Martineli: Dodir magije i kidanje okova

Arsenal je ove sezone krenuo all-in. Period stabilizacije i sistematizacije pod Mikelom Artetom je ostavljen daleko iza, još onog trenutka kad je Deklan Rajs svojim navođenim raketama izbacio madridski Real iz Lige šampiona prošle sezone. Klub je počeo da vjeruje da može nešto više, a navijačima je već i dojadilo vjerovanje u proces i očekuju napokon rezultate i trofeje. Iz tih razloga protekli prelazni rok je bio buran na Emirejtsu – dovedeno je čak osam novih igrača.

Dovođenje prije svega igrača iz prvog komšiluka, Eberečija Ezea iz Kristal Palasa i None Maduekea iz Čelzija, trebalo je da donese novu energiju u ofanzivu „tobdžija“ i neke nove opcije u kreaciji i efikasnosti. Konačno, kao šlag na tortu, doveden je i Viktor Đokereš, jedan od najboljih golgetera današnjice. 

Svi ti potezi bili su razumljivi jer je Arsenalu prethodnih sezona najviše nedostajalo konkretnosti u napadu, a stvari bi bile još teže kad bi naišao val povreda, pa je tako recimo prošle sezone najisturenijeg napadača u Artetinoj formaciji često prinudno igrao Mikel Merino. Sve to i činjenica da Arteta insistira da njegov tim igra, kako engleski mediji često vole da kažu, „pod kočnicom“, značilo je da je u napadu potrebno više opcija ne bi li se i sastav a i sam trener oslobodili da igraju ofanzivnije.

Napadači često daju najbolje od sebe kada su opušteni, kada imaju slobodu i vjeruju svojim instinktima. Kada imate Brazilca u sastavu, kao što Arsenal ima Gabriela Martinelija, logično bi bilo da mu date slobodu da se razmaše krilima, da zavrti loptu onako kako zna, da izmisli nešto. U svojoj najboljoj sezoni otkako je stigao na Emirejts, 2022/23, Martineli je postigao 15 golova i uz to dodao šest asistencija. U tom periodu, Arsenal je imao mlad i poletan tim koji je igrao otvoreno.

Ali naredne dvije sezone, Arteta je uvodio sve rigidniji režim u igri svog tima. Pojačavala se odbrana, a u napadu nije smjelo biti mnogo soliranja. Tako je i Martineli, iako važi za jednog od najprofesionalnijih i najdisciplinovanijih igrača u timu, sve više od mađioničara na terenu se pretvarao u zarobljenika taktike. Njegova izuzetna brzina je korištena u druge svrhe, a tehnika gurana u drugi plan. Prirodni individualac čija bi improvizacija mogla mnogo da pomogne ekipi ali je suzbijena pravilima i crtanjem linija.

Fudbal dakako jeste igra strategije ali ono zašto je najomiljenija na planeti jeste što jedinka može da postane heroj jednim potezom, dodirom magije da od igrača na izlaznim vratima kluba postane prva violina. I možda smo baš tome svjedočili protekle sedmice. Gabriel Martineli je bio, naime, žestoko kritikovan u medijima i na društvenim mrežama, što je bilo opravdano jer je zaista izgledalo da se u novoj promjeni smjera na Emirejtsu ovog ljeta Brazilac izgubio.

Ali onda je došla utakmica prvog kola Lige šampiona. Arsenal se mukom mučio da nešto uradi protiv odlično organizovanog Atletika u Bilbau. Pod pritiskom publike na San Mamesu i uvijek motivisanih domaćih igrača, nove blistave igračke koje su kupili u prelaznom roku nisu uspjevale da zasijaju kako se očekivalo. Prošlo je već bilo preko sedamdeset minuta i Arteta je morao nešto da preduzme.

„Pogledao sam na klupu, pogledao u njega i vidio sam mu u očima da je spreman,“ rekao je o Martineliju nakon pobjede u Bilbau. „To je ono što će biti jako bitno za nas ove sezone. Oni koji budu završavali utakmice biće bitniji od onih koji počinju. To je stav koji očekujem od igrača ove godine. To je ono što volim da vidim.“

Prošlo je 36 sekundi otkako je Martineli kročio na teren do strelovitog trka iza odbrane Atletika i plasiranja lopte u mrežu Simona – 0:1. Igrači su mu potrčali u zagrljaj, znajući koliko taj gol znači Gabrielu i koliko Gabriel znači njima. Nedugo zatim, novi prodor Martinelija po lijevoj strani i lopta za Trosara koji postavlja konačnih 0:2. 

Sledeća scena, par dana kasnije: uveliko teče sudijska nadoknada na Emirejtsu i Mančester Siti vodi 1:0. Eze odigrava fenomenalan pas preko svih igrača u svijetlo-plavim dresovima za zahuktalog Martinelija. Učinilo se na trenutak da primanje nije najbolje i da lopta bježi od Brazilca ali onda taj dodir magije, treptaj oka za vječnost i lopta ide preko Donarume koji ostaje u „nekošenom“ gledajući je kako odlazi u mrežu uz zvuk erupcije oduševljenja domaće publike.

 
 @premierleague 
Gabriel Martinelli loves a late goal against Man City! ⏰ #PremierLeague #Arsenal #Martinelli
 ♬ original sound  - Premier League 
 
 

U dvije teške utakmice koje je ušao sa klupe, Gabrijel Martineli je sa tri poteza donio Arsenalu pobjedu u Ligi šampiona na teškom gostovanju i bod u posljednjim trenucima protiv Mančester Sitija u domaćem prvenstvu. Medijski napisi i komentari na društvenim mrežama okrenuli su se za 180 stepeni. Brazilac koji je već viđen na izlaznim vratima Emirejtsa ponovo je heroj Arsenala.

Iako rođen u brazilskom Guaruljošu i ponikao u Korintijansu, Martineli je duboko vezan za „tobdžije“. Otac, inače alatničar po zanimanju, fokusirao se da sina napravi fudbalerom i iskoristi njegov bogomdani talenat učenjem disciplini i radu. Nije htio da ga veže za veće brazilske klubove gdje je jaka konkurencija već da što prije napravi karijeru u inostranstvu. Gabriel je doveden u London čim je postao punoljetan iz nižerazrednog Ituana kao potpuni anonimus za širu javnost.

Martineliju su tek 24 godine, ali on je na Emirejtsu već šest godina. Njegov staž u jednom klubu u modernom fudbalu uopšte nije mali. On je, svakako uz Bukarija Saku, lice procesa kroz koji prolazi Arsenal sa Artetom ovih godina. I to što se ovako podigao nakon pada u formi moglo bi da bude gorivo koje je ekipi potrebno za dugu sezonu u kojoj Arsenal namjerava da najozbiljnije napadne trofeje. Brzina i imaginacija koje Gabriel posjeduje ne nalaze se svaki dan.

Iz ovih utakmica bi nešto mogli da nauče i Arteta i Martineli. Malo je krilnih igrača koji pomažu u defanzivi i koji su tako disciplinovani i ispunjavaju sve taktičke zamisli, ali Arteta bi morao da nađe način da otključa Gabrielov talenat i nagradi ga za njegov rad ne bi li zauzvrat dobio najbolje od njega. Štaviše, kako je oba gola postigao ulazeći iz pozicije centralnog napadača kroz sredinu, možda treba razmotriti promjenu uloge Martinelija u poziciju polu-špica ili nešto povučenijeg krila koji ne bi bio vezan za liniju već da operiše na širem lijevom prostoru.

S druge strane i Martineli, koji je sjedenje na klupi shvatio kao priliku za dokazivanjem i time pokazao pozitivan stav, treba da zadrži takvo razmišljanje i kada bude počinjao utakmice u prvih 11. Od igrača tog profila i na tom nivou, pogotovo nakon što je pokazao u ovim utakmicama šta može i koliko malo mu treba, očekivaće se sve više i on mora biti u stanju da kontinuirano odgovara na velike zahtjeve. Rad i disciplina su osnova, ali za nešto više mora biti motivacije i odlučnosti, pa čak i drskosti da se iskoči iz šablona i suprotstavi Artetinoj filozofiji.