Nuno vs Ange: sudar fudbalskih svetova na Siti Graundu

Angelos Postekoglu i nepravedni otkazi u poslednje vreme idu jedno uz drugo. Pre samo tri meseca se našao gotovo u istoj situaciji kada je otpušten nakon što je Totenhemu doneo evropski trofej, a sada je on došao da zameni Nuna Espirita Santa koji je doneo evropski fudbal Notingem Forestu posle tri decenije. 

O Marinakisu se može štošta reći, ali mu se mora odati priznanje da sme da donosi hrabre odluke i za sada se ispostavilo da ne greši. U prvoj povratničkoj sezoni je potrošio ogroman novac na šleper pojačanja i pred Boxing Day 2023. menadžera koji ih je uveo u Premijer ligu, Stiva Kupera, zamenio Santom, a onda i Portugalca, koji je doneo epski uspeh klubu, Australijancem grčkog porekla. Od Postekoglua se sada gotovo sigurno ne zahteva iskorak u ligi jer bi to predstavljalo plasman u Ligu šampiona, već da ponovo osvoji Ligu Evrope i na malo lakši i brži način kupi kartu za elitno evropsko takmičenje.

Makar i na pomalo gorak način na koji je stigao, lepo je videti ga ponovo u Premijer ligi jer će ona sa njim biti bogatija i zanimljivija u svakom smislu. Njegova harizma, “kul” stav u svim situacijama, epske izjave, čuvena uzrečica i stil fudbala koji zalazi u napadački ekstremizam je nešto čemu svi želimo da svedočimo iz kola u kolo. Jer, kao što je i sam rekao – glavni principi su igranje sa svrhom postizanja golova, agresivno branjenje i pokušavanje da se lopta osvoji što je brže moguće. A to je nešto čemu se raduju svi neutralni gledaoci.

Prihvatanje ovog posla od strane Postekoglua se može tumačiti i kao pomalo sujetan i osvetnički potez jer želi da dokaže da njegov stil može da uspe u Engleskoj. U tom pogledu ima jednu olakšavajuću i jednu otežavajuću okolnost – minus je što u Forestu ima nešto manje kvalitetne igrače nego u Totenhemu, a plus to što ima širi roster nego u Londonu, pa će umor i povrede biti manje uticajni faktor. 

Kada smo već kod rostera, izvori otkrivaju da su fudbaleri Notingema bili iznenađeni smenom Santa, čak i razočarani i veoma tužni jer je on gotovo svakog od njih podigao na viši nivo i učinio ih boljim igračima, našavši pravi sistem koji im odgovara. Sada sledi nešto potpuno novo i ne treba da čudi što su protiv Arsenala delovalo zbunjeno, depresivno, melanholično. 

Angea, i pored sveg iskustva koje poseduje, čekaju dva osnovna zadatka pre svega ostalog - prvo, da im bivšeg menadžera izbaci iz glave i srca, a potom da nakon ovakvog dolaska u klub zadobije poverenje ove polovine rostera koja je bila tu i pre ovog leta, i tek na kraju da implementira svoj specifičan stil fudbala. Međutim, toliki zaokret u osnovnim fudbalskim idejama za jedan tim je poput menjanja stepena prenosa tokom vožnje auta iz druge u petu brzinu, a tako nešto ne može da prođe bez ozbiljnog kvara i često dosta vremena provedenog na popravci.

STATISTIČKI SUDAR SVETOVA

Koliko su stilovi Nuna i Angea polarizovani možda najbolje dokazuju statistika Foresta i Spursa uzeta iz prošle sezone u Premijer ligi:

• Broj datih golova ove dve ekipe je bila jedina donekle slična stvar – Spursi su postigli 64, a Forest 58, ali su „šumari“ dosta prebacili očekivan broj golova koji je iznosio 46.67 (15. u ligi po tome), dok je xGC Totenhema bio 59.70 (9. u ligi)
•  Najveća razlika se videla u odbrani jer su samo 4 ekipe manje puta sačuvale mrežu od Totenhemovih 6, a toliko timova je i primilo više golova od njihovih 65, dok su samo timovi koji su ispali imali veći broj očekivanih primljenih golova. Sa druge strane, samo je Liverpul imao više „klin šitova“ od Forestovih 13, bili su 6. po broju primljenih golova (46) i 9. po xGC (49.56)

•  Spursi su imali prosečan posed lopte od 54.8%, i po tome bili 5. u ligi, dok je Forest bio 18. sa  40.8%
•  Igrači Totenhema su bili 2. po broju sprinteva sa 6366 njih, dok su igrači Foresta u punoj brzini trčali najmanje od svih sa 4771 sprintom, što objašnjava veliki broj mišićnih povreda među igračima londonskog kluba
•  Kod Angea se trčalo mnogo i mimo sprinteva, pošto je njegova ekipa pretrčala skoro 300 kilometara više od Nunovih pulena koji su imali najmanje pređenih kilometara u ligi (3954). Kako je samo jedna ekipa trčala više od Spursa, a sada se slične brojke očekuju od “šumara”, širok roster bi trebalo da bude iskorišćen do maksimuma
•  Totenhem je imao 106 napada izgrađenih iz zadnje linije koji su završeni udarcem na protivnički gol i bio 5. u ligi po tom parametru, dok je samo jedna ekipa imala manje od Forestovih 50. Možda ovo najbolje oslikava podatak da je Sels imao 734 pokušaja dodavanja koja su bila duža od 30 jardi (27.4 metara), dok je Vikario imao samo 180! Dakle, od ekipe koja se oslanjala na ispucavanja golmana i dolaska do šuteva na druge načine će se sada zahtevati da igra od noge do noge, a videli smo na primeru Sautemptona sa Raselom Martinom i Barnlija sa Kompanijem da to ume skupo da košta, mada “šumari” svakako imaju kvalitetnije igrače
•  Protivnici Spursa su u proseku razmenili 10 pasova pre nego što bi Postekogluov igrač napravio defanzivnu akciju i Totenhem je bio 2. u ligi po tom parametru koji ukazuje na to koliko su intenzivan presing vršili, dok je Nuno postavio svoje igrače u niski blok i nijedna ekipa nije protivniku dozvolila više pasova (15.2) pre nego što bi neki fudbaler Foresta uspešno intervenisao

POTENCIJALNE ŽRTVE NOVOG SISTEMA

Naravno, u ovakvoj postavci bi mogao da ispašta Nikola Milenković, za koga znamo da ima problema sa branjenjem širokog prostora, visoko postavljenom zadnjom linijom i pozicioniranjem za ofsajd zamke, pošto je Angeova odbrana prošle sezone u proseku stajala na blizu 50 metara od svog gola, dok je Nuno svoje defanzivce postavljao na jedva 40 metara od Matsa Selsa. 

Upravo bi belgijski golman mogao biti druga “žrtva” novog stila koji zahteva od čuvara mreže da igra nogom i deli precizne pasove. Samo je Ederson imao veći procenat preciznih dodavanja od Vikariovih 87.4%, dok je Sels bio daleko najgori u tom segmentu sa samo 50%! Iako je Sels bio jedan od najboljih golmana lige u osnovnim zadacima te pozicije, sportski direktor Edu je ovog leta iz Botafoga doveo Džona koji je dobar u igri nogom i čiji je procenat od 79.3% bio jedan od boljih u brazilskoj ligi.

Ovakva igra iz poslednje linije ima i svoju cenu – u vremenu dok je Ejndž sedeo na klupi Totenhema, samo je Čelsi napravio više grešaka koje su dovele do šanse za protivnika (69) od Totenhema (65) i iz toga je tim sa novog Vajt Hart Lejna primio čak 17 golova. Sa druge strane, tokom Nunove “vladavine” u Notingemu samo je Palas (22) napravio manje takvih grešaka od ekipe sa Siti Graunda koja je imala 31. 

I poslednji Forestov heroj koji bi mogao da pati pod novim menadžerom jeste Kris Vud. Kako Postekoglu traži visok presing koji, logično, kreće od napadača, taj bi zadatak mogao da bude težak za Novozelanđanina koji je em u godinama, em nikada nije bio previše brz i pokretljiv, već je neko ko je služio da odloži loptu i sačeka je u šesnaestercu. Vud je prošle sezone bio 38. među napadačima po prosečnom broju presinga na utakmici sa 16.97, dok su Solanke i Rišarlison imali 34 (najviše u ligi) i 29.02. Uprava je ovog leta dovela mlađe i brže napadače Kalimuenda i Igora Žezusa, pa bi Vudovi dani u startnoj postavi mogli biti odbrojani ukoliko se Ange ne prilagodi njegovim osnovnim kvalitetima.

Sa druge strane, među igračima koji bi mogli da procvetaju su Zinčenko ili Niko Vilijams, ili čak obojica ako Vilijamsa prebaci desno, jer Postekoglu voli da njegovi bekvi ulaze u sredinu. Takođe, i Gibs-Vajt bi mogao da profitira jer je neko ko se odlično snalazi u visokom presingu, a ima i odličan šut i kreatorske sposobnosti.

FOKUS NA EVROPU BI BILA RIZIČNA IDEJA

Ono što bi moglo da našteti Postekogluu je to što, poput Amorima, forsira svoj stil bez obzira na to da li ima adekvatne fudbalere i ko je protivnik, iako je jasno da bi protiv nekih ekipa to bilo ravno samouništenju. Zapravo, jedino je u završnici Lige Evrope odbacio svoje principe i postavljao “čekalicu” protivnicima, ali do nove završnice u ovom takmičenju i utakmica sa tolikim značajem čekaju ga na desetine drugih.

Pogotovo bi prebacivanje fokusa na Evropu moglo skupo da ih košta u ligi, pa možda ne bi trebalo da čudi ako se tim sa Siti Graunda, slično Totenhemu, nađe tik iznad zone ispadanja. Međutim, to bi bilo ozbiljno igranje sa vatrom jer su prošle sezone poslednje 3 ekipe bile gotovo istorijski loše i sa Premijer ligom su se pozdravili još oko Nove godine. U ovoj kampanji, pak, nijedna ekipa ne odskače toliko nekvalitetom, što bi značilo da nas očekuje zanimljivija borba za opstanak, a što bi moglo predstavljati problem za “šumare”.

Videli smo da je Amorim zbog toga što odbija da se prilagodi onome što ima pod ogromnim pritiskom i medija i navijača i mnogi su počeli sumnjati u njegovo znanje. To je nešto što može da se desi i novom menadžeru Foresta, doduše u manjem obimu u skladu sa veličinom kluba. Samo, teško da bi impulsivni Marinakis imao toliko strpljenja kao uprava Junajteda sa Amorimom ili Totenhema sa Australijancem. 

I deluje da je i Postekoglu svestan toga. Kada su dosadnjikavi novinari ponovo potegli priču o njegovoj izjavi da uvek osvaja trofej u svojoj drugoj sezoni u klubu, podsetio ih je da je umeo da osvaja i u prvoj i da će to možda morati da uradi i u Forestu jer drugu, u suprotnom, neće dočekati.