Generacija koja će sve naplatiti

Francuska, Španija, Argentina, Brazil, Engleska. Spisak favorita ili kandidata za vrh na Mundijalu u raznim analizama mogao bi se svesti na tri, pet ili deset imena. Ipak, ne bude uvek onako kako se nameće uoči prvenstva, dese se neka iznenađenja i neočekivani rezultati. Kao recimo Maroko 2022. u Kataru, kada je došao do polufinala i četvrtog mesta. Hrvatska je 2018. igrala finale, a četiri godine kasnije osvojila je bronzu. Mogu li do treće uzastopne medalje na Mundijalu teško je reći, međutim u krugu reprezentacija koje niko ne svrstava u sami vrh, a mogle bi tu lako da završe, nalazi se Norveška.

I sada, da li je Norveška najveći potencijalni „dark horse” turnira i može li uopšte tu da se svrsta? Po imenima igrača verovatno ne, ali po istoriji i poslednjim decenijama reprezentativnog fudbala sigurno da. Ekipa sa severa Evrope propustila je poslednjih šest prvenstava i to je dovoljan razlog da ipak postoji određena doza sumnje kako bi Norvežani mogli da prođu na predstojećem takmičenju. Ipak, obrni okreni, kada se pogleda spisak igrača koje imaju u sastavu, jeza bi mogla da prođe svakom rivalu kroz kosti. Samo Haland pa je dosta, a ne još Serlot, Edegor i Strand Larsen.

I zaista, napad Norveške je najjači argument za priču o potencijalno najvećem iznenađenju na Mundijalu. Tu leži osnovna snaga tima Solbakena, koji je kao selektor konačno posložio sve kockice kako treba. Napadač Mančester Sitija imao je golgeterski sjajnu sezonu i u dobrom je ritmu. A posebno je raspoložen u poslednje vreme kada nosi dres sa grbom svoje države. Imao je neverovatan učinak u kvalifikacijama za Mundijal. Na osam utakmica dao je 16 golova, odnosno dva po meču u proseku. Tako su Norvežani prilično lako protutnjali kroz grupu sa Italijom, Izraelom, Estonijom i Moldavijom.

Haland tek treba da uđe u najbolje fudbalske godine. U julu će napuniti 26 godina i ovaj Mundijal mogao bi da bude kruna njegove dosadašnje karijere. Čekao je dugo da zaigra na najvećoj smotri reprezentacija i sada je sigurno izuzetno motivisan, baš kao i čitava selekcija, koja je godinama viđena kao ozbiljan potencijal. Niko je nije želeo za rivala u kvalifikacijama, a opet je nije bilo na velikim takmičenjima, jer osim šest svetskih prvenstava, propustili su i šest evropskih.

Nije Haland jedini adut u napadu. Norvežani nekako u poslednje vreme kao na traci izbacuju napadače sličnog profila. Kada stanu jedan do drugog Haland, Serlot i Strand Larsen, izgledaju impozantno, pre svega pojavom i fizičkim predispozicijama. Moderni Vikinzi, tako da ih okarakterišemo. I onda u najavi bilo koje utakmice u kojoj je Norveška akter, punu pažnju rivala upravo moraju da dobiju Haland i momci iz napada.

Serlot je takođe bio odličan ove sezone. Imao je ozbiljnu ulogu kod Simeonea u Atletiku. Nije se nadavao golova kao Haland, ali nije ni igrao toliko kao kolega iz reprezentacije. Uglavnom, dobacio je i on do više od 20 golova u sezoni. U Solbakenovoj postavci, koja je generalno ofanzivna, uvek ima mesta za dva napadača od pomenute trojice. Koliko god nekada izgledalo da je to na papiru opšta kolizija, u praksi daje rezultate. U poslednjem prijateljskom meču sa Švedskom počeli su Strand Larsen i Serlot. Prvi je dao dva gola za poluvreme. I nije Strand Larsen ništa manje ubojit kada ima svoj dan. Mogao bi da bude zlatni džoker za Solbakena, jer se ipak očekuje da Serlot bude prvi izbor uz Halanda. Larsen je Halandovo godište i do sada je imao dvocifrene učinke u timovima poput Groningena, Selte i Vulvsa, a zimus je prešao u Kristal Palas.

Ako će Solbaken igrati sa dvojicom napred, onda je uloga veznog reda posebno važna. Iako će Serlot sigurno imati i defanzivne zadatke, vezni red morao bi da bude utegnut do maksimuma u postavci sa dvojicom napadača. A jedan u veznom redu mora biti kapiten, Martin Edegor. Momak koji je osvojio Premijer ligu i igrao finale Lige šampiona. I za njega će Mundijal biti ispit zrelosti, jer je davno bio dete o kojem je pričala Evropa, a odavno je i kapiten nacionalnog tima. Edegor je jedan od tehnički najpismenijih igrača na Mundijalu i sigurno je da će mnogi napadi Norveške počinjati iz njegovog poseda. Edegor je po vokaciji ofanzivni vezista i Solbaken će morati da mu pronađe novog Deklana Rajsa u selekciji kako bi kapiten dobio više slobode u distribuciji lopte ka napadačima, odnosno kako bi imao više prostora za progresivnu igru.

A Edegorove lopte, osim po dubini ka Halandu, Serlotu i Larsenu, imaće sigurno i oči ka krilima. Jer i tu je Norveška izuzetno potentna. Antonio Nusa i Oskar Bob predstavljaju jedan od najdinamičnijih krilnih parova na prvenstvu. S tim što uloga Oskara Boba može biti i drugačija. Skoro čitavu karijeru do sada proveo je kod Pepa Gvardiole pa se njegova polivalentnost ne dovodi u pitanje. Može podjednako biti opasan i u sredini i na boku. Bob i Nusa bili su starteri protiv Švedske pre nekoliko dana, a Nusa se upisao i u strelce. Zanimljiv momenat u veznom redu Norveške mogao bi da bude izlazak nekog od pomenute dvojice i jačanje bloka iza Edegora, koji bi potencijalno mogao da ode i poludesno. Jer u ofanzivnim akcijama Norvežana očekujte obilato učešće desnog beka Rajersona, ofanzivno možda i najproduktivnijeg beka u Evropi tokom prethodne sezone. Samo u Bundesligi imao je neverovatnih 15 asistencija. I tu dolazimo do važnosti uloge Martina Edegora i toga hoće li Solbaken gurnuti dva krila ili samo jedno. Zavisiće sigurno i od rivala.

Ako bi Edegor glumio neko polukrilo i ulaskom u sredinu otvarao prostor na desnom boku za ubacivanja Rajersona, onda bismo verovatno na sredini gledali dva trkački jaka igrača poput Aursnesa i Bergea. Njih dvojica nameću se kao najlogičnija rešenja za čuvare leđa kapitenu. U nekoj ofanzivnijoj varijanti možda ostane samo jedan, to će proceniti Solbaken.

Norveška Mundijal otvara utakmicom sa Irakom. Na papiru su favoriti, ali Irak je nedavno odigrao nerešeno sa Španijom. I generalno, na Mundijalu nema lakih utakmica, jer svi koji su došli spremni su da fudbalski poginu za nacionalni dres. Možda je Norveška dobila i najbolji raspored u grupi. Jer nakon Iraka igraće sa Senegalom i možda biti u prilici da uoči meča sa Francuskom u poslednjem kolu obezbedi plasman u narednu rundu. Duel sa afričkom selekcijom biće sve samo ne lak, a o Francuzima je suvišno pričati. Ova grupa miriše na jednu od onih koja će dati tri ekipe za nokaut fazu.

Sa čim bi Norvežani mogli da budu zadovoljni? Za početak, opet su tu. Prvi put od 1998. na Mundijalu, a premijerno od 2000. na velikom takmičenju. Generacija koja obećava, ima talenta, individualno i kolektivno. Ima i iskusnog selektora koji je dominantno odradio kvalifikacioni ciklus. Norveška je ofanzivno jedna od najboljih ekipa na Mundijalu, a ako pronađu balans, pre svega u poslednjoj liniji, nebo je granica.

Ako bismo morali da tipujemo ko će biti iznenađenje turnira, neka to bude selekcija Norveške.