Žižović u srcu Šumadije

Opet je prethodnih dana bilo gužve u prostorijama na „Čika Dači“. Opet su se vršile analize, pravili spiskovi, stidljivo pominjala pojedina imena. Delovalo je da su blizu klupe Radničkog 1923 jedan pa drugi, možda čak i treći trener, ali je po svemu sudeći pobedu u toj trci odneo Mladen Žižović, stručnjak koji je bez posla od polovine jula. Tada je podneo ostavku na mesto trenera Borca pošto je Santa Koloma iz Andore bila neprelazna prepreka za banjalučki tim u prvom kolu kvalifikacija Lige konferencija. Nakon tromesečnog odmora očito se uželeo svakodnevnog odlaska na treninge. On se pominjao kao mogući trener kragujevačkog superligaša i ranije, kada je Feđa Dudić bio blizu odlaska kao i kasnije kada je otišao, ali se tada „kockice“ nisu sklopile. Sada deluje da jesu pa se navijači Radničkog 1923 s pravom pitaju kako će njihov omiljeni tim izgledati na terenu u nastavku sezone.

Žižović se trenerskim poslom bavi nepunu deceniju, ali je definitivno pažnju šire fudbalske javnosti skrenuo na sebe prošle sezone, kada je predvodio ekipu Borca do osmine finala Lige konferencija. Istina, banjalučki tim je eliminisan od PAOK-a i Ferencvaroša na putu na ligaškoj fazi Lige šampiona i Lige Evrope, ali je i u tim mečevima pokazao određene kvalitete. Još jednom je na njih ukazao u pobedama nad APOEL-om i LASK-om i remijima sa Panatinaikosom i Omonijom i dodatno ih potvrdio eliminacijom ljubljanske Olimpije u prvoj nokaut rundi. Rapid iz Beča je u sledećem kolu bio bolji, ali i srećniji, jer je takmičenje nastavio zbog trijumfa tek nakon produžetaka. Paralela kojom bi mogli da se objedine svi ovi susreti tiče se pristupa koji Žižović neguje, a koji ne prija navijačima Radničkog 1923.

Stručnjak iz Rogatice, koji će krajem godine proslaviti 45. rođendan, preferira oprezniji stil igre, sa naglašenim akcentom na čvrstoj defanzivi. U Kragujevcu se već šuška, a ponegde i naglas priča, o tome da je srpski tim formiran tako da ima mnogo više napadačkog potencijala i da će Žižović imati pune ruke posla da sve svoje ideje prilagodi ekipi koju poseduje. Međutim, sportski sektor srpskog superligaša nije doneo odluku preko noći pošto je on već neko vreme bio u fokusu pažnje, tako da ne bi trebalo sumnjati u izbor sportskog direktora Slavka Perovića. Pogotovo ne u ovom trenutku, pre nego što je Žižović i seo na užarenu klupu.

A klupa je užarena zato što se Radnički 1923 posle 12 odigranih utakmica nalazi u donjem delu tabele, zato što je vezao tri poraza u šampionatu i zato što pomaka u igri gotovo da nema već od prošle zime. Kragujevčani su obezbedili mesto u kvalifikacijama Lige konferencija za tekuću sezonu tek pobedom u poslednjem kolu plej-ofa protiv TSC-a i to zahvaljujući činjenici da je OFK Beograd, koji je bio bolje plasiran na tabeli, nije dobio neophodnu licencu za izlazak u Evropu. Pre toga upisao je tek jedan trijumf u 11 utakmica u nizu, istina protiv Crvene zvezde, a moguće da je baš ta pobeda uticala na tadašnjeg trenera Feđu Dudića i rukovodstvo kluba da svojoj ljubavi daju još jednu šansu. E, kada je ta šansa neočekivano prokockana protiv Ki Klaksvika, a pritom ni rezultati u šampionatu nisi bili zadovoljavajući na početku tekuće sezone, postalo je jasno da će stručnjak iz Bosne i Hercegovine napustiti Šumadiju. Ali, napustiti je uzdignuta čela jer je sa svojim saradnicima podigao Radnički 1923 sa poslednjeg mesta na tabeli, na kojem je bio kad je došao u klub septembra 2023, do pete pozicije na kraju sezone.

Baš takav reset je i sada potreban ovom timu. Eksperiment sa Aleksandrom Lukovićem nije uspeo i sigurno je više razloga za to. Nekadašnji reprezentativac Srbije nikada ranije nije radio u klupskom fudbalu. Bavio se isključivo mlađim kategorijama u sistemu Fudbalskog saveza i moguće da se nije snašao u novim okolnostima. Iz njegovog ugla gledano verovatno i nije imao vremena da se prilagodi jer su od potpisa do razlaza prošla tek dva i po meseca. Premalo za konačan sud.

Moraće Žižović da pronađe „žicu“ kod svog tima kako bi se izdigao iznad letargije u koju je upao. Prelazni rok je daleko, nema ni previše igrača bez ugovora koji su spremni da odmah uskoče u kopačke i prave razliku na terenu, a pitanje je i koliko ima prostora u finansijskom delu „slagalice“ da se trenutno uveća raspoloživi kadar. Dudić i Luković su zajedno dali minute čak tridesetorici igrača od početka sezone u Superligi pa je realno da Žižović među njima potraži prava rešenja. Verovatno je kod nekolicine iskusnijih već došlo i do zasićenja nakon dve sezone u kojima je svaki meč bio odlučujući u borbi za izlazak u Evropu, a nije tajna da su pojedini, poput Mehmeda Ćosića, Tomislava Dadića, Besima Šerbečića i Samira Zeljkovića, i došli u Kragujevac upravo zbog saradnje sa Dudićem. Sportski direktor Perović je uspevao da pronađe prava rešenja kada su u pitanju inostrana pojačanja, koja su iskustvom nosila igru na terenu, a malo je bilo grešaka i prilikom izbora bonus igrača. Primeri Matije Gluščevića, Milutina Vidosavljevića, Milana Aleksića i Bogdana Mirčetića to potvrđuju. 

Jasno je da u Radničkom 1923 preferiraju mlađe trenere, koji su još željni dokazivanja. Zato je u konkurenciji do poslednjeg dana bio i Nikola Drinčić, a ranije se pominjao kao rešenje i Marko Savić. U takvom odnosu snaga tas na vagi je prešao na stranu Žižovića, koji će sa svojim pomoćnicima pokušati da pronađe svetlo za evropski put treću godinu zaredom. Sada je duboko u tunelu i potreban mu je mir da implementira svoje ideje među Šumadince.