Prvi se javio Đani Infantino, još pre par nedelja, kada je uzburkao svetsku javnost: „I Ronaldo bi mogao da igra za jedan od timova na Svetskom klupskom prvenstvu. Vode se razgovori sa nekim klubovima, tako da ako neki klub gleda i želi da dovede Ronalda za ovo takmičenje… ko zna, ko zna”.

Al Nasr, trenutni klub jednog od najboljih fudbalera svih vremena, šturo je odgovorio na ovakav scenario, ali znalo se da prepredeni predsednik FIFA-e zna nešto više.

Uostalom, projekat Svetskog klupskog prvenstva svojevrsna je „Tajna vilajeta”. Niko zapravo ne želi da igra – Rodri je, na primer, kao predstavnik sindikata fudbalera pozvao na bojkot (nakon iscrpljujuće sezone još jedno takmičenje). Real Madrid je prošao put od pretnji da će igrati sa omladincima do jučerašnje informacije da će svaki fudbaler dobiti po milion evra bonusa ako osvoje titulu u SAD.

„Kraljevskom klubu” potrebna je pobednička priča u sezoni u kojoj nisu osvojili ništa.

Vratimo se Ronaldu. Nedugo nakon što je Infantino objavio da bi Portugalac mogao da napusti Al Nasr, oglasio se i sam Ronaldo, tvitom posle još jedne razočaravajuće sezone u Saudijskoj Arabiji:

„Ovo poglavlje je završeno. Priča? Još se piše.”

This chapter is over.
The story? Still being written.
Grateful to all. pic.twitter.com/Vuvl5siEB3
— Cristiano Ronaldo (@Cristiano) May 26, 2025
 

Dakle, jasno je da 40-godišnjak i dalje ne pomišlja na penziju – i zašto bi?

Njegova epizoda u Al Nasru može se posmatrati iz dva ugla – nije osvojio nijedan trofej, ali je ispunio misiju.

Saudijska Pro liga dobila je ogroman publicitet, pokrenut je talas dolazaka fudbalskih zvezda, zemlja je dobila domaćinstvo Mundijala 2034, a popularnost CR7 tu je odigrala ogromnu ulogu.

Lično, Ronaldo je dobio najveću platu u istoriji ne samo fudbala, pa je tako za dve i po godine igranja u Al Nasru inkasirao neverovatnih 530 miliona evra – što je više od sedam miliona evra po utakmici.

Izostali su rezultati, trofeji, ali realno – teško da će iko to pamtiti. Uostalom, ni njegov „arhirival” Lionel Mesi nije osvojio titulu u MLS-u.

Sada, kada se igra prvo istorijsko Svetsko klupsko prvenstvo, na kojem su Mesi i Inter Majami doslovno „ugurani” zahvaljujući Infantinoj odluci da vrednuje „Suporters šild” kao mjerodavan trofej (dodeljuje se najboljoj ekipi konferencije u regularnom delu – dakle, farsa), jasno je da i Ronaldo želi da se oproba i upiše se u istoriju.

Ali – koji tim bi mogao da se isprsi i ponudi Portugalcu ugovor?

Prvo i osnovno – njegova dva bivša kluba učestvuju na prvenstvu: Real Madrid i Juventus.

Ronaldo je nekoliko puta pokušavao da se vrati u Real. Prošlog leta, njegov tadašnji agent Žorž Mendeš nudio ga je pod izuzetno povoljnim uslovima.

Međutim, stav Reala je jasan – zahvalni su za sve što je uradio, ali gledaju napred i grade tim sa mladim igračima.

Juventus je i dalje u arbitražnom sporu sa Ronaldom zbog odlaganja isplate plata tokom pandemije. Fudbalska federacija Italije (FIGC) prošle godine je naložila Juventusu da Ronaldu isplati više od 9,7 miliona evra zaostalih primanja – plus kamate.

Potpisivanje novog ugovora deluje kao naučna fantastika.

Čelsi i Mančester siti su klubovi koji imaju novac, ali Čelsi je 2022. mogao da ga potpiše – i odbio je. Nema logike da to urade 2025, pogotovo jer se bore za potpise mlađih napadača – na radaru su im Benjamin Šeško, Liam Delap i Ugo Ekitike.

Siti je 2021. pregovarao sa Ronaldom, ali se Portugalac u poslednjem trenutku odlučio za Junajted. Danas, sa Erlingom Halandom u timu, „Građanima” ne treba taj profil igrača.

Bajern ima novac, ali i Harija Kejna – a uz to im ne treba ni medijska pažnja, ni cirkus koji neminovno dolazi uz potpis Ronalda.

PSŽ je fokusiran na finale sa Interom. Luis Enrike je već odstranio sve igrače čiji ego nadilazi tim – dakle… no merci.

Američki vlasnici Intera možda bi pokušali da dovedu Ronalda, ali bi time verovatno izgubili izvršnog direktora i masterminda Đuzepea Marotu, koji je napustio Juventus samo nekoliko meseci nakon što je „Stara dama” potpisala Ronalda.

To nije tip igrača koji fudbalski mozak poput Bepea traži.

Dva portugalska kluba će učestvovati – ali nijedan nije Sporting.

Odlazak u Benfiku učinio bi Ronalda personom non grata na zeleno-beloj strani Lisabona. Transfer u Porto – gotovo nemoguć, kako finansijski, tako i organizaciono.

Meksički Monterej, koji već ima Serhija Ramosa (koji je lično pozvao Ronalda), možda deluje kao realna opcija.

Ipak, u klubu su poručili da bi Ronaldo morao ozbiljno da smanji svoje finansijske zahteve kako bi mogao da zaigra.

Nekoliko brazilskih klubova učestvuje, ali ni jedan nije u stanju da iznese takav transfer – jezička bliskost nije dovoljna.

Na kraju, najrealnija opcija deluje – ostanak u Arabiji, ali prelazak u Al Hilal, koji učestvuje na turniru.

Pitanje je samo – postoji li interesovanje jednog od najboljih timova u regionu, koji je u jednoj sezoni i oteo titulu Al Nasru baš u Ronaldovoj eri?

Pitanje je i kako bi navijači Al Nasra to prihvatili… Mada, šalu na stranu – to je verovatno najmanji problem u celoj ovoj priči.