Od Beograda do Surdulice i nazad

Možda bi trebalo uvesti prelazni rok i za trenere. Istina, verovatno bi samo dva tokom godine, poput onih za fudbalere, bila teren u kojem bi mnogi nestali sa mape pa bi im valjalo dati još po jednu priliku da pronađu posao u, recimo, trajanju od po sedam dana, negde u oktobru i aprilu. Možda bi tako i ova struka sačuvala dostojanstvo.

Ovako, kako stvari sada stoje (ili teku?), treneri se smenjuju kao na traci. Kad god i koliko god puta. Neki ni ne stignu da raspakuju kofere, a već su bivši. Drugi, pak, tokom jedne sezone sede na više klupa pa im se dogodi da vode sastave protiv tim(ov)a koji su gradili i izgradili.

Pojedine ekipe, u većoj meri one koje su pri dnu tabele, često predvodi po četiri ili pet stručnjaka tokom sezone. U takvim okolnostima jasno je da ne mogu da nametnu svoje želje i ideje, već samo pokušavaju da “zakrpe” rupe koje su nastale lošim potezima prethodnika. Jednog ili više njih.

Srpski superligaši su ove sezone, a iza njih je 27 kola, čak u 24 navrata menjali trenere. Jedini dosledni viziji s početka takmičarske godine ostali su Vojvodina, Železničar i Javor Matis gde su Miroslav Tanjga, Radomir Koković i Radovan Ćurčić i dalje na pozicijama na kojima su bili i prošlog leta. I još malo pre toga.

Najnovija promena je pokazala da svi putevi vode u Beograd. I ranije se dešavalo da treneri svojom voljom napuste neki klub i odmah pređu u drugi – sećate se trejda od pre godinu dana kojem bi pozavideli i u NBA ligi kada su Vladimir Gaćinović i Tomislav Sivić rotirali svoje pozicije na klupama Novog Pazara i Spartaka Ždrepčeve krvi – videvši u tom transferu mogućnost za dodatni napredak u karijeri.

Sloboda Marka Jakšića, donedavnog trenera Radnika, prema dobro upućenim izvorima koštala je 10.000 evra, odnosno dve njegove mesečne plate u Surdulici. Čelnici Čukaričkog, posle trećeg razlaza u klupskoj istoriji sa Milanom Lešnjakom, nisu žalili tih para jer su procenili da im baš on može doneti stabilnost i moderan fudbal u finišu sezone. I ne samo tada. Jer, ugovor sa 42-godišnjim stručnjakom nije oročen do kraja sezone, već je potpisan na dve i po godine, odnosno do leta 2028. što mu ostavlja dosta prostora da implementira sve svoje zamisli u ekipu kojom raspolaže.  

Jakšić je beogradsko dete koje je lutalo u napadu tokom igračke karijere. Ponikao je u novobeogradskom Radničkom, nastupao za 15-ak timova, oprobao se i u Slovačkoj, Kuvajtu, Finskoj i Austriji, a pred kraj karijere čak učestvovao i u istorijskom pohodu Radnika ka premijernom plasmanu u Superligu.

U vakuum prostoru između igračke i trenerske karijere oprobao se i u svetu šou-biznisa. Bio je na muzičkoj sceni, mada nije pevao. Ili bar samo to nije ostalo tonski zapisano. Bio je maneken i “glumio” u spotu popularne srpske pevačice Milice Pavlović.

Kasnije se vratio fudbalskom terenu. Radio je sa klincima u Radu, bio je trener i damama. Samostalno je vodio Ušće, filijalu IMT-a, u čijem je stručnom štabu bio pomoćnik Zoranu Vasiljeviću. Upravo je sa njim u paketu septembra 2024. otišao u Radnik, koji se borio za ekspresni povratak u društvo najboljih.

Kada je, posle samo dva i po meseca, Vasiljević dobio otkaz, Radnik je bio šesti na tabeli Prve lige, a pred sobom je imao četiri utakmice do kraja polusezone. Uprava kluba je odlučila da ponudi Jakšiću da preuzme tim do pauze, što je on i učinio. I pritom joj “pokvario” planove.

Surduličani su, pod njegovim vođstvom, upisali tri pobede i jedan remi. Čelnici kluba su, ipak, tražili novo rešenje, ali pošto ga nisu pronašli izbor je opet bio – Jakšić. On je zasukao rukave i odveo Radnik do vrha tabele u drugom delu sezone, na čijem je kraju ovaj tim imao čak devet bodova više od najbližih pratilaca Javor Matisa i Mačve.

Iako je na početku aktuelne sezone – premijerne za njega u eliti – bilo solidnih partija, rezultati su bili loši. Radnik je bio bez pobede u prva tri i sa samo jednom i to baš protiv Čukaričkog u uvodnih osam kola, posle čega je bio na dnu tabele sa četiri boda. Sve su glasnija bila govorkanja u gradu, a i šire, da će Jakšić ubrzo biti smenjen, ali je on i dalje verovao u sebe. Izučavao je psihologiju i pedagogiju pre taktike i negativnu energiju izbacivao boksom, a ne na malom fudbalu.

I svima zajedno u Surdulici vratilo se za hrabre igre na gol više. Jakšić je uspeo da promeni DNK ekipe koja je slovila za ultra defanzivnu i uvek mnogo više brinula o svom nego li o protivničkom golu. Ubedio je igrače da znaju i da napadaju, a ne samo da se brane, što je rezultiralo serijom od osam utakmica bez poraza u finišu prvog dela sezone, posle čega se Radnik podigao u zonu plej-ofa.

Priznao je Jakšić kasnije da je primarni cilj kluba za tekuću sezonu da se obezbedi opstanak, ali da je on saopštio igračima da je njegov lični da se ekipa posle podele lige nađe u gornjoj polovini. I tu ju je i ostavio, jer posle niza od pet mečeva bez poraza i na tri kola pre kraja preliminarnog dela Superlige, Surudličani su šesti sa dva boda viška u odnosu na prvi tim ispod crte.

Identičan bodovni učinak ima i Čukarički, mada je njegov novi klub ostvario samo jednu pobedu u prethodnih sedam utakmica. Protiv Železničara, Partizana i Radničkog 1923 neće mu biti lako, ali će sigurno pokušati, da podigne nivo igre i rezultata, a najsrećniji će verovatno biti ako ruku pod ruku sa Radnikom ostane na mestima koja vode u plej-of. I onda tamo, u direktnom duelu ovih timova, saznamo ko je trenutno bolje prošao u ovoj situaciji – Radnik koji je morao dalje bez Jakšića ili Čukarički koji nastavlja sa njim.