U centru Mančestera nalazi se Nacionalni muzej fudbala u kome se nalaze neke od najvažnijih stvari za ovaj sport od njegovih početaka, pa sve do modernog doba. Na manje od 10 minuta hoda odatle nalazi se još jedan muzej – Etihad. Tamo se od 2003, kada je otvoren, redovno okupljaju jedni od najvećih fudbalskih umetnika sveta gde izlažu svoje radove i drže časove. Jer šta je fudbal nego umetnost pokreta. Bilo je tu nostalgičnih majstora poput Samarasa, Elana, Robinja, Ajrlenda, ali najveći su, bez premca, David Silva i Kevin de Brujne. Kako je Španac napustio Mančester odavno, a Belgijanac pre par nedelja imao poslednju izložbu na ovom mestu, Siti je morao naći novog ko će nastaviti tu tradiciju. Našao ga je u Olimpiku iz Liona, a njegovo ime je Rajan Šerki. 

U vreme kada imamo sve manje atraktivnih poteza, fudbalere poput Šerkija moramo ceniti još više jer on je onaj tip koji na svakom meču izvodi sve ono što su radile omiljene nam legende zbog kojih smo se zaljubili u ovaj sport. Ali nijedan od tih poteza nije beskoristan. Sve te piruete kojih se ne bi postidele ni najbolje ruske balerine, driblinzi večnih Brazilaca i centaršutevi sa stopala mekanog poput pamuka na svakom meču su u službi krilatice „cilj opravdava sredstvo“, a on kao sredstva koje ga vode do cilja, pobede svog tima, bira ono najlepše što čini ovaj sport.

Da se radi o momku sa posebnim darom dokaz je i njegov debi za Lion sa jedva navršenih 16 godina. Vlasnik je rekorda za najmlađeg fudbalera koji je igrao u polufinalu Lige šampiona sa 16 godina i 102 dana kada je u sezoni 2019/20 Lion bio poražen od Bajerna, kao i za najmlađeg strelca u istoriji kluba kada je postigao gol 38 dana kasnije. Bio je i deo ekipe koja je u toj sezoni nakon pauze zbog korone u Portugalu izbacila upravo Siti sa 3:1, ali je meč presedeo na klupi.

Od tada, iz sezone u sezonu dobijao je sve više minuta i sve bitniju ulogu u timu. Ukoliko mu je nešto moglo da mu se zameri, to je nedostatak golova, ali od ove sezone više ne može ni to jer je na 30 mečeva u ligi strelac bio u 8 navrata, što je solidna brojka za kreativnog fudbalera, a dodao je i još 4 u 12 mečeva Lige Evrope.

Nije u nedavno završenoj kampanji imao sreće da sa Lionom osvoji trofej, ali je zato pobrao čak 6 individualnih priznanja: našao se u timu sezone i Lige 1 i Lige Evrope, bio je najbolji asistent u oba takmičenja, osvojio zvanje „Driblera sezone“ u domaćem takmičenju i proglašen je najboljim mladim fudbalerom Lige Evrope u protekloj sezoni.

Pažnju Mančester sitija privukao je ponajviše zbog titula najboljeg asistenta u dva takmičenja, koji je odlučio da baš njemu dodeli težak, ali i laskav, zadatak da zameni jednog od najkreativnijih fudbalera svih vremena. Iako transfer još nije završen, pitanje je vremena kada će se čelnici dva kluba usaglasiti oko obeštećenja. Sam Šerki je odavno pristao da pređe u Englesku, gde je imao ponudu i Liverpula, zbog čega je Slot prekinuo odmor kako bi pokušao da ga ubedi da pređe u redove šampiona, ali je on već dao reč Pepu Gvardioli. Lionu je dao sve što je mogao, sada je vreme za sledeći, viši korak. 

STATISTIČKA ZVER KOJA NEMA SLABIJU NOGU

A koliko je zapravo bio kreativan u minuloj sezoni? I sam ističe da više voli da asistira nego da postigne gol, pa je na 42 meča, zabeležio je 19 asistencija, od čega 8 u Ligi Evrope. Osim što je konkretnim brojkama bio najbolji asistent lige, to potkrepljuje i statistika – imao je najveći xA (broj očekivanih asistencija) sa 11.7, dok su u ligama petice samo Baena i Olise bili ispred njega u tom parametru. Bio je i 10. u najjačim ligama po broju ključnih pasova (pasovi koji su doveli do šuta) sa 75, kao i po broju pasova ka kaznenom prostoru sa 77, dok nije daleko od vrha ni po broju lopti u prostor. Upravo te lopte će biti od velike važnosti sa prelaskom Sitija na direktniji fudbal, a to bi trebalo posebno da odgovara fudbalerima koji vole da dobiju loptu iza odbrane poput Halanda, Marmuša i Dokua.

Možda i najubitačnija stvar kod Šerkija je ta što se podjednako dobro služi i levom i desnom nogom, zbog čega je nepredvidiv za protivnike jer ne znaju na koju stranu da ga navode i koju da brane. I kornere izvodi obema nogama, pa bi sa obe strane lopta mogla imati opasnu ulaznu putanju, iako neretko radi i drugačije. O tome koliko koristi jednu, a koliko drugu nogu najbolje govori podatak da je ove sezone šutirao na gol 44 puta, od čega je 22 bilo levom, a 22 desnom! I po tome je sličan De Brujneu jer je i Belgijanac, iako dešnjak, neke od najlepših golova postigao levom nogom.

Ističe se i tehničkom superiornošću – o driblingu je već bilo reči, a i zvanje najboljeg driblera lige dovoljno govori, ali po prvom dodiru sa loptom i prijemu iste podseća na još jednog bivšeg igrača Sitija, Rijada Mahreza koji je bio jedan od najboljih u tome. Odličan je i u nošenju lopte do opasnijih zona na terenu, u čemu će zameniti Džeka Griliša, ali biti i direktniji od njega. Nešto je slabiji u odbrani, ali je dobra vest i za njega i za Siti povratak Rodrija koji će biti osigurač u protivničkim tranzicijama. Iako je nizak i mršav, dovoljno je jak da može da izdrži duele, a zbog fudbalske inteligencije često ume da predvidi protivnički pas i prekine ga.

Mnogi su sumnjičavi po pitanju toga hoće li se uklopiti tamo, kažu da nije za Pepov sistem. I zaista, možda Šerki, umetnik kao takav, traži više slobode za svoje stvaralaštvo, a znamo da Pep često limitira slobodu svojih fudbalera da bi radili po ustaljenim šablonima. Gotovo je sigurno da će nervirati jedan drugog, ali bi trebalo da se nađu na pola puta i pola istine – važno je izgarati u odbrani i ne solirati previše u napadu, ali je važna i fudbalska umetnička sloboda i estetika. Ipak, veliki plus za slobodu Šerkija može biti i dolazak Pepa Lajndersa u stručni štab koji bi mogao ubediti Gvardiolu da mu se da malo više prilika da pokaže individualnu genijalnost. 

Sam Šerki je nedavno izjavio da je spreman za svaki sistem, da radi na sebi fizički i mentalno i da mu je bitno da odabere najbolju opciju za sebe da se razvije kao čovek i fudbaler. Reklo bi se da nema bolje opcije za to nego da se pridruži čoveku koji živi fudbal 24/7. Ono što će Katalonac svakako obožavati jeste njegova versatilnost jer može da odigra na oba krila, obe osmice i kao desetka. 

KRENUO JE STOPAMA ZIDANA I BENZEME

Ipak, pre selidbe na Ostrvo, Šerki je dobio još jedno veliko priznanje – debi za seniorsku reprezentaciju Francuske. I kakav je to debi bio! Za samo pola sata na terenu - gol za špice, hirurški precizna asistencija, tri kreirane šanse i izmamljeni uzdasi svih gledaoca. I sve to protiv šampiona Evrope, Španije. 

Iako mu je otac Alžirac italijanskih korena, majka takođe Alžirka, on je rođen u Lionu i igrao je za sve mlađe kategorije Francuske. Nadali su se ljubitelji fudbala u ovoj severnoafričkoj zemlji da će on biti legitimni naslednik Rijada Mahreza i ostali kivni jer to neće biti slučaj. Ali kivni mogu biti samo na svoj savez koji nije bio dovoljno konkretan i uporan, kako je i sam Šerki izjavio, pa je zbog toga odlučio da prihvati poziv Francuske. Time je krenuo stopama Zinedina Zidana, Karima Benzeme i mnogih drugih igrača koji su predstavljali „galske petlove“ umesto „pustinjske ratnike“, a ukoliko dosegne njihove visine, i Francuska i Siti će se ovajditi.

DA LI IMA OZBILJAN KVAR?

Za njega su stizale pohvale sa mnogih strana. Verovatno će mu najviše značiti ona od Tijerija Anrija. Iako ga je kao selektor Olimpijske reprezentacije Francuske, uglavnom držao na klupi prošlog leta u Parizu upućujući mu kritike da mora da popravi igru u odbrani, nakon ove sezone je morao da ga pohvali. Po mišljenju legendarnog napadača, Šerki je konačno shvatio šta se od njega očekuje u igri bez lopte i da treba da se takmiči sa najboljim igračima sveta. Ejnsli Mejtland Najls, saigrač iz Liona koji je igrao i sa Sakom, Grilišom, Arnoldom, Sančom, Fodenom i mnogim drugim zvezdama, rekao je za Šerkija da je to najbolji prirodni talenat koji je ikada video i da on „kreira šanse, asistira i povlači ekipu ka protivničkom golu tako što protivnike ostavlja iza sebe proturajući im loptu kroz noge“. Ni Embapea nije ostavio ravnodušnog.

Pa kako onda da takvog talenta najveći klubovi nisu odavno pokupili? Pričalo se o interesovanju PSŽa, Dortmunda, Fulama i drugih, ali do dogovora nije došlo. Biće da je postojala jedna bitna kvaka i znak pitanja pored njegovog imena – njegov mentalitet. Tokom perioda u Lionu, bio je u centru problematičnih situacija i sa trenerima, i sa saigračima. 

Dok je Olimpik trenirao Fabio Groso 2023, često je bio na klupi ili izvođen rano iz igre, a Italijan je isticao da Šerki nije toliko poseban kao što se misli i da mora da poradi na taktičkom i fizičkom planu. Godinu dana kasnije, Pjer Saž je istakao da mora da poradi na disciplini, ukazavši na trud u defanzivnim zadacima, a nije bio srećan ni sa njegovim preteranim soliranjem u napadu. Do javnosti su dospeli i navodi da njegovi saigrači nisu bili najsrećniji njegovom doprinosu u odbrani i da je to unosilo razdor u svlačionicu. Najskandaloznije je bila prepiska vlasnika Liona, Džona Tekstora, sa neimenovanim predsednikom drugog kluba u kojoj je Tekstor nazvao Šerkija i njegove agente pogrdnim imenom, očigledno nezadovoljan njihovim ponašanjem. 

Na sve to, novopečeni reprezentativac Francuske rekao je: „Ljudi me ne znaju dobro, inače bih bio manje kritikovan. Kada me upoznaju, onda se iznenade. Kažu da sam ponekad težak za saradnju i treniranje... To nije istina“.

I zaista bi bilo sjajno da to nije istina. A ako jeste, bilo bi sjajno da je Šerki tu stranu sebe ostavio u prošlosti i da je konačno u svojoj glavi sklopio kockice, rešen da pokaže šta ume. A ume mnogo. Ako se ispostavi da se stvarno uozbiljio, onda je i fudbal dobio ozbiljnog majstora i čoveka koji će se boriti za najveće individualne nagrade na osnovu pomoći svom timu. Ako, pak, to nije slučaj, onda će ostati upamćen kao samo još jedan „Ulice neće zaboraviti“ igrač.