Petrović i čežnja navijača Čelsija

Teško bi se narod u Srbiji oko bilo koje fudbalske teme usaglasio na prvu loptu. Ali makar u ovom momentu nema dileme da bi svi na pitanje u kojoj liniji reprezentacije ima najviše kvaliteta rekli golmanskoj. Iako bi se onda tu opet otvorilo novo poglavlje debate ko je trenutno najbolji srpski golman. Imao je srpski fudbal „mirne“ periode na golu kada je svojevremeno Vladimir Stojković godinama bio prvi čuvar mreže. Nakon nekadašnjeg golmana Zvezde i Partizana usledio je period u kojem su mnogi dobili šansu, ali danas, da krenemo sa nabrajanjem, zaista je teško utvrditi ko bi trebalo da bude broj 1. Na kraju, najviše zavisi od načina igre koji želi selektor, tj. sada Veljko Paunović.

Vanja Milinković-Savić, Predrag Rajković, Đorđe Petrović trenutno su najeminentnija imena među srpskim jedinicama. U španskoj La Ligi brani Marko Dmitrović, nekadašnji reprezentativac, a uvek se priča i o nikada ostvarenoj želji do kraja, Miletu Svilaru. Kada na to dodamo i Dragana Rosića iz Vojvodine, korpus srpskih golmana zaista izgleda impresivno. I nije lako odrediti ko će biti jedinica. Svaki od njih bi imao argumente za i protiv, ali je opšta saglasnost da najmanje srpski fudbal u ovom momentu zavisi od golmana, tj. da bi na svakoj drugoj poziciji osim golmanskoj trebalo nešto da se unapredi.

Ovog vikenda briljirao je Đorđe Petrović. Njegov Bornmut je opet primio gol u nadoknadi vremena i osvojio samo jedan bod protiv Evertona. Ipak, ko je gledao utakmicu mogao je da zaključi da je remi najrealniji ishod nakon svega što se dešavalo 90 minuta. A za srpskog golmana bilo je dosta posla. U nekoliko navrata Petrović je bio nepremostiva prepreka za „Karamele“. Prvo je u devetom minutu zaustavio udarac Brantvajta nakon kornera. Štoper Evertona odlično je trznuo, ali je Petrović bio koncentrisan. A jedini momenat kada mu je popustila koncentracija bio je oko 20. minuta, kada je loše intervenisao nakon udarca sa 20-ak metara, samo odbio loptu, ali potom neverovatnom intervencijom zaustavio Berija koji je želeo da mu zakuca odbijenu loptu iza leđa. Kao da je to bila neverovatna injekcija samopouzdanja za Petrovića koji je briljirao do kraja meča. Još jednom je u drugom poluvremenu nekadašnji golman Čukaričkog zaustavio napadača Evertona u izglednoj situaciji.

Momenat koji mu je malo oduzeo od ukupne ocene desio se u produžetku, i to iz prilično neizgledne situacije za tim iz Liverpula. Nabačena lopta koja nije mogla do igrača gostiju, na kraju je završila u njihovim nogama, tj. na nozi Džejmsa Tarkovskog nakon što su Kristi i Tavernije očajno iskomunicirali defanzivnu reakciju i praktično poklonili pogodak štoperu Evertona. Treći primljeni gol za Petrovića i Bornmut u dva kola, svaki u rasponu od 84. minuta do kraja sudijske nadoknade. Nije mogao Petrović ništa kod šuta Tarkovskog, bilo je previše blizu i precizno.

Prethodnih dana Bornmut je ozvaničio dolazak još jednog golmana. Na „Vitaliti“ je stigao Mikele Di Gregorio, golman Juventusa, koji je stigao u formi pozajmice. Nekada najavljivan kao kapitalno pojačanje za „Staru damu“, kao golman koji je izuzetno taktički pismen i nadaren igrom nogom, Di Gregorio nikada nije ispunio očekivanja u Torinu i danas niko ne žali zbog njegovog odlaska. U poslednje vreme se često menjao sa Matijom Perinom, a sada će u crno-belim bojama gazdovati Giljelmo Vikario. Di Gregoriju je namenjena uloga rezervnog golmana, Petrović je makar za sad nedodirljiv. U prva dva kola pokazao je menadžeru Rozeu da mu može biti jedan od glavnih oslonaca na terenu.

Petrović je ulogu jednog od glavnih igrača imao i kod Andonija Iraole. Prethodne sezone je kod Španca branio na svih 38 premijerligaških utakmica, imao je 11 puta sačuvanu mrežu i bio je jedan od najzaslužnijih za osvajanje šestog mesta i ovosezonski izlazak u Evropu koji očekuje momke u crveno-crnim bojama. Petrovićev dolazak u Bornmut ispostavio se kao pun pogodak za ovog momka. Početkom oktobra napuniće 27 godina i za golmanske standarde on tek treba da uđe u najbolje godine, a zaista je mnogo toga već prošao.

Petrović je golmanski zanat učio u Čukaričkom i tu je kročio u profesionalni fudbal i na scenu srpske Superlige. Klub sa Banovog brda pružio mu je šansu, a ovaj je znao itekako da vrati. Na kraju je doneo i novac klubu, kroz sve transfere koje je do sada napravio. Petrović je jedan od igrača Čukaričkog koji je deo karijere gradio ili gradi trenutno u Americi, tj. u tamošnjoj MLS ligi. Pogotovo je ta saradnja bila produktivna na golmanskim pozicijama jer je klub sa Banovog brda dao tri golmana američkom „sokeru“. Osim Đorđa Petrovića koji je svojevremeno otišao u Nju Ingland u milionskom transferu, njegovim stopama krenuo je i Novak Mićović, već nekoliko sezona golman Los Anđeles Galaksija. Iz Čukaričkog ka Americi išao je i Lazar Kaličanin.

Petrovićeva priča u Engleskoj krenula je sa Čelsijem. I ovih dana, baš kao i mnogo puta tokom prethodnih sezona, navijači plavaca su sigurno pomislili kako to da Petrović nije i dalje broj 1. njihovog kluba. Put od Superlige do najveće scene u slučaju Đorđa Petrovića nije bio previše dugačak. Kada je stigao na Stamford Bridž možda je bilo malo iznenađenje jer je Čelsi godinama poznat kao klub koji „gomila“ golmane. Ipak, Petrovićev kvalitet izborio mu je mesto u ozbiljnim planovima tadašnjeg menadžera, Maurisija Poketina, koji je video nešto u njegovim rukama. A tog leta završena je era dua Eduard Mendi – Kepa Arizabalaga, a kao rešenje broj 1 stigao je iz Brajtona Robert Sančez. Petrović je potpisao dvadesetak dana kasnije za plavce i polako gradio poziciju. Ono što mu je otvorilo vrata je povreda Sančeza u meču 15. kola te sezone. Rival je bio Everton, a Petrović je zamenio Španca pred kraj utakmice u kojoj je Čelsi izgubio 2:0.

Od tog momenta pa do kraja sezone, Petrović je bio prvi golman kluba iz Londona. Veoma brzo se nametnuo, uneo sigurnost u ekipu i zadobio poverenje Maurisija Poketina. Branio je svaku utakmicu do kraja sezone u Premijer ligi. I onda se desio preokret. Otišao je Poketino, a došao je Enco Mareska. A Italijan je želeo golmana koji igra nogom i odmah izabrao Sančeza. Smatrao je da Petrović nema toliki talenat u nogama koji je njemu potreban. I to je jedna od odluka koja danas može da zaboli sve u klubu kada vide kako brani Petrović, a kakve je sve greške pravio Sančez poslednjih sezona. Mareska, koji je trenerski đak Pepa Gvardiole, želeo je od Sančeza da napravi Edersona, ali to nije bilo moguće. Ako je Sančez možda bolji od Petrovića u igri nogom, onda je srpski golman potpuno nadmoćan nad Špancem u svim ostalim „klasičnim“ golmanskim kategorijama.

Pošto se Mareska odrekao Petrovića, on je otišao u Strazbur. Kod trenera koji takođe voli igru od golmana, Liama Roseniora. I ovaj ga je prihvatio oberučke, a Petrović je postao jedan od najboljih golmana u Ligi 1 i predvodio je Strazbur do visoke 6. pozicije na tabeli. Sudbina nije htela da se Petrović i Rosenior nakon sezone u Strazburu spoje i u Čelsiju. Jer je tim iz Londona prodao srpskog golmana Bornmutu u avgustu 2025, dok je u januaru 2026. Rosenior preuzeo Čelsi kao menadžer. Možda bi, da je tada bio u klubu, Petrović ponovo postao broj 1, ali nije bilo izvodljivo.

Đorđe Petrović pronašao je mir u Bornmutu, poveo je klub do evropskih takmičenja, sigurno da će i ove sezone imati velike ambicije. Na ličnom planu, sigurno da je reč o golmanu koji ima kapacitet da brani na još većem nivou. Čelsi je, čini se, ispustio golmana koji je mogao da bude garant sigurnosti na duže staze, sada to ima Bornmut koji bi mogao, u svom stilu, da to sve unovči ozbiljno. Ionako su postali poznati po velikim prodajama igrača čiji je zadatak da zaustave protivničke napadače.

A ko je najbolji srpski golman, je li to trenutno Petrović, neka ostane otvoreno pitanje.