Makedonci sve množe sa nulom

Da postoji aparat kojim bi moglo vreme da se vrati unazad, u Makedoniji bi ovih dana njegovi prodavci ozbiljno profitirali. Svako ko iole prati sport od Kumanova do Bitolja i od Ohrida do Berova svedok je ozbiljnog mučenja svoje fudbalske reprezentacije i baš zbog toga bi poželeo da okrene (nepostojeći) vremeplov nepunih godinu dana unazad i zaustavi ga na, recimo, 10. oktobar prošle godine. U večernjim satima.

Tada su izabranici Blagoje Milevskog doneli veliki bod iz Genta, gde su bez pogodaka remizirali sa selekcijom Belgije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, pa su dva kola pre kraja takmičenja čvrsto držali drugu poziciju koja bi im u kasnijem baražu donela drugačiji – da li i uspešniji? – put do Mundijala. Ko je mogao tada da zamisli da će taj meč, ustvari, biti samo prvi u nizu od (za sada) deset bez trijumfa.

Prva prilika da se ovaj remi ozbiljno valorizuje propuštena je samo tri dana kasnije u Skoplju, kada su Makedonci na jedvite jade iščupali bod protiv Kazahstana (1:1), a da postoje problemi u igri potvrdio je remi mirnih mreža u pripremnom meču u novembru sa Letonijom na istom mestu. Ipak, bilo je kasno da se oni reše jer im je pet dana kasnije, u odlučujućem susretu za konačni plasman na tabeli, Vels očitao bukvicu u Kardifu. Fudbalski ih je ponizio slavivši 7:1, a samo gol Miovskog doprineo je da ne ponove najubedljiviji poraz u istoriji, upisan dve godine ranije takođe na Ostrvu, ali protiv Engleske.

Ipak, tračak nade pojavio se zbog starih zasluga. Makedonci su se u jesen 2024. prošetali kroz svoju grupu u C Ligi nacija, u konkurenciji fudbalskih anonimusa iz Jermenije, Farskih Ostrva i Letonije pa su zahvaljujući plasmanu u viši rang tog takmičenja dobili šansu da kroz baraž otputuju na Mundijal, koji je prošlog leta održan u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku.

Bolje da nisu. Da li je došlo do zamora „materijala“, (pre)zasićenosti ili nečeg trećeg pitanje je na koje znaju odgovor ljudi u Savezu i ekipi, ali posle brodoloma u Kardifu promenjen je selektor. Milevskog je zamenio Goce Sedloski, koji je pokušao izmenama na spisku da prodrma uspavani tim, ali nije uspeo. Odlazak u Kopenhagen prošao je neslavno jer je Danska slavila 4:0 i tako, čini se, stavila tačku na jedan dosta uspešan ciklus. Rezultati potvrđuju da je Milevski bio dostojan naslednik Igora Angelovskog, koji je vodio nacionalni tim na Evropskom prvenstvu 2021. godine.

Zanimljivo je da su njih dvojica, ustvari, jedini selektori Makedonije od ukupno njih 18 kroz istoriju – uz Bobana Babunskog koji je u četiri meča u dva mandata bio prelazno rešenje – koji imaju pozitivan bilans na klupi reprezentacije. Na toj listi do poraza na Parkenu bio je i Sedloski, koji je avgusta 2012. „dirigovao“ do minimalnog trijumfa nad Litvanijom u prijateljskom meču.

Probao je novi selektor da implementira svoje ideje u pripremnim utakmicama sa Republikom Irskom i Bosnom i Hercegovinom, ali su remiji bez pogodaka, ustvari, samo pokazali nedostatke u napadu i sakrili ih u odbrani. To je prvog dana juna potvrđeno u Istanbulu, odakle je reprezentacija Turske ispraćena na Mundijal posle pobede od 4:0.

Žuti alarm se upalio, ali nije bio dovoljan za uzbunu i totalnu mobilizaciju. Igrački i rezultatski neuspesi na startu B Lige nacija, sa Švajcarskom kod kuće (0:3) i Slovenijom u gostima (0:2) ogolili su istinu – Makedonija nije dorasla drugom evropskom razredu, a sa ovim selektorom brzo će se vratiti među fudbalske liliputance.

Pod vođstvom Sedloskog, Makedonci su odigrali šest utakmica, u kojima nisu postigli nijedan pogodak. Jedan jedini šut u okvir gola na Stožicama u Ljubljani „ogroman“je napredak u poređenju sa nulom u toj kategoriji na stadionu „Toše Proeski“ protiv „sajdžija“, ali se savršeno uklopio u prosek sa ovim selektorom na klupi. Makedonci su za 540 minuta, i verovatno bar još 30 u sudijskim nadoknadama, pod njegovim vođstvom uputili samo šest preciznih udaraca, ali posle njih lopta nijednom nije zatresla mrežu.

Kvalitet reprezentativaca Makedonije nije vrhunski, ali deluje da je osnova problema više taktičke prirode. Jesu selektori gotovo svih reprezentacija dosta menjali u uvodna dva kola Lige nacija – neki su čak odredili i dva spiska za celokupne obaveze – ali je izmenom čak osmorice startera iz meča sa Švajcarskom za utakmicu sa Slovenijom, Sedloski samo pokazao da još traži pravi tim.

U reprezentativnu penziju otišao je Aleksandar Trajkovski, vinovnik verovatno najveće pobede u istoriji Makedonije nad Italijom, a čini se da su i ostali nosioci igre iz prethodnih sezona prošli zenit svojih karijera. Četvrtu deceniju života gaze Stole Dimitrievski, Ezgjan Alioski, Visar Musliu, Darko Velkoski, Đoko Zajkov, Stefan Aškovski i Enis Bardi pa je od istinskih znalaca sa loptom iz stare garde možda jedino upotrebljiv do maksimuma Eljif Elmas.

Zadatak Sedloskog jeste da neprimetno najavi nadolazeću smenu generacija, ali čini se da nema materijala za to. Novajlije na njegovom spisku su, uglavnom, već duboko u trećoj deceniji života (Kolumbijac Sebastijan Erera, Din Alomerović, Mario Mladenovski, Azer Omeragić) zbog čega nisu igrači koji predstavljaju budućnost makedonskog fudbala. Kako im ide na terenu, nisu ni sadašnjost.

Jedina svetla tačka u prethodna dva duela bio je Matej Gaštarov, koji je odigrao svih 180 minuta, nakon što je postao nezamenljiv šraf i kod Alberta Rijere u dresu Crvene zvezde. Ipak, čak i da u sebi ima spojeno sve najbolje iz igračkih dana sportskog direktora reprezentacije Gorana Pandeva, aktuelnog selektora, penzionisanog Trajkovskog, Darka Pančeva, Ilije Najdoskog i Dragija Kanatlarovskog teško da će biti dovoljan da iznad Makedonije ponovo zasija Sunce fudbalske renesanse.

Za početak bi bilo dovoljno da sa saigračima upiše koji bod (i gol) protiv Škotske u Skoplju i Švajcarske u Lucernu početkom oktobra.