Grof i Vardar deluju kao dobra kombinacija

Kada bismo postavili pitanje ko je najbolji crnogorski trener od 2006. pa do danas, najviše uspeha po onom glavnom parametru, osvojenim trofejima, imao je Nebojša Jovović, o kojem možemo govoriti kao o nekrunisanom kralju Bliskog istoka. Veliko internacionalno iskustvo ima i Željko Petrović, koji je, što samostalno, što kao član stručnog štaba, bio u mnogobrojnim klubovima. Ipak, postoji i jedna grupa koja bi tvrdila da je najbolji crnogorski trener u poslednjih 20 godina Miodrag Grof Božović. Šampion sa Crvenom zvezdom, ima Kup Rusije sa Rostovom. Božović je svojevremeno bio jedan od najcenjenijih trenera u najvećoj zemlji na svetu. I to jeste dobar argument kada se priča o tome ko je najbolji.

Božovićeva karijera u poslednje vreme malo je usporila. Ono što je trebalo da bude veliki povratak u svoj grad ispalo je izuzetno loše iskustvo. Kada je krajem prošlog decembra predstavljen kao novi šef struke u FK Budućnost, mnogi su ga dočekali kao mesiju, čoveka koji ima autoritet i iskustvo da ispravi „krive Drine“ podgoričkog kluba. Nakon toliko godina u inostranstvu Božović teško da je mogao očekivati sve situacije koje su bile tako karakteristične za Budućnost poslednjih godinu i kusur dana. Ubrzo nakon pobede u derbiju nad Sutjeskom i dovođenja 11 novih igrača, za Božovića je sve otišlo po zlu, pa nije uspeo da završi sezonu, tj. u klubu je ostao tek par meseci, bez ikakvog rezultata.

U tom periodu mediji su pisali o Božovićevim poslovnim poduhvatima, odnosno prodaji nekretnina, pa se javila slika u kojoj možda više i nema motiva da se bavi trenerskim poslom. Ne samo zbog prodaje zgrade već i zbog zaista uspešne karijere koja je mogla da prođe i bez ovog povratničkog mandata u Podgorici, koji je mogao da iskrivi sliku o njemu kao treneru. Ipak, da u Božovićevom trenerskom arsenalu ima još municije jasno je u poslednje vreme, tj. tokom prethodna dva meseca. Početkom septembra Božović je predstavljen u novom klubu. Ostao je u regionu, samo je otišao malo južnije, u prestonicu Severne Makedonije, Skoplje. Vardar ga je dočekao raširenih ruku. Probudio je Božović u gradu taman istu ambiciju i želju kao nedavno u Podgorici, samo što su sada rezultati potpuno drugačiji. Nije fudbal najbolji severnomakedonski proizvod, pogotovo klupski, ali Vardar jeste veliki klub koji zaslužuje da bude u vrhu i samim tim potreban mu je veliki trener. Za standarde tamošnjeg fudbala, Božović je ozbiljna fudbalska faca.

U šampionatu Severne Makedonije odigrano je 11 kola. Vardar je trenutno treći sa 21 bodom, tri manje od Škendije i dva od Struge. A baš u subotu desio se veliki derbi sa Škendijom. I nije bilo pobednika, a ni golova. U najavi meča Božovićev rival bio je favorit, pa bi mogli biti zadovoljni u Vardaru osvojenim bodom. I to su zapravo rivali od kojih se očekuje da i ove godine vode borbu za šampionski trofej koji brani upravo Božovićev tim. A staro je pravilo da je teže odbraniti naslov najboljeg nego ga osvojiti. A upravo ova poslednja titula predstavlja veliki povratak Vardara, koji je u sezoni 20/21 uspeo čak i da ispadne iz lige, koliko god to nestvarno zvučalo. Jer samo sezonu ranije bili su šampioni, a četiri godine pre toga igrali su grupnu fazu Lige Evrope, nakon što su eliminisali veliki Fenerbahče. Mnogo toga desilo se u velikanu iz Skoplja poslednjih godina, ali sada je opet tu, u vrhu.

Vardarova sezona počela je nastupom u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Na arenu „Toše Proeski“ stigao je finski KUPS i šokirao sve prisutne trijumfom od 2:0. Pokušali su da se vrate u revanšu, čak i pobedili 3:2, ali to nije bilo dovoljno. Sličan scenario viđen je i u nastavku evropske priče, u Ligi konferencija. Vardar se namerio na letonsku Rigu i prošao kao bos po trnju. Poraz kod kuće 3:2, potom pobeda u Letoniji 2:1, otišlo se u produžetke u kojima su primili čak četiri gola, a trener Fabijan je pocrveneo. Znalo se da je Argentinac nakon svega blizu kraja svoje misije u Skoplju, koja je trajala baš kratko, svega šest utakmica. Da sve bude loše po Vardar, ove sezone su šampionat otvorili sa dva poraza. Bilo je vreme da se nešto promeni, a ta promena došla je u liku i delu Miodraga Božovića. Otkad je došao Grof, sve je krenulo nabolje. Šok-terapija dala je rezultat, klub ne zna za poraz, upisano je nekoliko pobeda, uz pomenuti remi u derbiju. To je bilo dovoljno da Vardar bude u vrhu, a da Božović dobije aplauze za urađeno.

Vardar je u trenerskom smislu imao stabilnost u poslednje dve godine, koliko je klub sa klupe predvodio Goce Sedloski, čovek kojem je pošlo za rukom da vrati titulu u Skoplje. Ipak, njegov angažman na mestu selektora Severne Makedonije značio je i rastanak sa klubom. Na tom primeru videlo se da stabilnost na klupi dosta znači, pa se u Vardaru nadaju da bi isto mogli da dožive sa Božovićem. Kada je u pitanju igrački kadar kojim raspolaže nekadašnji trener Zvezde, ima tu poznatih regionalnih imena. Jedan od najboljih igrača tamošnjeg šampionata je Goran Zakarić, nekadašnji fudbaler Partizana i sarajevskog Željezničara. Božović ima u ekipi i jednog starog poznanika iz Beograda. U pitanju je David Babunski, Barsin đak koji nikada nije uspeo da napravi značajniji iskorak van regionalnih okvira. Tu je i iskusni Boban Nikolov, koji je svojevremeno stigao i do dresa Lećea. Božović ima finu ekipu na raspolaganju i za očekivati je da bude konkurentan do kraja u borbi za odbranu naslova.

I Božoviću bi u ovoj fazi karijere možda najviše prijala stabilnost, s obzirom na to da je poslednjih godina nije previše imao. Za sada je napravio razliku i uneo promenu, ali sudiće mu se sigurno već na zimskoj pauzi. Ako sve bude kako treba, imaće priliku da dodatno ojača ekipu, samo da ne ponovi transfer poteze iz podgoričke Budućnosti i sve će biti kako treba.