Osam veličanstvenih u Ligi šampiona nakon reprezentativne pauze nastaviće bitke za evropsku krunu. Njih šest već zna kako je to biti na krovu kontinenta, a dve ekipe čekaju svoju prvu radost – to su Pari Sen Žermen i Arsenal, klubovi koji nikada nisu osvajali Uefinu elitu.

Mogu li “sveci” i “tobdžije” da se konačno upišu među besmrtne? Ako se gleda tradicija vezana za domaćina ovogodišnjeg finala, onda navijači ova dva tima imaju čemu da se nadaju.

Minhen će 31. maja ugostiti dve najbolje ekipe Evrope, a zanimljiv je podatak da je glavni grad Bavarske kroz istoriju još četiri puta bio domaćin finala i da je prvak uvek postajala ekipa koja do tada nije osvajala Ligu (Kup) šampiona.

Prvi put se to desilo 1979. kada je Notingem Forest sa Brajanom Klafom prvi put osvojio Evropu – “šumari” su tada u meču za pehar na “Olimpijskom stadionu” savladali Malme golom Trevora Frensisa (1:0).

Novo finale Minhen i isti stadion dočekali su 1993, kada je Marsej preko Bosilea Bolija srušio Milan (1:0) i postao (do danas) jedini francuski tim sa peharom Lige šampiona.

Samo četiri godine kasnije domaćin Lige šampiona bio je isti, a tada je prvak prvi put postala Borusija Dortmund – Karl Hajnc Ridle (dva gola) i Lars Riken (spektakularan lob) savladali su Juventus (3:1).

Na naredno finale Minhen je čekao 15 godina, ovog puta igralo se na “Alijanc areni”, ali epilog je bio isti – šampion je postala ekipa koja to ranije nikada nije bila.

Čelsi je nakon penal-ruleta rasplakao domaćine jer je preko Bajerna stigao do prve evropske krune.

Novo finale na “Alijanc areni” u Minhenu zakazano je za poslednji dan maja – nastavljaju li PSŽ ili Arsenal tradiciju?