Kad je nula pozitivna…

Svetsko prvenstvo u fudbalu, čiji će domaćin narednog leta biti Sjedinjene Američke Države, Meksiko i Kanada, neće podsećati ni na jedno do sada odigrano. Osnovna razlika tiče se broja učesnika jer će se prvi put u istoriji šampionata čak 48 reprezentacija boriti za svetsku krunu. Biće tu, naravno, planetarno najmoćnijih selekcija, ali i onih tradicionalnih izazivača. Svoje mesto zauzeće i redovni učesnici kojima je svaki osvojeni bod zlata vredan, ali i oni koji će samo popuniti željeni broj. Posle oktobarskog “prozora” u kvalifikacijama širom sveta poznato je 28 reprezentacija koje su već ostvarile cilj, dok će se za preostalih 20 mesta nacionalni timovi boriti u novembru i martu, za kada su zakazani kontinentalni i interkontinentalni baraž mečevi. Među debitantima će biti Uzbekistan, Jordan i Zelenortska ostrva, ali ovo nije priča o onima koji nikada ranije nisu videli svetla svetske pozornice već o onima koji su do cilja stigli “sa nulom”.

Da li znate šta je zajedničko reprezentacijama Engleske, Obale Slonovače i Tunisa i po kom kriterijumu sledećeg meseca mogu da im se pridruže Španija i Švajcarska? Odgovor se krije u činjenici da golmani pomenutih selekcija nisu primili nijedan gol na putu do Severne i Srednje Amerike. 

Engleska je pokazala klasu u K grupi u konkurenciji Srbije (5:0), Albanije (2:0), Letonije (3:0, 5:0) i Andore (1:0, 2:0). Svakako da su izabranici Tomasa Tuhela i na papiru pre početka takmičenja bili apsolutni favoriti, šta god večiti optimisti mislili, ali je verovatno malo ko verovao da će se baš prošetati do ciljne ravnine. Istina, Englezima je ostala još po utakmica protiv prvih pratilaca – Srbije na Vembliju i Albanije u Tirani, ali će ostati zapisano da su do vrpce stigli dva kola pre kraja takmičenja i to sa netaknutom mrežom. Najveće zasluge, naravno, za taj uspeh idu na račun Džordana Pikforda, čuvara mreže Evertona, koji u tekućim kvalifikacijama nije imao mnogo posla jer su mu u ostvarenju cilja značajno pomogli saigrači, pre svega oni iz defanzivne linije. Na vreme su sprečavali rivale da se razmahnu pa je Pikford intervenisao samo po jednom u dve utakmice protiv Letonije, dok reprezentativci Andore za 180 i nešto više minuta nijednom nisu pripretili. Takođe, ni Albanci ni Srbi nisu uputili nijedan šut u okvir njegovog gola u svojim utakmicama sa Engleskom, mada to ne sme da umanji njegov učinak. 

Pikford je prethodni put savladan pred golom nacionalnog tima 10. oktobra 2024. u sudijskoj nadoknadi u porazu 2:1 od Grčke na Vembliju u B diviziji Lige Nacija. Nakon toga branio je u pobedama u istom takmičenju nad Helenima (3:0), ali i Republikom Irskom (5:0), kao i u pripremnom meču protiv Velsa pre šest dana (3:0). Da ne bude zabune, Engleska je u prethodnih godinu dana savladala Finsku 3:1 i izgubila od Senegala istim rezultatom, ali je u obe utakmice pred golom bio Din Henderson. Kada se sve sabere, Pikford je vezao devet mečeva bez primljenog gola, po čemu je apsolutni rekorder reprezentacije Engleske. Do duela sa Velšanima, delio je prvo mesto na ovoj listi sa dostignućem legendarnog Gordona Benksa iz 1966. godine, koje je već jednom izjednačio u periodu od novembra 2020. do jula 2021. godine. Golman Evertona je u čak 42 utakmice, a branio je u 80, sačuvao gol nacionalnog tima. Na večnoj listi korak ispred njega je Džo Hart, dok je Piter Šilton daleko napred sa 66 mečeva bez primljenog gola. Kako igra Engleska pod vođstvom Tomasa Tuhela, možda i taj rekord nije nedostižan za Pikforda, ukoliko ga zdravlje bude služilo u godinama koje dolaze.

Tunis je svoj put ka Mundijalu započeo još novembra 2023, a nastavio u junu prošle godine. U prve tri pobede – rivali su bili Sao Tome i Principe, Malavi i Ekvatorijlna Gvineja, kao i u remiju bez pogodaka sa Namibijom, pred golom je bio Bešir Ben Said, čuvar mreže Esperanse. Loši rezultati na Afričkom kupu nacija početkom prošle godine koštali su posla Žalela Kadrija, pa su se do februara ove na klupi smenjivali Montaser Luiči, Fauzi Benzarti i Kais Jakubi. Povratkom Samija Trabelsija, koji je od marta 2011. do februara 2013. već bio na selektorskoj klupi, mesto pred golom dobio je Ajmen Dahmen, golman domaćeg Sfaksena, koji je u potpunosti opravdao ukazano poverenje. Tunišani su nanizali svih šest pobeda do kraja kvalifikacija sa njim u timu pa je gol-razlika na kraju više nego ubedljiva –  22:0. Biće ovo treće uzastopno, a ukupno sedmo učešće selekcije Tunisa na planetarnoj smotri. Pitanje je da li će dobra defanziva biti dovoljna da se prvi put prebrodi grupna faza.

Reprezentacija Obale Slonovače je vizu za šampionat sveta izvadila tek po okončanju utakmica poslednjeg kola u svojoj F grupi, samo zato što je Gabon bio uporan do krajnjih granica. Osam pobeda i dva remija upisala je selekcija koju je u jesen 2023. na dva meča u ovim kvalifikacijama vodio Žan-Luj Gase, pre nego što ga je, posle poraza od Ekvatorijalne Gvineje u meču trećeg kola grupne faze na Afričkom kupu nacija, nasledio njegov pomoćnik Emerse Fae. Nekadašnji fudbaler Nanta i Nice odveo je reprezentaciju do titule prvaka kontinenta i dobrim partijama rukovodio i u nastavku borbe za Mundijal. U devet mečeva pred golom je stajao Jahja Fofana, član Rizespora, dok je samo protiv Sejšela pre pet dana šansu da debituje dobio Alban Lafon iz Panatinaikosa. Zajedničko im je da nisu kapitulirali pa je Obala Slonovače kvalifikacije završila sa gol-razlikom 25:0.

Na ovu listu u novembru mogu da se upišu i Španija i Švajcarska, koje su sigurne u svojim kvalifikacionim grupama, mada su do sada odigrale tek po četiri meča. Unai Simon nije savladan u dve utakmice sa Bugarskom (3:0, 4:0) i u po jednom susretu sa Turskom (6:0) i Gruzijom (2:0), dok je Gregor Kobel bio neprelazna prepreka za reprezentativce Kosova (4:0), Švedske (2:0) i dva puta Slovenije (3:0, 0:0).