Šestorka na nuli

Najbolji evropski fudbaleri ili bar oni koji su trenutno najbolji u svojim zemljama, zbog čega su deo nacionalnih timova, vratili su se klupskim obavezama. Nikada duža pauza od gotovo tri nedelje približila se kraju pa ćemo se i mi, već od petka, vratiti na „fabrička“ podešavanja i opet pratiti šta naši omiljeni klubovi rade u borbi za bodove.

Daleko od toga da smo ovih nepunih 20 dana odmarali od fudbala. Naprotiv. Gledali smo sve te svoje junake u opremi sa nacionalnim obeležjima kako pokušavaju da usreće čitavu naciju. Neki su imali puno uspeha na tom putu mada je, kao i uvek, bilo i onih koji su u ovom septembarsko-oktobarskom „prozoru“ razočarali. I igrom i rezultatima.

Evropske reprezentacije, njih 54, razvrstane su u četiri grupe Lige nacija, shodno rezultatima u prethodnom izdanju ovog takmičenja. Međutim, na osnovu učinka (bar) šest selekcija jasno je da one kvalitetom ne pripadaju aktuelnom razredu, već da im je mesto (bar) jedan stepenik niže. Uzorak od oko 400 minuta sa sudijskim nadoknadama dovoljan je da se donese takav sud.

Srbija je podbacila u svom drugom učešću u evropskoj eliti, ali i pored toga nije najgora u A Ligi nacija. Bez bodova su, za sada, ostale i Češka i Turska, a „orlovi“ su zbog nešto bolje gol-razlike i promenjenog sistema takmičenja na poziciji sa koje se ide u doigravanje. Da li će tamo i ostati saznaćemo u novembru, kada bi tim Veljka Paunovića, koji će i nakon šest uzastopnih poraza (gotovo sigurno) i tada biti na istoj poziciji, morao da „otkine“ koji bod Nemcima i/li Grcima.

Svoje mesto sigurno će, bar do narednih izazova, sačuvati i selektor Češke Santi Denija, koji je prošlog leta zamenio Miroslava Koubeka nakon što se reprezentacija vratila sa Svetskog prvenstva samo sa jednim osvojenim bodom i to u konkurenciji Južne Koreje, Južne Afrike i Meksika. Sada su rivali znatno teži pa je u odmeravanjima snaga sa Hrvatskom, Španijom i dva puta Engleskom ostala kratkih rukava. Zanimljivo je da je pre četiri godine, u svom jedinom prethodnom učešću u društvu najboljih, četiri boda osvojila u uvodne dve runde nakon čega je nanizala četiri neuspeha i ekspresno skliznula u drugu ligu. U novembru ćemo videti da li je sada spremna da „okrene“ taj proces.

Česi su rez na klupi napravili nakon razočaranja na Mundijalu, kada su obavezali Deniju na dvogodišnju vernost. On je 15 godina radio u sistemu Fudbalskog saveza Španije, što mu je svakako bila i glavna preporuka. Učestvovao je u stvaranju brojnih bivših i aktuelnih reprezentativaca „crvene furije“, a po stupanju na novu dužnost priključio je svom stručnom štabu nekadašnjeg saigrača iz madridskog Atletika i ljubimca navijača iz one najbolje generacije češkog fudbala Radeka Bejbla, koji je takođe dosadašnju karijeru trenera gradio isključivo u mlađim kategorijama.

Upravo ta činjenica jasan je pokazatelj da je španski stručnjak stupio na ovaj zadatak sa višim ciljem: da promoviše mlade snage koje će u (bliskoj) budućnosti vratiti Češku u vrh evropskog fudbala. Denija je prilično promenio sastav u odnosu na onaj koji je bio aktuelan na Mundijalu i u svakoj liniji tima predstavio po nekoliko novajlija. U domaćoj javnosti preovladava mišljenje da sada nije bilo pozitivnih rezultata više zbog neuigranosti još nespremnih Čeha za ideje koje Denija želi da implementira nego li zbog kvaliteta rivala, koji nije upitan.

Takav pristup mogao bi nekadašnje vicešampione Evrope vrlo brzo da podigne na FIFA rang listi, na kojoj su tek drugi put u istoriji i prvi put još od septembra 2017. godine plasirani ispod 50. mesta. Prvi inostrani stručnjak u istoriji nacionalnog tima nije došao da bi njegova ekipa bila ispod proseka, a za nešto više potrebno je vreme, koje će sasvim sigurno i dobiti.

Dijametralno suprotna situacija je u reprezentaciji Turske nakon što su se porazi u Ligi nacija nadovezali na očajno izdanje na šampionatu sveta. Zenit selektora Vinćenca Montele na ovom mestu je, očito, prošao pa mu se uveliko traži zamena, ali i način na koji će mu biti isplaćeno gotovo milion evra, koliko mu pripada po slovu ugovora važećeg do sredine 2028. godine.

Zaradio je italijanski stručnjak svaki cent tog iznosa jer je vodio Turke, prvi put u njihovoj istoriji, do četvrtfinala prethodnog šampionata Evrope pre nego što ih je uveo u A Ligu nacija. Međutim, sada su loši nastupi na Mundijalu samo preslikani u mečevima sa Francuskom, Italijom i Belgijom pa je razlaz, čini se, neminovan. Uz to, novajlije u reprezentaciji nisu baš u cvetu mladosti što navodi na zaključak da Montela i Turska nemaju više šta da ponude jedno drugom u braku iz interesa.

Možda najveće razočaranje od svih evropskih selekcija u ovom reprezentativnom terminu predstavlja Rumunija, koja nije uspela da osvoji nijedan jedini bod u utakmicama sa Švedskom, Bosnom i Hercegovinom i Poljskom u B Ligi nacija. Sigurno je da posebno boli poraz u Varšavi od čak 6:0, koji je ogolio sve probleme u selekciji koju, posle 25 godina, opet vodi George Hadži. Možda je njegov osnovni uzrok u tome što je najviše novih reprezentativaca „Maradona sa Karpata“ promovisao baš u defanzivnoj liniji, a tamo je uigravanje najteže i najduže traje.

Hadži je svoj drugi mandat započeo dobrim izdanjima u junskim pripremnim utakmicama, ali rezultatski nevažne mečeve više neće imati na raspolaganju. Zato je jako važno da njegova reprezentacija što pre počne da „liči na Španiju, a manje na Kurasao“, kako je rumunska sportska javnost ocenila, aludirajući na njegove reči uoči starta takmičenja.

Na ozbiljnoj nizbrdici je i selekcija Makedonije, koja ne samo da ima nulu kraj svog imena u koloni sa bodovima, već joj je ista cifra upisana i na mestu za broj postignutih pogodaka. Makedonci su nanizali 12 utakmica bez trijumfa, od čega svih osam otkad je na njihovu klupu seo Goce Sedloski. Prethodni gol postigli su novembra prošle godine u Kardifu protiv Velsa što znači da se njihovi navijači nisu radovali pogotku, zvanično, 787 minuta, mada je sa sudijskim nadoknadama u 16 potonjih poluvremena taj niz vremenski znatno duži.

Pokušao je i Sedloski, nakon što je zamenio Blagoju Milevskog, da osveži aktuelni tim i promoviše neke nove igrače, ali niti su oni pokazali kvalitet niti su po broju godina projektovani za igru u budućnosti. Realno, Makedoncima nije ni mesto u drugom evropskom razredu pa će se, vrlo verovatno, brzim vozom vratiti u treći.

Tamo će ih, zbog reorganizacije takmičenja i formiranja tri Lige nacija od sledeće sezone sa po 18 reprezentacija, sačekati San Marino, koji je na „nuli“ posle četiri meča sa Albanijom, Belorusijom i Finskom. Ali, napuštanje evropskog suterena bar na jednu sezonu, za ovu selekciju predstavljalo je veliki uspeh.