Forest i Evropa; Tako je to radio trener koji nije bio najbolji, ali jeste u Top 1

Film „Prokleti Junajted“, koji govori o 44 dana koliko je Brajan Klaf proveo na klupi Lids junajteda, završava se tako što njegov večiti neprijatelj Don Rivi počinje priču kao selektor Engleske, a glavni lik završava u drugoligašu Notingem forestu.

I bez obzira na to što je film u kojem je Klafa fenomenalno odglumio Majkl Šin jedan od onih koji se ne propuštaju, prava filmska priča stručnjaka iz Jorkšira počinje upravo kada se završio „Prokleti Junajted“.

Rivi je brzo propao kao selektor, otišao je za arapskim parama, a Klaf je ispisao jednu od najlepših fudbalskih priča ikada – onu koja će se teško ponoviti.

Notingem Forest je ove sedmice trijumfom nad Portom (2:0) upisao prvu evropsku pobedu od sezone 1995/96, a nekada su se one podrazumevale – posebno tokom 1979. i 1980. godine.

Ali, pre evropskih uspeha, da se vratimo prvim danima Klafa u Forestu.

Druga, Prva liga, Evropa...

Klaf je za mnoge bio arogantan trener – onaj koji je uvek bio ubeđen da je uvek u pravu, onaj koji će reći ono što misli... Istovremeno je bio duhovit, njegove izjave se i danas prepričavaju, a bez obzira na ponašanje i stavove, bio je voljen kod većine Engleza.

Pre Foresta i Lidsa, bio je trener Derbi kauntija – ekipe koju je od Treće lige doveo do engleske krune 1972. Dok je vodio „ovnove“, imao je samo dva zakleta neprijatelja – Lids i Dona Rivija. Neki će reći da mu je rival sa „Eland rouda“ – tada najjači tim Engleske – bio opsesija, pa je 1974. upravo umesto Rivija preuzeo Lids.

Podatak sa početka priče da je tamo proveo samo 44 dana dovoljno govori o tome kako se proveo u „prokletom Junajtedu“, a odlazak u Forest i Drugu ligu mnogi su videli kao njegov silazak sa velike scene.

Ipak, Klaf je brzo na stadion pored reke Trent doveo svog večitog pomoćnika i čoveka bez kojeg nije bio isti – Pitera Tejlora, a onda su zajedno polako počeli da grade čudo.

Brzo je Notingem ušao u Prvu ligu Engleske, a ono što jeste pravo čudo – već u prvoj sezoni u eliti postao je šampion svoje zemlje.

Bilo je to 1978. godine. Tada i nikada više, iako je dva puta pokorio Evropu.

Magične noći u Minhenu i Madridu

Danas možda ne zvuči čudno da šampion Evrope postane tim koji nije prvak svoje zemlje, jer pravo učešća u Uefinoj eliti imaju po četiri ili pet klubova iz najjačih liga. Ali tih godina u Kupu šampiona učestvovali su samo prvaci zemalja, kao i šampion Evrope iz prethodne sezone.

I tako se klub koji je 1977. bio u drugom rangu engleskog fudbala već u sezoni 1978/79 našao među velikanima kakvi su Real, Juventus i Liverpul – klub koji je branio evropsku titulu.

Upravo je Klafov Forest u prvoj rundi eliminisao giganta sa „Enfilda“ i tada verovatno shvatio koliko dobar može da bude.

Padali su nakon toga AEK, Grashoper i Keln, pa su vrata fudbalskog hrama u Olimpijskom parku u Minhenu bila otvorena za „šumare“. Rival u finalu bio je Malme.

Trevor Frensis možda nije bio previše visok, ali njegov udarac glavom rešio je bitku u Zapadnoj Nemačkoj – njegov gol postao je najvažniji u istoriji Foresta (1:0).

Notingem Forest je odleteo tamo gde verovatno ni najveći optimisti sa „Siti Graunda“ nisu pomislili da može da stigne, a Klaf je poslao poruku da je živ – da je „prokleti Junajted“ izbrisan.

Sledeće godine Liverpul je upravo ispred Foresta vratio krunu u Englesku, pa su predstavnici te zemlje u Kupu šampiona ponovo bili isti.

Te 1980. nisu se sreli, jer je Liverpul odmah ispao (od Dinama iz Tbilisija), a Klaf i njegovi momci ponovo su išli do kraja.

Švedski Ester, rumunski Argeš i Dinamo iz Istočnog Berlina bili su zagrevanje za nezaboravno polufinale i finale. Frensis i Džon Robertson srušili su Ajaks u borbi za finale, i nakon Minhena, u još jednom velikom fudbalskom gradu borili su se za evropsku krunu.

Rival u Madridu bio je moćni nemački prvak Hamburger – klub koji će tri godine kasnije postati šampion Evrope. Ipak, na „Santjago Bernabeuu“ morao je da se nakloni njegovom veličanstvu Brajanu Klafu i momcima sa reke Trent.

Ponovo je jedan gol bio dovoljan (ovog puta Robertsona) da reši finale, i pehar sa ušima vratio se u Ist Midlends.

Bilo je i nakon toga uspeha, ali nikada kao tokom te tri nezaboravne godine, a Klaf je sve do 1993. ostao na klupi Notingema.

Za mnoge je najveći engleski trener svih vremena (kažu i onaj kojeg Engleska nikada nije imala, jer nije bio selektor), da je imao veći uticaj i od ser Aleksa Fergusona – nešto kao Bil Šenkli, čovjek koji je od klubova iz nižih liga pravio šampione.

Postoje i oni koji tvrde da nije ni blizu nekih trenerskih velikana, ali možda je sve najbolje sam opisao kada su ga jednom prilikom pitali da li je najbolji stručnjak na svetu.

„Možda nisam najbolji, ali sigurno sam u Top 1".

Guliver images