su pre nekoliko godina načinili zaokret od 180 stepeni i odlučili da ulažu u mlade i neafirmisane talente, doduše uz obilatu pomoć starijeg brata iz Londona, pronašao je svoj mir. Sada je na vrhu liste strelaca Lige 1 sa devet golova u deset utakmica, a umeće je potvrdio i u jedinom meču u karijeri u ligaškoj fazi nekog evropskog takmičenja. Ako ste i to zaboravili, raspitajte se kod golmana Jagjelonije.

Visok 190 centimetara i težak 83 kilograma, Hoakin Paničeli ima konstituciju modernog napadača. Dovoljno visok da dobije vazdušni duel i sa članovima klupskog šampiona Evrope, dovoljno spretan sa loptom da se snađe i protiv starijih i iskusnijih od sebe, dovoljno brz da svima njima umakne kada je to neophodno, dovoljno zreo da ga sat vremena na klupi u meču Lige konferencija ne spusti već podigne i dovoljno vispren da to demonstrira posle samo 18 minuta na terenu. Toliko mu je vremena bilo dovoljno da makazicama donese bod svom Strazburu. A do tog je Strazbura morao preko fudbalskih Alpa.

Hoakin je rođen u Kordobi, a u detinjstvu je imao samo jedan san – da ostvari ono što njegov otac nije. Herman, glava porodice Paničeli, bio je vezista sa jasno izraženim ofanzivnim karakteristikama, ali je iz rodne Argentine najdalje dobacio do komšijske Bolivije. Istina, taj boravak u Blumingu i posebno Strongestu nije prošao neopaženo, a ostalo je zapisano da je za ovaj potonji postigao i tri pogotka u Kupu Libertadores. Partije u La Pazu, tamo gde je vazduh ređi, a noge teže za trčanje, preporučile su ga za poziv iz River Plejta. Taj poziv je čekao od detinjstva pa je leta 1988. pomislio da je ostvario san. Imao je 24 godine i pred sobom debi za omiljeni klub. Ipak, nije ga dočekao zbog povrede kolena. I nikad više iz tog istog razloga nije zaigrao na vrhunskom nivou. A iz istog tog razloga u domovini je postao cenjeni pisac, uglavnom na temu fudbala. To je tema za neku drugu priču.

Nakon tumaranja sa dečacima u Rasingu i Atalaji iz rodnog grada i Belgranu, Hoakin je oprobao sreću u Boki Juniors, ali ništa više od nekoliko treninga sa vršnjacima u žuto-plavoj opremi nije dobio. Imao je 18 godina i već je počeo da sumnja u svoje kvalitete. Ipak, pridružio se akademiji River Plejta i sa pozicije plejmejkera prešao u kopačke centarfora. Prvi korak je načinjen. Naredne je pravio u opremi B tima, za koji je postigao 17 golova u 60 utakmica. Nije nešto, ali nije da se baš ništa nije ni dešavalo. Bio je najbolji strelac rezervnog tima, ali to nije bilo dovoljno da potpiše profesionalni ugovor. Odlaskom Marsela Galjarda i dolaskom Martina Demikelisa postalo mu je jasno da će, kao i njegov otac, morati da napusti Buenos Ajres bez zvanične promocije na Monumentalu.

Januara 2023. odlučio je da se otisne preko Atlantika. Potpisao je za Alaves, nije imao jezičku barijeru i nadao se najboljem. Ipak, slabo koleno u familiji opet je popustilo, zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata bio je na pauzi od 185 dana. I fizički i mentalno preporodio se na pozajmici u Mirandesu. Proradio je njegov golgeterski instinkt, a to su primetili u gradu koji je sedište Evropskog parlamenta. Ili su primetili u “centrali” pa ga samo poslali na granicu Francuske i Nemačke. Nevažno je. Važno je da su, ako se po jutru dan poznaje, napravili odličan posao.

Za njegov transfer izdvojili su 16,5, od čega su Riveru pripala 3,2 miliona evra, a ugovor je važeći do leta 2030. godine. Po dva puta je pogodio protiv Anžea i, što je mnogo važnije, protiv Pari Sen Žermena. Bio je strelac u svakoj od prethodnih pet zvaničnih utakmica i predstavio se makazicama u Ligi konferencija protiv Jagjelonije. Sve to evidentirali su ljubitelji fudbala u domovini pa su društvene mreže u Argentini ispunjene zahtevima koji su upućeni selektoru Lionelu Skaloniju da ga uvrsti u tim za Svetsko prvenstvo naredne godine.

- Sanjam da igram za nacionalni tim jer je to najbolja stvar koja postoji. Ipak, moram prvo u Strazburu da se pokažem pošto je to jedini ispravan put. Znam da dobre stvari dolaze kada ste strpljivi i vredno radite – skroman je Hoakin.

Pojedini navijači u Francuskoj smatraju da ima inteligenciju Karima Benzeme, neke druge zbog dominacije u vazduhu podseća na Olivijea Žirua, ali su svi saglasni da pokazuje radnu brzinu čoveka koji je predugo čekao svoju šansu. I sada uživa u plodovima svog rada.