Jesenji šampion koji to (još) nije

Oni su stali na crtu suverenom vladaru. Izazvali su ga, bacili mu rukavicu u lice i sada ne mogu nazad. Mada, sigurno je, i ne žele. Trčali su svoju trku i igrali svoju igru. Kada su se okrenuli oko sebe, svi su im bili za petama, a pred njima je bila samo dugačka, prazna pista. I ciljna ravnina u daljini.

Ali, dobro su znali i još znaju da prvenstvena trka nije sprint. To je maraton. Nije dovoljno pobediti jednom ili dva puta i sebe nazvati šampionom. Morate imati konstantnost. Morate uvek iznova i iznova pomerati granice i ispitivati sopstvene mogućnosti. Jer, tek kada nadmašite sebe bićete spremni da nadmašite i ostale. Pa, neka su oni bogatiji i sto puta.

Fudbaleri Lansa otišli su na zimsku prvenstvenu pauzu sa oreolom jesenjeg šampiona iako to, suštinski, nisu. Svaki tim je u aktuelnoj sezoni Lige 1 odigrao po 16 utakmica, tako da će za konačnu podelu na dve polusezone biti potrebno da se okrene još jedan krug, prvih dana sledeće godine. Ako i posle njega budu na vrhu, moći će da ponesu titulu koja im, praktično, ništa ne znači.

Jer, računi se svode na kraju. A kraj je tamo negde u maju. Do tada će novi šampion sveta Pari Sen Žermen učiniti sve da odbrani titulu, a na ostalima je da pokušaju da ga u tome spreče.

Na krajnjem severu su šampionske snove sanjali do poslednje runde i pre tri sezone, ali im je „večiti“ prvak pobegao za jedan korak. Sada su rešeni da u toj borbi istraju, mada ih niko nije video kao ozbiljne konkurente pre starta takmičenja. Prošlosezonski pokušaj sa Vilom Stilom na klupi nije bio posebno uspešan pa se posegnulo za rešenjem u vidu Pjera Saža.

Iako je ovaj 46-godišnji stručnjak prvi ozbiljan posao sa seniorima dobio pre dve godine, kada je sa mesta direktora akademije prekomandovan u šefa stručnog štaba Liona, za sada se pokazao kao pun pogodak. Shodno prethodnom radu u svojoj trenerskoj karijeri spreman je da pruži šansu mladim igračima, kao što je crnogorski reprezentativac Andrija Bulatović, ali osovinu ekipe predstavljaju mu iskusni znalci i prekaljeni borci.  

Navijače, ipak, brine da li Odson Eduar može da bude novi Anto Drobnjak, kao i da li Florijan Tovan može da „obuje kopačke“ koje je u šampionskoj sezoni 1997/98 nosio Stefon Zijani. Takođe, razmišljaju da li je Vesli Said kadar da preuzme ulogu junaka iz senke od Vladimira Šmicera. Naravno, znaju da u Žonatanu Gradiju imaju igrača kao što je bio Žan-Gi Valem, vernog klubu i kada je (bio) na nizbrdici. Već stidljivo, ali naglas, razgovaraju o tome ko bi mogao golom u poslednjem meču, kao što je to učinio Joan Lahor, da donese šampionski pehar na Bolar-Delelis stadion... Deluje da na toj listi prednjači Adrijen Tomason.

Jedno je sigurno, ko god da je došao u ovaj rudarski grad, pa bio on i najveća zvezda, morao je da se zagaravi duboko u oknu. Nikome nište nije obećano dolaskom, već je za sve morao da izbori. Jer, ta crveno-zlatna boja dresova nikada ništa drugo nije ni simbolizovala osim rada, truda i bezrezervnog davanja. Za rudnike u Lansu i za porodicu pa tek onda za čitavu Francusku.

Na njenom severu, svi smatraju da je crvena simbol krvi rudara, a zlatna pandan uglju koji je pre 100 godina, kada su izabrane aktuelne boje na dresovima, imao veliku vrednost. Gotovo niko ne veruje u priču da je tadašnji predsednik kluba Pjer Mola odabrao ovu kombinaciju zbog boja zastave Španije, u znak podsećanja na pobedu nad tadašnjim neprijateljem sredinom 17. veka.

Ovaj tim, koji je nanizao šest pobeda u šampionatu, pokazao je karakter kada je pobedio ekipu Olimpika iz Marseja posle preokreta (2:1), ali možda još i više kada je iz Rena doneo bod iako je od prvog minuta imao igrača manje na terenu (0:0). Bio je ubedljiv u Kneževini protiv Monaka (4:1), kao i u Derbiju severa protiv Lila (3:0), a upravo je tom pobedom započela serija od 12 utakmica u kojima je samo jednom poražen.

Ako bude do aprila izdržao trku i ostao u konkurenciji za šampionski naslov, upravo će mu mečevi sa najvećim rivalom i braniocem titule, koji po rasporedu idu jedan za drugim, verovatno odrediti konačnu sudbinu. Ukoliko slavi u komšiluku pa onda i na svom terenu protiv prvog favorita, sva je prilika da će se „Les Corons“ čuti do krajnjeg juga Francuske.  

Do tada, ova pesma u izvođenju Pjera Bašelea, ali mnogo više svih navijača na tribinama Lansovog stadiona, odzvanjaće kao simbol borbe radničke klase sa bogatašima. Jer, kao što kažu njeni stihovi...

Na severu su se nalazila rudarska naselja.

Zemlja je bila ugalj, Nebo je bilo horizont.

Ljudi su bili rudari pod zemljom.