Sveti duh više ne stanuje na Siti graundu

Navijači Notingem Foresta s pravom se pitaju – kako je klub koji se prošle sezone vratio u Evropu poslije tri decenije došao u situaciju da ostane bez trenera koji je ispisao taj uspjeh? Odgovor leži u kombinaciji ličnih odnosa, novih struktura u klubu i gorkih razlika koje su iz dana u dan postajale sve dublje.

Pohlepa vlasnika, egocentričnost novog direktora u vidu Edua, i to je bilo dovoljno za nezdravu atmosferu.

Kada je Nuno Espirito Santo u decembru 2023. stigao na „Siti graund“, Forest je bio na ivici. Samo jedna pobjeda u 13 utakmica, 17. mjesto na tabeli, a uskoro i kazna od četiri boda zbog kršenja pravila o profitabilnosti i održivosti. Preživljavanje je izgledalo kao maksimum. Nuno je, ipak, uspio da izvuče ekipu, završi sezonu iznad zone ispadanja i postavi temelje za nešto više.

Sljedeća godina bila je pravo otkrovenje. Forest je od 32 osvojena boda skočio na 65, više nego duplo. Tokom velikog dijela sezone bili su u samom vrhu tabele, čak i na trećem mjestu, a završili su sedmi, svega šest bodova iza Mančester sitija. Iako je Liga šampiona izmakla, a do pred dva zadnja kola su bili ozbiljno u igri za nju,  klub je izborio povratak u Evropu – u Ligu Evrope, prvi put od sezone 1995/96. Za klub sa Forestovim nasljeđem, ali i godinama borbe za opstanak, to je izgledalo kao početak nove ere.

Nuno je bio heroj, trener koji je od anonimnosti i beznađa napravio ozbiljan tim sposoban da se takmiči. Navijači su ga slavili, igrači su vjerovali u njega, a u junu je potpisao novi ugovor. Upravo tada činilo se da Forest gradi stabilnost. A onda je Marinakis, vlasnik kluba, odlučio da promijeni strukturu upravljanja i u julu doveo Edua, bivšeg sportskog direktora Arsenala, kao globalnog šefa fudbala.

Za Marinakisa to je bio veliki potez. Klub je u zvaničnom saopštenju istakao da je „ponosan“ zbog dolaska Edua – i to ne slučajno.

Edu - foto: X/Fab

Cilj je bio da Forest dobije novu dimenziju, da transfer politika dobije ozbiljnu međunarodnu notu, uz saradnju sa Olimpijakosom i Rio Aveom, koji su takođe u vlasništvu grčkog biznismena, odnosno nisu, ako pitate UEFU (vidjeti pod slučajem Kristal Palas).

Ali upravo tu je puklo. Od prvog dana, odnos Nuna i Edua bio je hladan. Ubrzo je postao neprijateljski. Edu je u klub stigao uz Kiu Žorabčijana, moćnog agenta i biznismena, dok je Nuno zastupan od strane Žorža Mendeša.

Čovjek koji trese britanskim fudbalom - Kia Žorbačijan /foto: Guliver/IMAGO/©INPHO/Morgan Treacy

To samo po sebi ne bi moralo da bude problem, ali u fudbalu, gdje su agenti često jednako moćni kao treneri i direktori, takve linije podjela lako prerastu u sukob.

Nuno je ubrzo jasno stavio do znanja da mu se ne dopada nova hijerarhija. Edu je postao centralna figura u transfer politici, dok se njegov uticaj smanjivao. U klubu se otvoreno govorilo da je odnos među njima toliko zatrovan da je skoro nemoguće popraviti ga. Edu se distancirao, rijetko dolazio u trening kamp, dok je Nuno sve češće izlazio u javnost sa porukama koje su bile usmjerene protiv njega – iako ga nikad nije pominjao po imenu.

Situacija je kulminirala krajem avgusta, pred početak nove sezone. Nuno je javno rekao da Forest ima „veliki problem“, da je predsezona bila loša i da je tim „veoma, veoma daleko“ od nivoa na kojem bi trebalo da bude. Bio je vidno frustriran sporim tempom dovođenja pojačanja. Njegove riječi su odjeknule, a klub je samo dan kasnije ubrzao pregovore i potpisao niz novih fudbalera: Omarija Hačinsona za klupski rekord od43,9 miliona eura, zatim Arnoa Kalimuenda, Džejmsa MekAtija, a potom i Daglasa Luiza iz Juventusa.

U javnosti se činilo da je kriza riješena – nova imena, novi optimizam. Ali iza kulisa problem je ostao isti. Marinakis je stao na stranu Edua, što je dodatno udaljilo njega i Nuna. Trener je zatim na konferenciji otvoreno kazao da se njegov odnos sa vlasnikom promijenio i da više „nijesu bliski“.

„Prošle sezone smo bili skoro svakodnevno u kontaktu. Ove, ne. Naš odnos se promijenio. Nije dobar. Svi u klubu bi trebalo da budu zajedno, ali to nije realnost“, rekao je tada Portugalac.

U Forestu su pokušali da umire priču, ali bilo je kasno. Marinakis je uložio ogroman novac u transfere, a njegov trener mu je javno okrenuo leđa. Kada je stigao poraz od Vest Hema 3:0, a ekipa sezonu počela sa četiri boda iz tri utakmice, odluka je pala – Nuno više neće voditi tim. Klub mu se zahvalio na istorijskoj sezoni, navodeći da će se 2024/25 „zauvijek pamtiti kao posebno poglavlje“.

Stao na stranu Edua - Marinakis -foto: Guliver/IMAGO

Za navijače, to je bio šok. Trener koji ih je vratio u Evropu, koji je donio najveću radost u skoro tri decenije, otišao je u trenutku kada se činilo da ima još mnogo da ponudi. Ali fudbal je surov, a Forest je klub u kojem se politika i moć često sudaraju. Ovaj put, sukob nije mogao da se premosti.

U samo godinu i po dana, Nuno je uspio da promijeni sudbinu Notingem Foresta. Ali jednako brzo, lični odnosi i neslaganja sa novom strukturom srušili su ono što je izgledalo kao početak trajnog uspona. Klub je ostao bez čovjeka koji je izgradio put ka Evropi, a pred njima je pitanje – šta sada?