Eliote, elitni fudbal te čeka
Vezista Foresta je ove sezone otključao sav potencijal koji je pokazivao još kao jedva punoletan momak u Njukaslu, a nagrada je stigla i u vidu mesta startera u reprezentaciji Engleske. Pre dve godine je „svrakama“ poslužio kao „pojas za spasavanje“, a sada je u mnogim kategorijama najbolji vezista lige i zaslužuje mnogo veći klub što pre. Gvardiola ga već vidi kao zamenu za svog miljenika.
30.11.2025. 13:50 h
Za Eliota Andersona se sve crtalo da postane nova legenda Njukasla, i to u eri koja bi sa novim vlasnicima trebalo da postane jedna najuspešnijih u istoriji kluba.
Lokalni je momak, pošto se pre 23 godine rodio u Vitli Beju, gradiću na pola sata od najvećeg grada na severoistoku zemlje. Fudbal je počeo da trenira u Volsend Bejsu – školici fudbala poznatoj u tom delu po tome da je proizvela mnoge fudbalere za najviši nivo, između ostalih i kultnog štopera „svraka“ Stivena Tejlora, kao i legendu Mančester junajteda Majkla Kerika. Već sa 8 godina je postao deo Njukaslove akademije, te prošao kroz sve kategorije, u nekim bio i kapiten, a 2021. je debitovao za klub koji voli od kada je svestan sebe i za koji je njegov deda sa majčine strane, Džef Alen, igrao 60-ih godina prošlog veka.
Na svakom meču na kom je dobio šansu u najdražem mu dresu u Premijer ligi pokazivao je da će biti odličan fudbaler. Da bi skupio više minuta i iskustva, proveo je i polusezonu u Bristol roversima od januara do maja 2022. i na 21 meču postigao 8 pogodaka i 5 asistencija, pa su Roversi ponajviše zahvaljujući njemu izborili promociju u Ligu 1 kroz plej-of. Viđen je kao neko ko će stasavati uz Bruna Gimaraesa i biti mu dugoročan partner. Ubrzo je doveden i Sandro Tonali, te je već tada ovaj tim imao jedan od najjačih veznih redova u ligi čiju je dubinu činio i Anderson.

Ipak, kako je Njukasl sezonu 2023/24 završio na 7. mestu i ostao bez Lige šampiona, te samim tim i ogromnog priliva novca, bili su primorani da nađu način da nadoknade te gubitke zbog Pravila o profitabilnosti i održivosti, premijerligaškoj verziji Finansijskog fer-pleja.
Uprava kluba sa Sent Džejmsis Parka odlučila je da bi ih najmanje koštalo da se odreknu dva bisera – Eliota Andersona i Jankube Mintea. Mislili su da će tako proći najbezbolnije, pogotovo jer je nadolazio i mladi vezista Luis Majli, dok je Minte dotad igrao samo na pozajmici u Fejnordu i nisu bili sigurni hoće li se prilagoditi Premijer ligi. Gambijca su prodali Brajtonu za 35 miliona evra, dok je za Andersona napravljen dil sa Forestom, tada još jednim klubom u problemu, pa su zajedno sa transferom golmana Vlahodimosa peglali finansijske knjige i vezista je zvanično prodat za 41 milion evra.
Ispostaviće se da su napravljene katastrofalne greške sa obojicom jer je njihova tržišna vrednost danas bar duplo veća. Minte je trenutno drugi najbolji asistent, dok je Anderson jedan od najboljih, u mnogim kategorijama i najbolji, vezista Premijer lige.

Nijedan igrač Premijer lige do 13. kola nema više dodira sa loptom u ligi od Andersona, na protivničkoj polovini je u tome bolji samo Soboslaj, dok u poslednjoj trećini terena statistika pokazuje Soboslaja, Bruna Fernandeša, Tavernira i opet Andersona. U proseku, ima dodir sa loptom na svakih 60 sekundi, što je od redovnih startera uspelo samo Soboslaju i Salibi u celoj ligi.
Pas prima u proseku na svakih minut i po, što je najviše među vezistima, a prvi je i po broju primljenih pasova. To govori o njegovoj važnosti u ovom timu Foresta, kao i o tome koliko mu saigrači veruju, često po principu „Daj loptu Eliotu, znaće on šta dalje sa njom“.
I definitivno zna. Anderson je podelio najviše uspešnih pasova u ligi među vezistima i većinu čine ona progresivna dodavanja, a kada računamo pasove samo na protivničkoj polovini u tome su bolji samo Soboslaj i Subimendi, ali to je umnogome zasluga stila igre menadžera za koje oni igraju. Napredna statistika kaže da je i treći vezista lige po broju uspešnih pasova pod pritiskom protivnika. Prostora za napredak ima u preciznosti dugih pasova, mada je taj procenat isti koji ima i Deklan Rajs (51% od 125 pokušaja).
Do sada je kreirao više nego respektabilnih 18 šansi i u tome je među top 10 vezista u ligi, a odličnom desnom nogom izvodi i prekide. Forest je jedna od najboljih ekipa na ofanzivnom prekidu, a velike zasluge za to idu njegovom centaršutu, pošto samo Foden i Longstaf imaju više uspešnih centaršuteva iz kornera.

Koliko je dobar na lopti, toliko je dobar i bez nje. Prvi je među vezistima po broju defanzivnih kontribucija – ima ubedljivo najviše vraćenih poseda, što znači da pokupi većinu „ničijih“ lopti, a pri vrhu je i po presečenim loptama, kao i po startovima na loptu. Samo je Tonali među vezistima imao više pritisaka na protivnike i do 13. kola je zahvaljujući njegovom pritisku Forest osvojio posed čak 95 puta, po čemu je Eliot ponovo drugi u ligi. Sve to je dokaz da on ne prestaje da trči svih 90+ minuta i predstavlja pravi motor svog tima.
Prostora za napredak u svojoj igri ima najviše u radnjama koje se obavljaju u blizini protivničkog gola – pre svega bi trebalo da poradi na šutu jer je zbirno u Njukaslu i Forestu postigao samo 3 gola na 93 premijerligaška meča, kao i na ključnim dodavanjima, mada 10 asistencija u istom periodu nije toliko loše. Takođe, trebalo bi da poradi na snazi i time poveća uspešnost u duelima, kao i da bude slobodniji u iznošenju lopte jer je veoma okretan i ima solidan dribling.

Dobre partije od početka sezone nisu prošle neopaženo ni selektoru Engleske Tomasu Tuhelu, pa je 6. septembra ove godine debitovao protiv Andore. Poziv je stigao možda i ranije od planiranog da bi Englezi preduhitrili fudbalski savez Škotske koji se spremao da im ponovo preotme Andersona. S obzirom na to da je njegova baka sa očeve strane rođena u Glazgovu, igrao je za sve mlađe selekcije Škotske pre nego što je promenio reprezentativni dres u U21 selekciji sa kojom je osvojio i Evropsko prvenstvo.
Engleska javnost je oduševljena njegovim partijama za nacionalnu selekciju, a ništa manje impresioniran nije ni Tuhel koji je biranim rečima govorio o njemu: „Anderson je ključni igrač za nas trenutno. On je jedan od najbolji vezista u Premijer ligi i zato je sa nama i počinje utakmice. Zaslužuje to jer je impresivan, mada mora da nastavi u tom ritmu. On je kompletan i pokretan vezista, i to mi iznova pokazuje.“

I nije samo nemački stručnjak zadivljen njegovom igrom, već i skauti i menadžeri najboljih engleskih klubova. Mančesterski klubovi i Liverpul su se do sada povezivali sa njim, ali je prethodnih dana izašla vest da je baš Siti najviše zainteresovan za Andersona i da će im biti glavna meta za vezni red u naredna 2 prelazna roka.
To ima smisla jer bi neumorni vezista bio savršena zamena za Bernarda Silvu, koji će na leto verovatno napustiti Etihad, a za koga je Gvardiola dugo brinuo kako ko bi mogao da ga zameni. Sada se konačno pojavio neko sličan jer su po sigurnosti u pasu, diktiranju tempa i sveprisutnosti na terenu zaista veoma slični, s tim da je Anderson nešto viši. Najbolje bi se snašao kao defanzivnija od dve „osmice“ u formaciji 4-3-3 ili kao jedan od dvojice centralnih veznih u brojnim drugim sistemima.
Navijači Njukasla nikako ne mogu da prežale njegov odlazak i rado bi ga videli nazad. Ipak, iako Njukasl teži da postane jedan od najboljih klubova u ligi, za sada im ne ide. A dok traje ta težnja, deluje da ih je Anderson prerastao i da može odmah da preskoči taj međukorak u kom se nalazi klub koji voli i čija je legenda želeo postati, i odmah ode na sam vrh.
Komentari | Podijeli vijest
Podijeli sadržaj
Ako Vam se svidjeo ovaj članak, podijelite ga sa svojim prijateljima.
Facebook
X
Viber
WhatsApp
Telegram