I Makedonci bi na Mundijal

Nešto se dešava vo Skopje. Vo fudbalsko Skopje. Tamo gde deluje da je Sunce najjače sijalo vo Jugoslavija i gde Vardar podno Dušanovog mosta deli glavni grad na dva dela, ali i gde nacionalni fudbalski tim čeka rivale na stadionu koji nosi ime nekadašnjeg vrsnog muzičara. Kada je zbog spora oko naziva države između Makedonaca i Grka, dom fudbalskih reprezentativaca morao da promeni ime doneta je odluka da Filipa II Makedonskog u nazivu Nacionalne Arene zameni Todor Toše Proeski, pop ikona iz Kruševa, koji nas je tragično napustio u svojoj 26. godini. Jednostavno, predloga iz sveta fudbala nije bilo. Valjda je to pokazatelj kakvu istoriju na travnatom terenu imaju Makedonci. Ili su je bar imali do tog aprila 2019. Jer, u godinama koje su usledile nešto se, ipak, dešavalo. I opet se dešava.

Predvođeni selektorom Igorom Angelovskim, Severnomakedonci – uf, kako ne vole kada ih oslovljavaju prefiksom koji pokazuje određenu stranu sveta, zaigrali su na onom prvenstvu Evrope koje je u nazivu imalo 2020, a odigrano je 2021. godine. Zbog korona virusa. I rezultatski se nisu proslavili jer su u konkurenciji Austrije, Ukrajine i Holandije, baš tim redom, beležili poraz za porazom. Međutim, ti i takvi porazi nisu smatrani klasičnim neuspesima, jer je bilo najvažnije da su se Makedonci, konačno, domogli nekog velikog takmičenja. Istina, Angelovski je po okončanju tog takmičenja napustio mesto selektora – kasnije je imao dva rezultatski neuspešna pokušaja da se vrati klupskom fudbalu, a na njegovo mesto stigao je dotadašnji selektor mlade reprezentacije Blagoja Milevski. Reklo bi se da je sled prilikom izbora bio ispoštovan do kraja.

Sa njim kao predvodnikom sa klupe, Makedonci su ostvarili rezultatski minimalnu, ali istovremeno i istorijski maksimalnu pobedu u sred Palerma nad selekcijom Italije zbog čega ga poraz u finalu baraža za odlazak na šampionat sveta od Portugala pet dana kasnije u Lisabonu, nije skupo koštao. Kvalifikacije za prethodno Evropsko prvenstvo nisu prošle slavno jer je konkurencija bila žestoka (Engleska, Italija, Ukrajina), ali kada su u martu i junu prošle godine nanizani remi i tri poraza u pripremnim utakmicama izgledalo je da su nekadašnjem polazniku Zvezdine fudbalske škole dani odbrojani. Ipak, čelnici Saveza sa Bulevara antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije pružili su mu još jednu šansu, a on ju je oberučke zgrabio.

Makedonci su se prošetali kroz “C” razred Lige nacija i pokazali da ne pripadaju tom društvu, a onda su u istom ritmu nastavili i u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo na kojem će nastupiti čak 48 reperezentacija sledeće godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. Doduše, sa malo više remija i sa malo manje pobeda, ali opet bez poraza, što niz bez neuspeha u takmičarskim utakmicama čini najdužim u istoriji loptanja na ovim prostorima. Makedonci nisu izgubili u prethodnih 14 zvaničnih mečeva, uključujući tu i duele sa Engleskom, Velsom i dva puta Belgijom, a ako tu seriju nastave i u Kardifu u utorak imaće bolju polaznu osnovu za plasman na Mundijal kroz baraž. I tu dolazimo do suštine priče.

Makedonci su već kroz pomenutu Ligu nacija obezbedili mesto u plej-ofu, ali bi, bar na papiru, u slučaju remija ili pobede nad Velsom na kraju kvalifikacija, put na šampionat sveta mogli da traže preko lakšeg protivnika. I zato im je važno da se pregrupišu na pravi način i pokažu da rezultati u prethodnih malo više od godinu dana nisu slučajnost. Činjenica je da se nisu proslavili na “Tošetu” protiv Kazahstana pre mesec dana, kada ih je magijom iz slobodnog udarca spasio kapiten Enis Bardi, mada bi opravdanje za nešto slabiju partiju mogli da dobiju zbog junačkog remija u Gentu samo tri dana ranije. Ako rezultat protiv Velsa bude pozitivan, tačnije ako ne bude negativan, niko se neće ni sećati da je generalna proba protiv Letonije u pripremnom meču prošla prilično neslavno (0:0), jer se u šestom odmeravanju snaga ovih reprezentacija prvi put dogodilo da ne pobede – Makedonci. Neka bude da je Milevski dobro sakrio karte pred meč odluke.     

Pred taj, poslednji okršaj u J grupi, Makedonci imaju za pet pogodaka bolju gol-razliku od Velšana što im ostavlja mogućnost i da remijem ostvare cilj pošto su do sada obe selekcije sakupile po 13 bodova. Takav bodovni učinak daje im pravo da se nadaju, čak, i direktnom plasmanu na Mundijal, ali je za to potrebno da se dogodi pravo fudbalsko čudo. Pobednik duela u Kardifu, ako ga uopšte bude bilo, preskočiće Belgijance na tabeli samo ako oni izgube u istom terminu kod kuće od Lihtenšatjna. Od Lihtenštajna koji je bez bodova i sa gol-razlikom 0:24 na dnu tabele. E, toliko su realne šanse Makedonaca i Velšana da već kroz dva dana viziraju pasoše za put “preko bare”.

I u pomenutoj Ligi nacija, ali i sada u kvalifikacijama za šampionat sveta, Milevski se susretao sa ozbiljnim problemom, koji se ogledao u tome da pojedini igrači nisu imali utakmice na klupskom nivou. Bio je to slučaj sa Ezgjanom Alioskim i Darkom Velkoskim, sada Stole Dimitrievski gotovo da uopšte ne brani za Valensiju, a Aleksandar Trajkovski – junak one velike pobede na “Rencu Barberi” – nema klub, ali to ne remeti mnogo planove selektora. Sve njih Milevski dobro poznaje i redovno ih je pozivao, odnosno još ih poziva za nastup u dresu sa državnim grbom. Uspeo je da stvori homogenu ekipu u kojoj svako zna svoje zaduženje i niko ni ne pokušava da se sakrije iza lucidnosti Eljifa Elmasa ili kreativnosti pomenutog Bardija. A baš od raspoloženja njih dvojice u utorak uveče, moglo bi da zavisi i raspoloženje svih Makedonaca. Martovski baraž je u džepu, igra se za jaču kartu na talonu.